petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:02
Vodeći ekonomista Svetske banke za "Politiku"

Taj­ku­ni misle da sve zna­ju

Nikola Tesla je bio jedan od najbrilijantnijih svetskih umova zato što je njegov izum imao veoma brzu i široku primenu u privatnom sektoru, kaže Vilijam Maloni
Autor: Anica Teleskovićpetak, 29.06.2018. u 22:00
Вилијам Малони (Фото Н. Неговановић)

 

Srbija i Kolumbija imaju isti nivo bruto domaćeg proizvoda (BDP). Srbija ima odličnu geografsku poziciju, bolju infrastrukturu, kvalitetniju radnu snagu, bolji obrazovni sistem, dobre inženjere iz oblasti tehnoloških nauka... U istraživanje i razvoj Srbija ulaže 0,69 odsto BDP-a, što je visok udeo za zemlju tog nivoa razvijenosti. Ali uprkos tome, Kolumbija ima veći privredni rast od Srbije. I to je misterija o Srbiji koju ne mogu da razrešim i nemam odgovor na pitanje zašto je to tako.

Ovom zanimljivom paralelom Vilijam Maloni, vodeći ekonomista Svetske banke, počinje razgovor za „Politiku”. Kako kaže, u kojoj god zemlji na svetu da je bio i pitao privrednike šta je najveća prepreka u poslovanju, svi su najčešće odgovarali jedno te isto: „Porezi su visoki”.

– Nisam bio u poseti nijednoj srpskoj firmi, ali u kom god preduzeću na svetu da sam bio, niko od privrednika mi nije rekao da ne zna da upravlja firmom, ili da nema odgovarajuću strategiju prodaje ili razvoja. Niko od njih ne vidi svoje slabosti. Poenta je u tome da biznismeni zapravo ne znaju šta ne znaju – rekao je Maloni.

A šta je ono što ne znaju srpski tajkuni? U zemljama ovog nivoa razvijenosti naučna i poslovna zajednica obično nisu blisko povezane, kaže naš sagovornik.

– Tako naučnici obično misle da svoje brilijantne umove ne mogu da troše na nešto tako trivijalno kao što je biznis, dok privrednici, sa druge strane smatraju da to što rade instituti i naučna zajednica njima ne znači ništa i da oni od toga nemaju nikakve koristi. Te veze biznisa i nauke je neophodno ojačati. Šta mislite zašto je Nikola Tesla bio jedan od najbrilijantnijih svetskih umova? Zato što je njegov izum imao veoma brzu i široku primenu u privatnom sektoru. Sigurno je da Srbija i danas ima brilijante umove. Pitanje koje sebi morate da postavite jeste koliko su oni integrisani u privatni sektor – kaže Maloni koji je u Beograd doputovao kao gost konferencije „Javno-privatni dijalog”, koju su organizovali NALED i USAID.

Na konstataciju da će srpski kapitalisti očito reći da „država, a ne privreda, ne zna šta ne zna”, naš sagovornik odgovara da i tu ima istine.

– Brzorastuće ekonomije u Aziji uspele su da se dramatično razviju zato što su imale plan. Oni znaju gde će njihova ekonomija biti za 30 godina i idu ka tom cilju. Kao što je Japan, posle završetka Drugog svetskog rata, imao cilj da postane moderna ekonomija. Imate li vi takvu vrstu društvenog konsenzusa? Država mora da ima strategiju i jasan dugoročan plan u kom pravcu želi da ide. Ali mora i da obezbedi da obrazovni sistem proizvodi ono što tržištu treba, kao i da uspostavi stalan dijalog sa predstavnicima privatnog sektora – ističe Maloni, koji je, inače i jedan od autora izveštaja o rastu globalne produktivnosti Svetske banke.

Naš sagovornik tokom razgovora izneo je još jednu zanimljivu paralelu. Kako kaže, Srbija je sada u sličnoj situaciji u kojoj je bio Singapur tokom osamdesetih godina prošlog veka.

– Imate visok nivo stranih investicija, uz istovremeno nizak nivo domaćih ulaganja. Jak privatni sektor ne razvija se sam od sebe. Domaće kompanije mogu mnogo toga da nauče od stranih firmi. One sa sobom donose i znanje i novu tehnologiju. Od stranih menadžera lokalni privrednici mogu da nauče dosta o poslu – kaže naš sagovornik i dodaje da domaći privrednici sa strancima mogu da razgovaraju o svojim slabostima i o načinu kako da ih prevaziđu.

Preduslov je da ih prvo sebi priznaju.

Maloni je, inače i autor knjige „Inovacioni paradoks” i jedan od njegovih zaključaka je da siromašne zemlje ne mogu rast svoje produktivnosti da zasnivaju na inovacijama.

Ono što se u Srbiji trenutno događa naziva „investicionim paradoksom” i dodaje da država mora da pomogne privatnom sektoru da postane dinamičniji.

– Treba kreirati društveni ambijent u kome se poslovni neuspeh neće stigmatizovati i u kome nije sramota izgubiti. Treba negovati američki stil poslovanja, gde je normalno da ljudi rizikuju, izgube i ponovo pokušaju. Ne možete uspeti ako ne pokušavate i ako ne eksperimentišete – zaključuje Maloni.

Globalna produktivnost raste

Nivo globalne produktivnosti ponovo raste, posle desetogodišnjeg pada, ali uprkos ovim dobrim vestima taj rast nije dostigao pretkrizni nivo. Ova konstatacija nalazi se u Izveštaju o oporavku globalne produktivnosti, a Vilijam Maloni je jedan od koautora.

– Ta produktivnost vođena je tehnološkim razvojem i svaki put kad se nešto novo izmisli postoji i bojazan da će neki tradicionalni poslovi nestati i da će mašine zameniti čoveka u nekim pogonima. Istorija je pokazala da se, sve do sada, sa razvojem tehnologije više novih poslova razvijalo i nastajalo, nego što se starih gasilo. Kako god da se svetska ekonomija menja, mi moramo biti spremni za te promene – zaključuje Maloni.


Komentari13
3d2ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Koja je prosecna starost u Kolumbiji a koja u Srbiji? Srbija je zemlja penzinera. To je ogromano opterecenje uz preveliku administraciju. Svi znaju sta treba uraditi ali je tesko povecati granice penzionisanja. Nesto bi mogla i SPC uraditi. Zasto ne organizuju fondove i pocnu pomagati porodice sa vecim brojem dece. Bez dece nema ni ekonomskog rasta.
Beogradjanin Schwabenländle
Господин Малони има нормалан поглед на свет, потиче из нормалне државе која нормално функционише, са нормалним скоковима на горе и нормалним падовима на доле. Све то у Србији нема и не постоји, нико у Србији од такозваних " пословних људи "( пљачкаши и лопови у првих десет година после стварања Србије као државе, аналогно осталим државама источног блока) , не праве такозвани бизнис. Они се труде само да напуне своју личну касу, за народ,државу и остале бакраче немају уво. То је велика разлика у упоређењу са развојем сршпске државе после ослобођења од Турака, читав низ разних задужбина нам сведочи о моралности српских људи за време Кнежевине, за време Краљевине. Ови данашњи не би знали ни да спелују реч МОРАЛ,поштовање, љубав, вера, Бог, традиција, породица. Данашње Новосрбе занимају само две ствари; суседова крава и сопствени џеп.
Dragan Pik-lon
Kad bi sva brda i napustene njive zasadili makom,brzo bismo presisali tu Kolumbiju sa BDP-om!!!
Dejan Pavlovic
Znaju znaju Da ne znaju ne bi bili to sto su Zar ne
nikola andric
Poperovo objasnjenje nauke je da teorije nikad nisu sigurne da one ''propisuju zakone prirodi'' a da priroda kaze ''ne'' . To ce reci kad nema korespodencije izmedju naucnih iskaza i stvarnosti. Poperov jezik je komplikovan zbog Kantonovog uticaja, ali se njegovo tumacenja naucnih teorija smatra uspelim. Problem Malonija je ocevidan. On polazi od ekonomske teorije pa mu nije jasno ''odstupanje prakse'' od teorije. Njegova teorija je da ''preduzimaci'' objasnjavaju uspeh ili neuspeh drzava. Mi necemo navoditi ''veliki primer'' Kine ali hocemo ''samoupravljanje u Jugi''. Mnogi zapadni ekonomi su dolazili u Jugu da studiraju taj ''sistem''. U doba ''naftne krize'' kad su proizvodjaci nafte podigli cenu nafte na takav nivo da nisu znali sta ce sa parama koje su dobili kao takozvanu ''protiv vrednost''. Cena kapitala se ''srozala'' tako da su nasi somoupravljaci zajminli za, kazimo, 4% a imali ekonomski rast od 12% . Tim rezultatom su lako mogli da otplaciju dugove i podele profit.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja