četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
RAZGOVOR NEDELjE: JADRANKA JOKSIMOVIĆ, ministar za evropske integracije

Želimo da budemo deo jake EU

Autor: Biljana Bakovićsubota, 30.06.2018. u 22:00
(Фото Министарство за европске интеграције)

Otvaranje novih poglavlja uvek pokazuje da postoji kontinuiran napredak u pregovorima s Evropskom unijom. Imajući u vidu sveukupnu atmosferu unutar EU, koja je vrlo napeta, a u nekim segmentima i polarizovana, kao i skepticizam pojedinih država članica prema proširenju, za nas je otvaranje poglavlja pozitivna poruka, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović u razgovoru za „Politiku”, pošto su u ponedeljak u Luksemburgu, na Osmoj međuvladinoj konferenciji, otvorena još dva poglavlja, 33 – finansijske i budžetske odredbe, i 13 – ribarstvo. Srbija je, ipak, u martu dostavila pet spremljenih pregovaračkih pozicija, a ministarka ukazuje da je „važno da budemo strpljivi i dosledni i nastavimo i intenziviramo reformske procese”.

– Upornost, strpljenje, odgovorna rešenost i hladna glava su recept za održiv napredak. Uvek može i brže i više, ali brojne okolnosti koje ne zavise od nas kao države kandidata, utiču na dinamiku procesa pristupanja. Nekada će biti otvoren manji, a nekada veći broj poglavlja. Uopšte uzevši, mislim da ne možemo biti nezadovoljni postignutim u procesu evropske integracije tokom bugarskog predsedavanja, s tim da očekujemo dalji napredak do kraja godine. Verujem da je realna mogućnost da tokom austrijskog predsedavanja otvorimo ostala poglavlja za koja smo tehnički spremni: 9 – finansijske usluge, 17 – ekonomska i monetarna unija, i 18 – statistika, a intenzivno radimo na pripremi novih pregovaračkih pozicija.

Utisak je ipak da se više očekivalo od ovog šestomesečnog perioda u kome je predsedavajućoj Bugarskoj glavna agenda bilo pitanje proširenja EU?

Možda jeste takav utisak, ali treba priznati da je Bugarska svojim angažmanom uspela da vrati proširenje na agendu EU i pored, generalno, nepovoljne ukupne atmosfere među državama članicama. Takođe, iako Samit u Sofiji nije imao temu proširenja zvanično na agendi, činjenica je da je prvi put posle 15 godina došlo do susreta između EU i regiona na najvišem političkom nivou. U tom smislu, može se reći da je bugarsko predsedavanje bilo uspešno i korisno za nas. Na kraju krajeva, otvorili smo i dva nova poglavlja, što se i te kako vrednuje. Važno je da se uspostavi kontinuitet predsedavanja članica koje podržavaju proširenje i posmatraju ga kao prioritet i svakako očekujemo nastavak takve politike tokom austrijskog i rumunskog predsedavanja. Želim da istaknem da Vlada Srbije, predsednik Aleksandar Vučić i SNS, kao najveća stranka vladajuće koalicije, reforme sprovode prevashodno zbog građana i želje i potrebe da, primenom evropskih vrednosti, normi i standarda, stvorimo državu koja će biti u funkciji njihovih interesa.

Imajući u vidu da smo prva poglavlja otvorili u decembru 2015, a da je trenutno otvoreno 14 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, može li se ovim tempom ceo pregovarački proces završiti 2023. da bismo, eventualno, mogli da postanemo članica EU 2025. godine?

Smatram da 2025. godina nije nerealna za članstvo Srbije, ako ostanemo politički stabilni, ako region bude stabilan i ako mi ubrzamo reforme, što i jesu strateški ciljevi Vlade. Na taj način dinamika otvaranja poglavlja može da se poboljša i naš cilj je da u narednom periodu postignemo održavanje više od jedne Međuvladine konferencije po predsedavanju. Nije nerealno da do kraja 2023. godine otvorimo sva poglavlja i da do tada postepeno krenemo da zatvaramo ona koja su sada otvorena. Takođe, podsećam, da je godinu koju navodite, 2025, prvi pomenuo, kada je govorio o Srbiji i Crnoj Gori kao liderima procesa evrointegracija u regionu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Mi je sagledavamo u kontekstu okvirnog roka, snažnog ohrabrenja i jasnog podsticaja da nastavimo s reformama koje čine suštinu evrointegracija, a ne kao siguran i definitivan termin prijema u EU. Uverena sam da je 2025. značajan indikator kojim EU pokazuje da na našu državu, kao respektabilnog i vrlo ozbiljnog kandidata za članstvo, argumentovano računa.

Važno je da se uspostavi kontinuitet predsedavanja članica koje podržavaju proširenje i posmatraju ga kao prioritet i svakako očekujemo nastavak takve politike tokom austrijskog i rumunskog predsedavanja

Ovo nije prvi put da neke članice EU neće da „propuste” više od dva poglavlja. U decembru prošle godine blokirali su nas, prema nezvaničnim informacijama, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska i Hrvatska, navodno nezadovoljne reformama u Srbiji. Da li je i sada reč o ovim državama i istim razlozima?

Ja ne bih govorila o blokadi, naročito ne u okolnostima u kojima se danas odvija proces evropske integracije. Smatram da je prava formulacija da je Srbija, po mišljenju država članica, a ne zaboravite da mora da se postigne konsenzus između svih, ostvarila dovoljan napredak da se u junu 2018. otvore dva poglavlja. Upravo to je i odluka svih 28 država članica. Bilo je onih koje su podržale i više otvaranja, ali konsenzus je postignut oko dva. Političke okolnosti u kojima se odvija proces donošenja odluka u EU u potpunosti razumemo i verujemo da je prevazilaženje svakog izazova s kojim se EU danas suočava u najboljem interesu Srbije. Srbija želi da bude deo globalno jake i uticajne EU.

Jesu li problem samo reforme ili, kako se često spekuliše, dijalog Beograda i Prištine, to jest pritisci da se briselski proces okonča što pre pravnoobavezujućim sporazumom?

Stavovi država članica EU su poznati o svim pitanjima. Obelodanjeni su u zaključcima Saveta za opšte poslove i tu piše da je Srbija uz Crnu Goru ostvarila i formalno posmatrano najveći napredak u procesu pristupanja tokom ovog polugodišta. Nažalost, za druge države to ne možemo reći i pored određenih pozitivnih rezultata koje su postigle naše komšije Makedonci i Albanci. S druge strane, zaključci nam pružaju dobre smernice za fokus reformi u narednom periodu. U njima su sadržane preporuke za napredak u politički najvažnijim oblastima pregovora. Preporuke sadrže i pozitivne i negativne ocene stanja. Dakle, reč je o iznijansiranoj oceni stanja, umesto crno-bele slike koja se građanima neretko provlači kroz medije. Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, pregovarački okvir EU sa Srbijom je jasan – pravnoobavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa treba da bude postignut pre stupanja u članstvo, dakle nije oročen konkretnom godinom. Pre toga, mora da se implementira jedan drugi pravnoobavezujući sporazum čiji je garant EU – Briselski sporazum. Zna se šta je za nas najvažnije – formiranje Zajednice srpskih opština i to očekujemo da vidimo kao konkretnu stvar koju će Priština ispuniti. A tu su i pitanja imovine, kulturnog nasleđa, ljudskih prava... Prema tome, proces je težak, a mi smo pokazali kapacitet za dijalog i kompromise, pa očekujemo da ga i Priština pokaže, ako ga ima. Rešenje koje ide kroz uspostavljen dijalog ne može da bude nametnuto, a za to su potrebne dve strane, a u ovom slučaju i EU kao medijator.

U svim izveštajima o napretku Srbije zajedničko je: problem KiM, vladavina prava, sloboda medija, nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije, reforma javne administracije. Ima li Srbija kapaciteta da paralelno radi na svim ovim problemima, ne bi li završila sve za pet godina?

Nesporno je da Srbija kao najveća i najznačajnija zemlja u regionu ima kapacitete da sprovede sve neophodne reforme. Vlada je trenutno posebno posvećena reformama u oblasti vladavine prava, pre svega ustavnim promenama u cilju boljeg i efikasnijeg funkcionisanja pravosuđa. Sprovode se reforme paralelno u nekoliko oblasti – konsultacije s Venecijanskom komisijom u vezi s amandmanima na Ustav, izrada novog nacrta Medijske strategije s novom radnom grupom koja uključuje predstavnike svih medijskih udruženja, završetak rada na nekoliko ključnih zakona.

Kada bi Srbija sve uradila na vreme, da li bi s punom sigurnošću mogla da računa na tu 2025. za članstvo u EU, s obzirom na to je potrebna reforma same EU i poznati stav francuskog predsednika Makrona o tome?

Nemam ništa protiv obelodanjene introspekcije i unutrašnje akcije za reforme EU, naprotiv, smatram da će jača EU imati veći i bolji kapacitet, pa i da primi nove države članice. U tom smislu ne smatram da su proširenje i koncept predsednika Makrona u koliziji, već da je reč o dva procesa koji mogu paralelno da se odvijaju. Godina 2025. je potencijalan datum članstva kako je i navedeno u Strategiji proširenja, ali smatram da ona nije nerealan datum. Takođe, realno je da do tada EU sprovede unutrašnju reformu što nama u potpunosti odgovara jer nam je u interesu da uđemo u jaču i stabilniju Evropsku uniju u koju ćemo i mi, u punoj meri, uneti sopstvene kapacitete.

Priče o tome da bezvizni režim između Srbije i Irana, možda i nekih drugih zemalja, dovodi u opasnost viznu liberalizaciju sa zemljama „šengena” nisu više u domenu spekulacija – komesar Johanes Han je upravo o tome govorio u Luksemburgu, a pominje se i u zaključcima šefova diplomatija EU. Da li je Srbija u tom pogledu dobila neke „zadatke”?

Srbija je i 2015. u jeku migrantske krize pokazala sposobnost i odgovornost prema EU zemljama u pogledu odgovorne kontrole granica i učestvovanja u zajedničkim rešenjima. Svakako da zemlje članice prate situaciju s kretanjem ka EU državljana svih zemalja koje su na negativnim listama EU, ali mi vrlo revnosno pratimo situaciju i vršimo kontrolu letova na aerodromu zajedno s pripadnicima Fronteksa i nema razloga da naš bezvizni režim bude ugrožen. Proces evropskih integracija nije proces u kojem se protiv nečije volje nameću zadaci. Sve što radimo, radimo dobrovoljno. Evropske integracije su susret dve političke volje, država članica koje formulišu politiku EU i nas kao kandidata. Mi nameravamo da uskladimo viznu politiku do članstva jer smatramo da će to značiti veću bezbednost naše zemlje.

Srbija pomaže svima u nevolji, ali neće biti sabirni centar

Iako još nema dogovora u okviru EU o načinu rešavanja migrantske krize, da li imate spremljen odgovor ako se od Srbije zatraži pristanak da bude „parking” za veći broj migranata s Bliskog istoka i iz Afrike?

Kada ste od bilo kog našeg ili zvaničnika EU mogli da čujete da će Srbija biti parking, posebno parking za ljude? Srbija od samog početka migrantske krize želi da bude deo zajedničkog i solidarnog rešenja s EU i za to postoje najmanje tri razloga. Prvi je humanitarne prirode i namere da se u skladu s nevelikim mogućnostima koje Srbija ima pomogne svakome ko je zaista u nevolji. Da budem potpuno jasna: to ne znači da će se Srbija pretvoriti u sabirni centar, već da će proporcionalno svojim mogućnostima pomoći sprovođenje zajedničkog evropskog rešenja. Drugi je bezbednosne prirode jer zajedničko delovanje s EU vodi sveukupno većoj izvesnosti i predvidljivosti rešenja, pa samim tim i većoj bezbednosti za sve naše građane. Treći razlog se nalazi u činjenici da kao država koja vodi pregovore o članstvu, želimo da budemo deo rešenja za sve izazove s kojima se EU suočava jer ćemo kao članica EU biti u prilici i da učestvujemo u donošenju odluka o svim tim izazovima.


Komentari25
3e15d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zorica mrsevic
Potpuno podrzavam ministarku Joksimovic i apsolutno sam za ulazak Srbije u EU. Jos uvek nema boljeg mesta na kugli zemaljskoj od zemalja te "stare" Evrope. A i nema boljeg argumenta da je EU zaista najbolja i jedina buducnost od cinjenice da joj se toliki muskarci, iskljucivo oni, protive.
Раде Ковачевић
Српски евроентузијасти су ЕУ схватили као догму коју ваља усвојити и неговати, а коју нема разлога преиспитивати, као да је дошла од Бога. Ако Србија има капацитете, као што се овде наглашава, да изврши неопходне друштвене реформе, зашто их не би извршила независно од некритички фиксираног пута Србије у пуноправно чланство у ЕУ? Хоће ли Србија одустати од преферираних друштвених реформи ако се којим случајем кључне државе ЕУ одлуче да напусте евроунијски пројекат, а сама Србија, као и све друге државе, буде препуштена свим могућим развојним опцијама? Уосталом, шта значи то да се упорно истиче неопходност некакве јаке ЕУ као заједнице, а да се истовремено пренаглашава евроунијски савез само две државе, Немачке и Француске, па ако између њих нешто зашкрипи, а то се увек може догодити, ни од ЕУ а камоли од њене реформске снаге нема ништа!? Зар је важно само шта се дешава француској економији и шта јој Америка нуди, зар је важно само то да ли Америка подржава немачко вођство у ЕУ?
Aleksandar Mihailović
EU se trese, u velikoj je groznici, posle Britanije će možda i Francuska iz nje, počinje da smeta kao nadnacionalna tvorevina, i sama ministarka kaže da su u EU ogromne tenzije, a srpske vlasti se prave da ništa ne vide, ne čuju i da će tamo negde daleko posle njihovog mandata biti EU i Srbije negde u njenoj blizini.Vlast se neće oprati time da u momentu udaranja glavama u zid i shvatanje da EU nema nisu na pozornici, već u gledalištu, debelo će odgovarati, to ne zastareva, za zablude i uništavanje Srbije glupim rijalitisanjima. Ako ove vlasti žele "vrednosti" EU ne bi plan reformi pravosuđa bio takav da su se u Venecijanskoj komisiji čudili da li su ga radili eksperti, "eksperti" ili oni koji bi da ozvaniče apsolutizam i diktaturu stranaka na vlasti. Za pozitivne reforme nam ne trebaju nikakva poglavlja, to je samo obmana naše i svetske javnosti da se, eto, nešto radi, da se trudimo, a taj svet vidi da sve vrme držimo iza leđa prekrštene prste i da jurimo suprotnim,pljačkaškim smerom.
dr Slobodan Devic
A u cije ime Vi govorite?
milan rs
Jao pustih komentara protiv EU a mladi svi odose tamo, ko je god mogao i ici ce i dalje... Kritike na EU a bjezimo u nju a ne u Rusiju ili Aziju itd. Standard EU i treba da nam bude podstrek i zelja...
Боривоје Банковић
Који стандард ЕУ треба да нам буде подстрек и жеља? Немачке, Француске и још неколицине западних земаља, или Естоније, Летоније, Литваније, Бугарске, Румуније, Мађарске, па чак и Грчке, Италије и Шпаније? Колико чујем, само у Москви живи двадесетак хиљада Срба.
Preporučujem 38

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja