nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Porodicama s bebom pomoć stiže svakog meseca

Ipak, zakonodavac je dobijanje roditeljskog dodatka uslovio vakcinacijom dece u porodici, kao i redovnim pohađanjem predškolskog programa i osnovne škole
(Фото А. Васиљевић)

Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje stupaju na snagu sutra, značajno se povećava iznos roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Umesto sadašnjih 39.000 dinara, zakonom je predviđeno da roditelji za rođenje prvog deteta jednokratno dobiju 100.000 dinara, za drugo dete dobijaće 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete po 12.000 dinara mesečno deset godina, a za četvrto 18.000 dinara mesečno celu deceniju.

Međutim, da bi očevi i majke dobili roditeljski dodatak, zakonodavac je postavio nekoliko uslova a to su, pre svega – redovna vakcinacija sve dece u porodici. Taj podatak nadležni organi proveravaće jednom godišnje u evidenciji za imunizaciju. U slučaju da se utvrdi da roditelji neredovno vakcinišu decu, isplata dodatka u ratama biće prekinuta do konačne odluke Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Osim neophodne vakcinacije, postoje i druga ograničenja za primanje roditeljskog dodatka. S obzirom na to da se za treće i četvrto dete novac isplaćuje u ratama punih deset godina, isplata će biti prekinuta ukoliko deca ne pohađaju obavezni predškolski program. Iste sankcije su predviđene ako deca ne idu redovno u osnovnu školu. Pravo na roditeljski dodatak ne mogu da ostvare ni roditelji koji u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu, kao i majka novorođenog deteta koja je strani državljanin i koja je isto ili slično pravo već ostvarila van Srbije, odnosno u zemlji čiji je državljanin.

Iako su ove odredbe naišle na osudu u jednom delu javnosti, zakonodavac je prilikom sastavljanja ovih propisa imao na umu statistiku koja svedoči o niskoj stopi vakcinacije naših mališana, naročito onih iz marginalizovanih društvenih grupa. Naime, podaci izvedenih iz istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji 2014. koje su uradili Unicef i Republički zavod za statistiku govore da je svega 80 odsto dece u Srbiji primilo sve preporučene vakcine iz nacionalnog kalendara imunizacije do treće godine života, a statistika koja brojkama slika zdravlje romskih mališana još je alarmantnija – svega 44 odsto romske dece obuhvaćeno obaveznom vakcinacijom.

Manje od dve trećine romskih mališana pohađa obavezni predškolski program u poređenju sa 98 odsto dece iz opšte populacije, a stopa upisa romske dece u osnovnu školu iznosi svega 69 odsto. Podaci govore da 97 odsto mališana iz opšte populacije i 91 procenata dece iz najsiromašnijih porodica upisuje osnovnu školu. Ako je suditi prema podacima Unicefa, samo 85 odsto romskih mališana i 99 odsto dece iz opšte populacije ide redovno u školu, a obavezno obrazovanje završava manje od dve trećine romskih mališana i 93 odsto dece iz opšte populacije.   

Iako su izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom rađene s ciljem da se popravi natalitetna slika nacije, stručnjaci koji se bave demografijom nisu ubeđeni da će finansijske mere uticati na porast nataliteta. Oni podsećaju da veoma slične mere primenjene u Makedoniji nisu dale željene rezultate – nije povećan broj Makedonki koje rađaju prvo i drugo dete, već broj Albanki koje su počele da rađaju treće i četvrto dete. S obzirom na to da se u Srbiji najveći broj dece rađa u siromašnim porodicama, a najmanje dece rađaju visokoobrazovane i zaposlene žene, velika je dilema da li će finansijska davanja motivisati sve žene da rađaju.

 

Komеntari5
3dd15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Babic
Najvise dece u Srbiji radjaju Romkinje i Albanke, tako da ce se oni ovom zakonu obradovati.
marija
Obrazovane žene koje dobro zarađuju neće dobiti roditeljski dodatak prema članu 25 Zakona, a pored toga i naknada na bolovanju će im biti manja od plate koju primaju. Očigledno da država ne želi da obrazovane i uspešne žene rađaju decu.
Mama
Da li zaista mislite da žena koja ima mesečna primanja preko 197.000,00 dinara u SRBIJI treba da dobije novčanu pomoć od države?!?
Зоки
А шта је са трећим и четвртим дететом рођеним у периоду од 2009. до 2018. године?
Марко
Нико не пише и не помиње у јавности колико су предузетнице дискриминисане новим законом. По новом закону, држава им не уплаћује порезе и доприносе у току породиљског боловања, не иде им стаж, већ само исплата нето зараде! Просек плата им се узима за последња 24 месеца аритметричка средина. По садашњем закону је 12 месеци и пуна исплата бруто плате за време породиљског. А државним функционерима су пуна уста апела и позива Србима да се баве предузетништвом. Ко је овде луд...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja