sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:29
Međunarodni pregled

Priča o dva severa i juga

Autor: Vladimir Vukasovićsubota, 30.06.2018. u 22:00

Jedino dobro u poslednjoj histeriji oko migranata jeste to što je ogolila koliko je cela ta stvar od početka pogrešno predstavljana, delom da bi se izbegla otvorena rasprava o istinskom problemu EU u njenoj srži, još više zato da bi se njome manipulisalo. Moglo se to videti i pre nego što se Evropa, na granici kršenja međunarodnog prava, blindirala za izbeglice dovoljno da je njihov priliv svela na minoran nivo od kojeg bi pre trebalo da se uplaši državica veličine Monaka nego blok koji obuhvata bezmalo ceo jedan kontinent i pola milijarde stanovnika. Sada je to još teže sakriti: nikada nije bilo velikog raskola između tobož buntovničkog istoka EU i njenog „establišmenta” na zapadu. Raselina se, u migrantskoj koliko i u ekonomskoj krizi 2008, oduvek protezala između juga EU i svih ostalih, između siromašnih i onih koji imetak gube, s jedne strane, i država finansijski čvrstih ili zahuktalih u usponu ka blagostanju. Nedovršenih struktura za raspodelu tereta, fiskalnog ili migrantskog, EU je po toj liniji morala pući.

„Italijanska majka”: Kao što danas Viktor Orban drami o „invaziji migranata” iako oni jedva da pritiču, prvo se EU godinama pretvarala da masovnog pristizanja azilanata nema, sve dok su ti ljudi još mogli stati u Grčku, Italiju i Španiju. Tek kada one to više nisu bile kadre izdržati a malo ko severnije se isprsio da preuzme osetniji broj migranata i olakša teret jugu, Angela Merkel je postala „izbeglička majka” i otvorila nemačke granice. Ne za one koji do Evrope još nisu bili prispeli, jer je tada počelo i ograđivanje spoljnih granica EU, nego za one koji su već postajali kamenom oko vrata južnih država unije. Drugačija odluka vodila bi opštem zatvaranju granica između članica EU i rušenju protoka ljudi i kapitala, što je Evropi nakon silnih vekova ratova donelo mir i bogatstvo.

 

Odmah je kancelarka ispotiha počela raditi na tome da i od migranata koje je Nemačka primila što manje njih zadrži. Tome je služio i sporazum s Turskom. Sistematski se preduzimalo sve da mizeran broj migranata nastavi da ulazi, tek da se održi privid da Evropa poštuje šansu za izbeglištvo, koju daje međunarodno pravo, i da maksimum njih ode.

To je jedina stvarna pozicija „briselsko-berlinskih elita”, ma koliko ih za suprotno optuživao istok Evrope, ne želeći da primi nikoga od migranata sa juga niti čak, kako je isplivalo u raspravi oko predloga budžeta EU do 2027, da se Grčkoj i ostalima koji snose taj teret pomogne novčano. Jer, to bi značilo da će istok dobiti manje briselskih para a na njima je izgradio svoj privredni uspeh nakon prijema u EU, dok je jug bloka klizio ka ekonomskoj krizi, koja sad preti da i u Italiji eksplodira punom snagom. Donedavno nerazvijene zemlje s istoka bi, međutim, da zadrže sve novčane povlastice koje im po tom osnovu sve manje pripadaju, na štetu onih kojima su sada potrebnije.

Po uverenjima, Mateo Salvini je srodan Orbanu ili Jaroslavu Kačinjskom, ali jedini pravi njegov saveznik u realnosti jeste Merkelova: niti zaista želi migrante niti okreće glavu od muka juga. Sve ostalo je propaganda s istoka EU, koja služi drugoj vrsti obračuna s Briselom i Berlinom, u čemu Salvini saučestvuje iz ideoloških razloga.

Erdogan umesto Gadafija: Ovo ne znači da je „establišment EU” spreman na svaku žrtvu da bi ublažio muke juga. Grčka je dobila nove olakšice za svoj dug, ali ne i otpis koji bi ga učinio održivim niti uslove kakvi bi garantovali da njena privreda neće doživeti krah. Pregovori Nemačke i Francuske o budžetu evrozone, još jedna vest zaglušena halabukom oko migranata, opet su udarili o zid jer nema saglasja oko toga da bogatiji pojas EU rizikuje nešto svog novca kako bi jug unije bio ekonomski sigurniji, na stranu to koliko je i on doprineo toj ugroženosti.

Srećom, kao što na Balkanu svi misle da tek istočno od njihovih granica počinje „pravi istok”, ispunjen „lenjim primitivcima”, i jug EU ima svoj jug: Afriku i Bliski istok. Tako je način da preuzme Italiju, kad već od nje ne može da se otcepi, našao i Salvini. Izgradivši karijeru na, srpskim političkim žargonom rečeno, „autošovinizmu” prema siromašnim Italijanima s juga države, preimenovao je svoju autonomašku, sa secesionizmom koketirajuću stranku iz Severne lige u Ligu i, predstavljajući se kao svenacionalni spasilac od migranata, osvojio vlast. Prigrlio je jug Italije pošto je i on sever u odnosu na izvorište onih koji su još više „zaostali”.

Salvini je tu na liniji EU: i iz perspektive Brisela, migranti su se previše približili i treba ih terati što dalje na „pravi” jug, sasvim dole, ka Africi. Njenim zemljama EU stoga daje nešto novca za bezbednost i zbrinjavanje migranata presečenih na putu ka Mediteranu. Ali, plana za zatiranje afričkog siromaštva nema, bez toga ni načina da se spreče urušavanje država, kriminal i ekstremizam, pa time ni migracije. Podmićuju se „čuvari logora” umesto da se traži način da zid ne bude ni potreban pošto će, nastavi li pritisak da se gomila, svejedno pući.

Apsurdno, još se žali za Muamerom Gadafijem, jednim takvim „čuvarom”, prestrogim i nepouzdanim ali efikasnim, dok se istovremeno strepi od Redžepa Tajipa Erdogana, takođe nepredvidljivog i sklonog pretnjama da će evropsku kapiju za migrante ne samo otključati nego u paramparčad razlomiti.


Komentari0
5bd4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja