ponedeljak, 23.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:08
Treba li vratiti vojni rok

Srbija je jača kada je vojska obavezna

Na do­bro­volj­no slu­že­nje voj­nog ro­ka od 1. marta 2011. upu­će­no je vi­še od 11.000 mla­dih, me­đu ko­ji­ma je bi­lo 1.400 de­vo­ja­ka
Autor: Miroslav Lazanskisubota, 30.06.2018. u 22:00
Некада су испраћаји у војску били незаборавне породичне светковине (Фото Војска Србије)

Ako pitate bilo kojeg oficira ili podoficira Vojske Srbije ima li potrebe za vraćanjem redovnog služenja vojnog roka svi će vam reći da bi suspendovanje te obaveze trebalo što pre ukinuti i redovni vojni rok vratiti. Da nam stražu ne bi držali podoficiri od 46 godina života, da nam livade na aerodromu ne bi kosili poručnici, kancelarije usisavali kapetani, a vojne magacine čuvali vojnici po ugovoru... Srbija, zbog veličine svoje teritorije i broja stanovnika, jednostavno ne može sebi dozvoliti luksuz potpuno profesionalne vojske i ono što je na planu reformi vojske učinjeno od 2000. godine pa do 2012. bio je promašaj. I nisam jednom o tome pisao upravo na ovim stranicama od 2000. do 2012. godine.

Setimo se samo onih stalnih i gotovo histeričnih insistiranja o „civilnoj kontroli vojske”, kako se o tome trubilo u medijima odmah posle 5. oktobra 2000. Setimo se svih stručnjaka, analitičara i korifeja vojne misli, koji su o civilnoj kontroli vojske talambasali po svim medijima kao o spasonosnom rešenju za sistem odbrane Srbije. Pa su dovođeni čak i stranci da nama, neukima u Srbiji, objasne šta je to „civilna kontrola vojske”. Pa su jedan britanski i jedan holandski general dovedeni u Generalštab kao savetnici za reformu armije. Ovaj drugi se više bavio nabacivanjem zgodnih devojaka svojim drugarima iz Holandije, što mu nešto i ne zameram. Dok je Britanac hteo da uđe na godišnju analizu borbene gotovosti svih jedinica vojske Srbije. Sreća, pred vratima sale, gde je bila ta analiza, zaustavljen je.

Egzercir (Fo­to Vojska Srbije)

Setimo se samo svih onih bivših ministara koji su kao papagaji ponavljali floskulu „da Srbiji treba manja, modernija i efikasnija vojska”. Pa je sve učinjeno do 2012. godine da nam vojska zaista bude i manja i manje modernija. Setimo se onih koji su od Rumuna čuli sintagmu „izvoz bezbednosti”, pa su požurili da i Srbiju gurnu u te „izvoznike”. A naša se armija u međuvremenu smanjivala, oružje uništavalo. Izbacili smo iz naoružanja tenkove T-55, nešto prodali, a nešto istopili. Sirijci i dalje koriste te tenkove u ratu. Uništili smo, na zahtev američke ambasade, nekoliko hiljada PVO raketa „strela”, navodno, da ih se ne bi dokopali teroristi. Ukidali smo garnizone širom Srbije, ogroman broj vojne tehnike završio je na livadama pored Smederevske Palanke. Izbacili smo iz operativne upotrebe samohodne topove „praga”, niko od onih koji su reformisali vojsku nije izgleda čuo za bespilotne letelice. Kako oboriti bespilotnu letelicu, da je nećemo možda gađati raketama „kub” ili „nevom”? Naša kopnena vojska ostala je bez trupne PVO artiljerije, na maršu jedinice su ostale samo s PVO sistemom „kub”. Sada topove „praga” vraćamo u jedinice. Da li je neko odgovoran zašto su bili izbačeni? Na stotine topova od 20 mm, idealnih za obaranje bespilotnih letelica, i dalje leži na livadama kraj Smederevske Palanke. Da li je neko uopšte razmišljao o novom trendu vazdušnog ratovanja, masovnoj pojavi i upotrebi bespilotnih letelica? Zašto su ukinute uprave rodova kopnene vojske, zašto je Generalštab „postrojen” po „džiovima”, J-1, J-2, J-3, J-4... To je model NATO-a, a Srbija nije članica NATO-a. Zašto je sistem odbrane Srbije projektovao ratnu armiju od samo 70.000 vojnika? To je isuviše malo, jer je samo Treća armija 1999. imala u svom sastavu oko 120.000 vojnika.

Dakle, moje čvrsto uverenje jeste da je Vojska Srbije bolja s vojnom obavezom nego bez nje. Objašnjenje je vrlo prosto: profesionalizacijom i suspendovanjem redovnog vojnog roka sve veći broj poslova u Vojsci Srbije pao je na pleća sve manjeg broja ljudi. Sadašnje povećanje broja vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka i produžavanje tog roka na šest meseci, hroničan nedostatak vojnika za stražarsku službu samo su potvrda te činjenice. Reforme vojske koje su činjene proteklih godina, smanjivanje broja tenkova, struktura kopnenih brigada po britanskom uzoru, pri čemu su naši „stručnjaci” zaboravili kakva je moć samohodne artiljerije britanskih kopnenih brigada, koje imaju i svoju laku avijaciju, što je sve za nas misaona imenica, opšti trend da se naši oficiri i sistemom školovanja pretvaraju u menadžere jer, bože moj, neki misle da je upravljanje i rukovođenje vojskom poput upravljanja kompanijom, da je to sve korporativno, sve je to godinama uticalo na stanje armije kakvo je danas.

Oko 90 odsto sadašnjeg naoružanja Vojske Srbije smatra se, po evropskim kriterijima, zastarelim. Vojska Srbije još živi od zaliha bivše JNA, vozi njene kamione, tenkove, borbena vozila pešadije, leti na njenim avionima, puca iz njenih topova i višecevnh bacača raketa, plovi na njenim rečnim brodovima, ima PVO iz doba SFRJ... Sredstva koja se na godišnjem nivou odvajaju za opremanje novim borbenim sistemima još nisu velika, da bi se kako tako očuvao socijalni mir veliki deo vojnog budžeta ide za plate i tekuće troškove. Kod Nemaca za plate vojnog sastava ide 53 odsto vojnog budžeta, kod Britanaca to je 35 odsto. Vojska Srbije pati i od krize u regrutovanju podoficira, pa i specijalaca. Orijentacija na visoku tehnologiju traži i više novca, ali istovremeno ne smanjuje automatski i broj vojnika-poslužilaca.

Srbija već nekoliko godina nema redovno služenje vojnog roka, sada imamo dobrovoljce na šest meseci, što je dovoljno za osnovnu vojnu obuku. Švedska, posle nekoliko godina potpuno profesionalne vojske, vraća postepeno redovno služenje vojnog roka. U Austriji je bio pokušaj ukidanja redovnog služenja vojske, ali nije uspeo. Austrijanci služe redovni vojni rok od šest meseci, svake godine rezervisti imaju 30 dana „osvežavanja” vojnih znanja, a rezervni oficiri i pripadnici specijalnih jedinica svake godine budu na treningu i do 120 dana. Danska ima dobrovoljni vojni rok od četiri do 12 meseci, Estonija od osam meseci, Slovačka od šest meseci, Finska od pet do 12 meseci. Švajcarska ima sistem gde mladići pohađaju obuku od 18, 21 ili 25 nedelja u dobi od 19 do 20 godina, pa zatim kao rezervisti do 30. godine života borave u kasarnama svake godine na kursevima pet, šest ili sedam puta, a svaki kurs traje po tri vikenda. Turska ima vojni rok od 15 meseci. Nemačka, koja je od 1956. do 2011. imala redovno služenje vojnog roka, da bi ga onda suspendovala, ali ga nije izbrisala iz ustava, sada razmišlja o ponovnom redovnom služenju u Bundesveru. Neposredni povod je migrantska kriza u kontekstu činjenice da je Bundesveru zakonom zabranjeno učešće u antiterorističkim operacijama, iako ima dobro obučene specijalne jedinice. Inače, u Nemačkoj dobrovoljci služe vojsku 23 meseca.

Srbija je suspendovala redovno služenje vojnog roka bez ozbiljnije javne rasprave i bez ozbiljnijeg javnog tematskog skupa. Istina je da je vojna obaveza zakonito čedo demokratskog društva u kojem svaki građanin ima pravo i dužnost da učestvuje u odbrani svoje zemlje. SAD i Velika Britanija vojnoj obavezi pribegavaju samo u nuždi, Francuska i Italija su tek posle velikih debata u javnosti i oštrog protivljenja vojnih krugova ukinule redovni vojni rok. Grčka i Turska i dalje imaju redovno služenje vojske. Moderno naoružanje i tehnički složeni sistemi jačaju tendenciju ka potpuno profesionalnoj vojsci. Tu su i uštede na vojnoj opremi i školovanju, eventualna bolja mobilnost trupa... No, prednosti potpuno profesionalne vojske, kakva postoji na Zapadu, ne važe i u Srbiji. Naime, smatra se da je motivacija profi vojnika visoka i da je time vojska pošteđena mladića koji imaju odbojnost prema vojnom pozivu. U Srbiji se zaboravilo da sama profesionalizacija oružanih snaga ne dovodi do bitnog smanjenja brojnog stanja vojske iz prostog razloga što određeni sistemi naoružanja tehnološki zahtevaju odgovarajući broj vojnika, bili oni profi ili regruti. I da je sasvim svejedno hoće li tim sistemom baratati vojnik na služenju vojnog roka od šest meseci ili profi vojnik koji je na ugovoru od dve godine. Pošto su naši borbeni sistemi takvi da svaki prosečan vojnik može da se na njima obuči za šest meseci.

S druge strane, šta uraditi s profi vojnikom na ugovoru kada napuni 40 godina života? Gde će on tada da nađe novi posao? Opet, tržište rada reguliše i kvalitet onih koji se prijavljuju u profi vojnike, tu je i problem da određena „godišta” imaju manji broj potencijalnih vojnika. Posebno bolno je pitanje rezervista. Profi armija može da računa na vrlo malu rezervu, a u slučaju gubitaka male su mogućnosti zamene u ljudstvu. I unutrašnjopolitički razlozi za potpuno profi vojsku i protiv nje vrlo su značajni. Regrutni sistem obezbeđuje fluktuaciju unutar vojnog sastava, trupa je tesno povezana s narodom i razmišljanjem društva, izbegava se politička i duhovna izolacija u odnosu na društvo. Trupa ostaje deo naroda, nema vojnog elitizma niti sopstvenih političkih ambicija. Narod i armija su jedinstveni, a ne da armija bude samo armija, sasvim mali deo naroda. Vojna obaveza sprečava i distanciranje stanovništva od odgovornosti za odbranu zemlje, jer eto imamo „dobro plaćene profesionalce, pa neka oni to obave”.

Da li je, dakle, služenje redovnog vojnog roka danas u Srbiji nepopularno među mladim ljudima? Ankete kažu da nije, ankete su, zapravo, u prilog redovnom služenju vojnog roka. Analiza „cena–korist” može da donese sve elemente za redovno služenje vojnog roka i protiv njega, ali brojke su samo brojke. U pravom ratu to je relativna stvar. Vratimo Srbiji ono što je karakteristika i identitet njene vojske – redovni vojni rok...


Komentari89
f49d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pero Nakic
Srbija ce biti najjaca ako udje u NATO i kada nece morati da izdvaja ogromne pare iz budjeta za odbranu. Pare su najpotrebniji privredi Srbije.
slavko
Dali bi vi jeli ručak u restoranu u kome kuvaju mladiči pod obvezom pokupljeni sa ulice jer imaju 18 godina? A dali bi se vi lečili u bolnici u kojoj leče mladiči pod obvezom pokupljeni sa ulice jer imaju 18 godna? A da vam kuči gradi firma u kojoj cigle slažu mladiči pod obvezom pokupljeni sa ulice jer imaju 18 godina? Ne bi? A zašto onda želite da vas brani vojska mladiča pokupljenih pod obvezom jer su dovršili 18 godina?
damirko
Sadašnja VS traži novog sponzora jer očito, prema njenom viđenju, ne dobija dovoljno: para i ljudi. S druge strane država, kao svaki kapitalista, je našla jeftinu radnu snagu.
Darko Bigovic
Poštovani Lazo poštujem vaša zapažanja i delim vaša mišlhenja o ovoj temi. Bilo bi korisno kada biste nastavili sa povremenim osvrtom na ovu temu i vršili blagi pritisak na naše rukovodstvo da uoči ozbiljnost svega. Ko zna možda će vas budući ministar odbrane razumeti ?!
Perče
Šta će nam redovno služenje vojnog roka, kad je tehnologija toliko napredovala, da možemo svakodnevno da vodimo vizualni rat iz sobe, kroz igrice preko kompjutera? U slučaju napada velike sile, vojska je potpuno nemoćna, bila ona dobrovoljna ili redovno obavezujuća, istorija je potvrdila tu činjenicu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja