ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:52

Otišao poslednji voz (FOTO)

Tačka je stavljena u 21.40 časova ispraćajem međunarodnog voza s Glavne železničke stanice za Budimpeštu. – Znak za polazak mašinovođi Zoranu Đurđeviću dao nekadašnji šef stanice Đurađ Majstorović
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 01.07.2018. u 14:31
(Фотографије Иван Милутиновић)

Međunarodni voz broj 340 za Budimpeštu preko Stare Pazove, Inđije, Novog Sada, Vrbasa i Subotice postavljen je na prvi kolosek. Polazi u 21.40 časova. Voz poslednji put saobraća s Glavne železničke stanice.

Ono što se decenijama najavljivalo i u više navrata odlagalo, konačno se desilo. S Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru, odakle je pre 134 godine prvom srpskom prugom krenuo voz ka Nišu, sinoć je i zvanično otišla poslednja putnička kompozicija.

Tačka na bogatu istoriju stare dame srpskih železnica stavljena je upravo ispraćajem večernjeg međunarodnog za Budimpeštu – praćen počasnim aplauzom, i međusobnim mahanjem putnika i brojnih sugrađana na peronima. Čast da s Glavne otpočne poslednju zvaničnu vožnju putnika imao je mašinovođa Zoran Đurđević. Vidno uzbuđenom Đurđeviću znak za polazak svetlosnom signalizacijom i s belim rukavicama dao nekadašnji otpravnik i šef stanice Đurađ Majstorović.

A poslednje radno veče Glavne, uoči ovog ispraćaja, bilo je prilično neobično. Na stanici, čiji je radni vek trajao gotovo 49.000 dana, u isto vreme bili su primetni seta, tuga i radost. Prva dva osećanja zbog zatvaranja, a radost jer je na svakom koraku na peronima Glavne bilo primetno da se prisustvuje istorijskom trenutku, mada znatno drugačijem od 4. septembra 1884. kada su s Glavne svečarski ispraćeni prvi putnici uz pucanje topova s gradskih bedema i sviranjem kraljeve himne.

Ali ni ovoga puta svečarska atmosfera nije izostala. S razglasa su se, osim poslednjih zvaničnih obaveštenja, puštale i balade, a na prvi peronu se, skoro kao i u najbolje dane stanice, tiskalo mnoštvo ljudi. Osim putnika i njihovih pratilaca, perone su okupirali i roditelji s decom, stariji bračni parovi, ali i omladina koji su na Glavnu došli kako bi napravili oproštajne selfije, slikali poslednju putničku kompoziciju i mašinovođu.

Svečarskom duhu doprineli su i železničari i predstavnici železničkih preduzeća koji su se trudili da ispraćaj protekne kako dolikuje. Primetno je ipak bilo da su železničari bili isuviše uzbuđeni da bi vodili računa o svakom detalju. Zaposleni na samoj stanici, koji je poznaju u dušu i koji su na njoj proveli decenije, nisu mogli da daju zvanične izjave, ali svima njima reakcija je bila ista. Na pitanje kako se osećaju svi oni odreda slegali su ramenima i uz blagi, setni osmeh uzvraćali: „A šta mislite? Pa nije sve jedno!”


                                                     Đurađ Majstorović

Nekadašnjeg šefa stanice Đurađa, koji je, kako rekoše njegove kolege, najstariji živi koji je bio na toj funkciji, protokol nije sprečio da prozbori.

– Ovde sam od 1959. proveo 22 godine. Bio sam i otpravnik, i pomoćnik šefa, i šef, posle toga i direktor. Četiri decenije radnog staža sam imao kada sam otišao u penziju, a sada sam pozvan da se vratim nakratko kako bih dao znak za polazak – s ponosom je istakao osamdesettrogodišnji Đurađ.

Raspoloženi za priču bili su i putnici.

– Poranila sam otprilike oko sat, kako bih na stanici popila kafu i da bih još malo osmotrila ove perone i zgradu s unutrašnje strane. Znam da mi je to jedna od poslednjih prilika za tako nešto – navela je Dušanka Savić (48), koja je čekala polazak poslednjeg voza.

Pojedini putnici su vreme ubijali špartajući od perona do perona i od jednog kraja stanice do drugog.

– Mislim da nas ima dosta koji smo emotivno vezani za Glavnu. Meni će uvek biti asocijacija na letnje raspuste, jer sam svako leto kao dete prvo na nju vozom dolazio, a onda s BAS-a nastavljao autobusom ka Mačvi ili Banatu gde imam rodbinu. I kada sam rešio da se preselim u prestonicu prvo sam zakoračio na perone Glavne – prilično emotivan bio je i dvadesetsedmogodišnji Nikola Mitić.

Sudbina ili splet slučajnih okolnosti, ali poslednja kompozicija krenula je put nekadašnje Austrougarske, zemlje iz koje je na Berlinskom kongresu 1878. nezavisnoj Srbiji ispostavljen zahtev da što pre izgradi svoj prvi „gvozdeni put”. Ispred zdanja koje je simbol tog zadatka, koji je Srbija ispunila krajem 19. veka, dojučerašnji putnici od danas mogu da samo da prave fotografije za uspomenu.

„Beograd na vodi” putnike je preselio „Beograd centar” što je zvanični naziv nedovršenog „Prokopa”. On od danas i zvanično preuzima epitet glavne prestoničke železničke stanice. U isto vreme Glavna, ukras Savskog amfiteatra na koji pogled puca s vrha nekadašnje Spomeničke, a današnje Nemanjine, čekaće da se u nju usele majstori. Njihov zadatak će biti je preoblikuju u istorijski muzej Srbije.

Protest uoči zatvaranja

Udruženje ljubitelja železnice uoči polaska poslednjeg voza, ispred stanice na Savskom trgu, a onda i na samoj stanici, organizovalo je protest. Poslednji voz ispratili su zvižducima i negodovanjem.

– Ova stanica se nalazi uz istorijski centar prestonice gde je većina fakulteta, ministarstava i ambasada. Velika je greška što nadležni nisu na pravi način citirali Branka Pešića. Njegov plan nije bio da gasi ovu stanicu, već da na ovom mestu bude centar takozvanog regionalnog metroa, odnosno pruga koja bi ovde prilazila podzemno – ukazao je Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja i predstavnik udruženja.

 

 


Komentari13
819ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavko
Mnoge stvari su se promenile i ovo je sasvim u skladu sa tim promenama. Ranije destinacije kojima sam isao na more ( u svojoj domovini ) sve su sad inostranstvo. Znaci da gube na vaznosti i znacaju, makar za mene. Nije to dozivljaj kao ranije sednem na tramvaj pa osvanem u Baru ili u Officina u Trieste pa se vratim u Istru autobusom posto obidjem Ponte Rosso ( nadaleko ) da bi popio capucinner kojeg u Bg nije bilo osim u hotelima za partijsku elitu. Sada idem na aerodrom da bih otisao naMore. A zemlja nam je sad do Madjarske i do Makedonije. Pa prema tome i treba da bude nova stanica Prokop. Do mora ko ide vise ne koristi tramvaj odavno, svi idu kolima i vracaju se taxijem pa je lepse da idu na Topcider i njima i nama, da se negledamo. Potpuno ispravna gradska odluka. Veoma lepo, meni se mnogo svidja, tim pre sto sam zbog svih ovih geopolitickih promena prestao da koristim voz , i nije mi, moje misljenje, vise tako romanticno putovati vozom. A na mestu tih starih sina nici ce lepota.
Драган П.
Хоће ли сад бар трамвајска станица бити враћена у близину аутобуске, где је и била до пре десетак година? Више нема смисла да трамваји стају на Савском тргу на коме више не постоји железничка станица и да они који путују аутобусом, са пртљагом трче до аутобуске станице.
Nenad
Poslednji put sam putovao vozom pre 41 godinu kao dete sa roditeljima do Bara i nazad. Nova pruga. Novi vagoni. Voz krenuo oko 09:15 na vreme a u Valjevo stigao sa oko 90 minuta zakasnjenja. U Bar smo stigli oko 01:00 - oko 16 sati nakon polaska. U proseku prelazili smo manje od 30 km na sat. U povratku putovanje je trajalo 13 sati. Nikada vise. Ni sa Stajge, ni iz Prokopa, ni iz Topcidera. ***es zeleznice Srbije i okolnih drzava.
Saša
Padne metar snijega, a morate na put?Automobilom ili autobusom nikako, vozom nekako, makar i sa deset sati zakašnjenja.
Preporučujem 1
Milan Milošević
Toliki naboj emocije i secanja je u meni da mi se place.
putnik2
Otisao poslednji voz a za njim ce i vecina zaposlenih iz putnickog saobracaja. Nema vozova pa nema ni putnika i sta ce nam onda putnicki saobracaj bez putnika!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja