sreda, 24.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Gemaljevići – jedini podmladak u Čedovu

Iako ovo sjeničko selo ima dve reke i 20 termalnih lekovitih izvora ostaje bez stanovnika. Izuzetak je petočlana porodica Rafaila Gemaljevića koji je napustio grad da bi se naselio u ovom pitomom mestu rešen da se bavi stočarstvom
Autor: Slavica Stuparušićsubota, 30.06.2018. u 22:00
Богдан, Рафаило, Јована, Анђела и Дрина Гемаљевић (Фото С. Ступарушић)

Kroz selo Čedovo, u blizini Sjenice, na hiljadu metara nadmorske visine, protiču dve rečice, Vapa – čiji su meandri opisani u đačkim udžbenicima, i Uvac od koga nastaje Sjeničko ili Uvačko jezero. U njegovim ataru je i dvadeset izvora termalne vode. Uzalud, selo je gotovo prazno, u trinaest kuća živi dvadesetak starijih meštana. Mladi su uglavnom otišli u nadi da će negde u Srbiji pronaći posao. Ništa novo, reklo bi se, da nije petočlane porodice Rafaila Gemaljevića, poznatijeg po nadimku Miško, jedine u selu sa troje dece.

Rafailo je rođen u Sjenici, u Čedovo je dolazio kod bake Ratomirke Šekularac, koja je brinula o njemu dok su roditelji radili, majka u banci, otac kao veterinarski inspektor.

– Baka je imala dve krave, konja koga sam već sa četiri godine jahao – seća se Gemaljević dok namešta šajkaču, koju inače sa glave ne skida. – Kao dete nosio sam dedinu, pa mi se dopalo, posebno da je nakrivim. Nijedna kapa kao šajkača ne može već na prvi pogled da otkrije karakter i raspoloženje onoga ko je nosi na glavi. Natučena na obrve, šajkača je znak opreza i opasnosti, mada tako otkriva i preku narav svoga vlasnika. Nakrivljena na jedno uvo, odaje njegovo bećarsko raspoloženje

U skladu sa svojim snovima odabrao je i školu, srednju veterinarsku u Užičkoj Požegi.

– Imali smo moja supruga Drina, sa obližnjeg Zlatara, i ja veliki elan i želju da stvorimo domaćinstvo za primer – priča Gemaljević kao da je malo ono što je za svoje 44 godine postigao, 80 ovaca, desetak koza, 13 goveda, dva konja, svinje, živina...

– Bilo bi svega mnogo više da se u martu 2006. nisam skoro utopio u reci Uvac koja protiče nedaleko od kuće. Poterao sam konjsku zapregu uobičajenim putem, preko vode na mestu gde je plitka. Međutim, sneg sa planina se topio, reka nadošla, a konj prvi put upregnut – neuk. Blizu same obale uhvatila ga je matica, povukla i počela da nosi. Za njim su se otisnula i kola. Nekako sam se izvukao iz ledene vode ali konja nisam uspeo da spasim. Od tada moj pankreas više ne radi, tako da se sa dijabetesom svakodnevno borim – kaže Rafailo i priseća se da je pre tri godine morao da ostane u bolnici dve nedelje, a njegova Drina kod kuće sama sa troje male dece, 100 ovaca, 20 goveda, baštom...

Gemeljević se opredelio za gajenje sjeničke pramenke, ovce poznate po crnim kolutovima oko očiju. Od nje ima meso, mleko i vunu koju čuva na tavanu radije nego „da podžabi” za 60 dinara po kilogramu, koliko su ove godine nudili za otkup.

Ovce čuvaju dvanaestogodišnja Anđela i godinu dana mlađa Jovana, počele su pre nego što su krenule u školu. Čuvaju ih na smenu, pre podne od osam do pola jedan i posle podne od tri do devet uveče. Svaki dan. Anđela je završila šesti razred osnovne škole u Sjenici, do koje ima pet kilometara, a Jovana peti. Zimi kada ovaj kraj okuje sibirska zima, otac upregne konje u sanke da devojčice isprati do škole ili ih vrati.

– Brinem jer moraju da idu ivicom magistralnog puta, pa kad god se ukaže prilika pođem po njih, posebno ako su u drugoj smeni. Nije mi svejedno ni kada su kod ovaca. Ima zmija, reka je blizu. Najviše me strah kada zagrmi, ovde je dosta ljudi stradalo od groma – dodaje naš sagovornik dok u krilu drži sedmogodišnjeg Bogdana. I Bogdan ima svoje zaduženje, svaki dan iz štale pusti goveda, otera do livade podalje od kuće na pašu, zatvori ih, uključi čobanicu i uveče vrati u štalu.

– Išli smo zajedno, sve dok pre dve godine nije rekao da može sam – govori Drina dodajući da joj sin dosta pomaže u domaćinstvu, a uz sestre je naučio da koristi i mobilni telefon i kompjuter.

Dok razgovaramo Jovana dolazi da se pozdravi, njen je red da krene u planinu da napase stado. Ona to zna i bez da joj iko naredi. Otac o tome odavno ne vodi brigu. Njegovo je da ovce ujutro i uveče pomuze, kako kaže za to mu treba nešto manje od sat vremena. Drina muze krave. Posla je toliko da nema vremena da skida kajmak, pa sve ide u nadaleko čuveni sjenički sir. Godišnje usiri dve do tri tone, prodaja ide malo teže. Mleko ne predaju zbog otkupne cene od 22 do 25 dinara.

Posla ima napretek jer Gemaljevići pored stoke gaje ječam, zob, pšenicu, raž.

– Kako se to kaže „bacim u božji ambar” (poseje) pa šta rodi. Zemlja se uzima u zakup, toga ima ali radne snage nema – priča domaćin.

Miško ima dvadeset dve godine radnog staža. Plaćao je sve dok je za to bilo dovoljno da proda jedno tele godišnje. Pre dve godine, kada je trebalo prodati i kravu i tele da bi se uplatila godina radnog staža odustao je.

Komšija Šekularac razmišlja o turizmu u Čedovu koje je kažu ime dobilo po Čedi, vlasniku najvećeg dela obradivog zemljišta u selu. Opremio je sobe da primi goste što Gemaljevićima uliva nadu da će imati gde da plasiraju svoje proizvode.

Temperatura termalnih voda koje izbijaju iz šljunkovitog tla je od 19 do 26 stepeni. Tako da vrelo već nazvano „Banjica” lokalno stanovništvo koristi za lečenje reumatskih oboljenja. Austrougarska vojska je 1915. godine znala i upotrebljavala ovu termomineralnu vodu za kupanje, o čemu svedoče ostaci kupališta. Osim izvora tople vode, Čedovo je bogato izvorima bistre i hladne vode. Međutim, danas banjice i desetine izvora ne služe gotovo nikome, ako se izuzmu lokalni zaljubljenici u prirodu koji leti dolaze u posetu roditeljima koji žive ovde.


Komentari2
d0f35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dorde - Dorcol
Jeste divan san, ali to ce i da ostane, jer bi se krsilo ko zna koliko evropskih, britanskih pa i nasih propisa. Nista vise nije jednostavno (nazalost). Mi ovde (u Engleskoj) kupujemo turski i bugarski sir (verujem i Vi Srbo), dobrog je kvaliteta, ne moze da se ne prizna, ali ... ne moze sve da se ima, tj. uvek nesto nedostaje, pa merimo sta je manje bitno u zivotu...
Срба, Велика Британија
Диван текст о дивним људима. Имам сан - овај домаћин усири око 200кг сира месечно, надам се да има још таквих домаћинстава. Једном месечно 1 000 Срба из Лондона купи и плати УНАПРЕД по 1кг сира упакованог у јефтине пластичне кутије. Мала хладњача пребаци сир за Бг, Аир Сербиа нам за пар сати добаци сир до Лондона, а ми га покупимо са договореног места. Овај домаћин се богати и развија посао, други се угледају на њега па и они развију слична газдинства. Ускоро, Аир Сербиа сваки дан довози пун авион првокласне српске хране која се продаје свуда по Британији. Домаћини се богате, рађају многобројну децу, Србија се богати, уређена земља у којој царују ред, рад и благостање. Дај Боже да ми се сан оствари.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja