nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:28
100 GODINA OD VELIKOG RATA

U Skadru se za jelo kupiti nije imalo ništa.

„Od ma koga Crnogorca potražiš da li ima hleba da ti proda, kazaće ti svaki istim odgovorom: ’Nema, čoče, bogumi, ovo je siromašna i gladna Crna Gora’”, zabeležio je u Podgorici novembra 1915. artiljerijski narednik Mileta M. Prodanović, tokom povlačenja Srpske vojske
Autor: Gvozden Otaševićnedelja, 01.07.2018. u 15:29
Српски војник на Крфу 1916: само кожа, кости и шајкача (Фото „Шумадијска дивизија”)

Čačak – „Pre nego što se baterija krenula, rano sam se uputio u Podgoricu, kupio nešto za jelo i piće što se dalo naći i sačekao moju vojsku, koja se ubivakovala pred samom Podgoricom u vašarištu. Ovde se primi nešto hrane – kukuruzna hleba za vojnike.”

Ove i redove koji slede u sveščicu, u sredu, 25. novembra 1915. upisao je artiljerijski narednik Mileta M. Prodanović (1883–1945) iz Pranjana kod Čačka, napominjući da je uvek bio u borbenom delu baterije sa komandirom, a docnije u štabu sa komandantom odsečne artiljerije na položaju, na osmatračnici.

„Sve sam borbene situacije i događaje na bojnom polju mogao lično videti i ubeležiti u svoj dnevnik”, veli ovaj narodni i demokratski prvak, stradao na samom kraju Drugog svetskog rata, negde oko Foče, od potere KNOJ-a. Slede zapisi o novim danima, svedočanstva tragedije srpske...

„Petak, 27. novembar. Krenuli smo se iz Podgorice za Skadar u 7 izjutra lepim drumom do varošice Tuzi, a odatle preko vrlo kamenitog i hrđavog puta izašli na brdo. U 11 časova ugledasmo Skadarsko jezero, za koje sam kao dete znao i koje je opevano iz starih vremena.

Hrane ponestalo, mi smo jutros poslednji hlebac, koji smo našli u komori, dali vojnicima, još imamo šest džaka brašna koje nosimo kao rezervu, a kupiti se nigde nema. Od ma koga Crnogorca potražiš da li ima hleba da ti proda, kazaće ti svaki istim odgovorom:

’Nema, čoče, bogumi, ovo je siromašna i gladna Crna Gora’. Gladni i zamoreni vojnici ipak su se trudili da bi što pre stigli Skadru, toj našoj obetovanoj zemlji, gde ćemo se nahraniti, odmoriti i primiti oružje i odakle ćemo udruženi sa saveznicima udariti ponova na neprijatelja.

Sa tom nadom svaki je upinjao svoju snagu. Uz put je bilo raznih šala i doskočica, da bi se čovek razonodio i na umor i glad unekoliko zaboravio. U četiri časa po podne stigli smo u selo Hotski Han, pod samim kršom albanskim, skrenuli sa puta i zanoćili.

Subota, 28. novembar. Kretali smo se polako sve podnožjem kršnih albanskih planina koje svojim vrhovima dodirivahu bele oblake, a sela arnautska behu pripeta uz ovaj krš kao lastina gnezda, kojim samo pešačke putanje prilaze; kuće su ozidane sve od kamena, pločom pokrivene, pa izdalje čovek kad gleda ne može razlikovati selo od krševa.

Samo po nekoliko jablanova, obično posađenih negde u selu oko česmice, obeležavaju selo izdalje. U 11 časova stigli smo u selo Kastratski Virovi, ovde je već bila postavljena naša vodna stanica, gde primismo pomalo kukuruzna hleba, koji razdelismo vojnicima i krenusmo dalje. U selo Vrake stigli smo u mrak, na prenoćište.

Nedelja, 29. novembar. Rano sam se krenuo za Skadar, pre nego što pođe baterija, jer me komandir uputi da kupim nešto za jelo i piće dok oni dođu, a naredi mi da ga sačekam kod topovskog parka, koji smo mi zamišljali da nas čeka u Skadru. U 10 sam stigao u varoš punu silna sveta bežanije i vojske, tako da samo po ulicama meša i kupiti se za jelo nije imalo ništa.

Nađem našeg konačara i on mi reče da će naš bivak biti kod starih kasarni na severnom delu varoši, na putu koji vodi za Đakovicu. Izađem na tu stranu i sačekam bateriju. Od topovskog parka, od hrane i udobnosti, koju smo mi očekivali i nadali se da ćemo ovde imati, nema ništa. Razočarenje još veće.

Odmah po našem dolasku, neprijateljski aeroplani preko Taraboša od Bara dođoše i bombardovaše logore oko varoši; malo podalje od našeg logora padoše dve bombe, od kojih je jedan vojnik poginuo. Već strah i razočarenje sve više čoveka pritiskuje, hrane nema, izdelismo onih šest džaka brašna vojnicima, a još nam traje volova, pa smo ponekog klali.

Ružno i kišno vreme, umiranje vojnika veoma veliko, svako jutro pored našeg logora proteruju po nekoliko volovskih dvokolica natovarenih kao drva mrtvih vojnika za sahranu; aeroplani gotovo svaki dan bacahu bombe, topova za gađanje istih nema. I što ima brdskih, nemaju municije. Starešine i koliko bi hteli nabaviti hranu za ljude nemaju sredstava da je donesu, jer stoka gotovo sva ostala na putu.

I što je preostalo to sad bez hrane lipsava. Svaki je gotovo ostavljen samom sebi, da se što zbrine i nabavi za hranu. Naš papirni novac neće da primaju i ako ko priteško da plati banku više od 5 do 5,50 dinara u srebru.

Na ovom bivaku proveli smo 12 dana, kad smo se po naređenju komandanta divizije preselili u Staru varoš ispod Skadarskog jezera i razmestili po kućama i štalama.

U Skadru smo proveli do 20. decembra kada smo dobili naređenje za pokret u Lješ, gde ćemo, ako se mogne, ukrcati se u lađu za San Đovano, a ako ne mogne onda ćemo ići do Drača peške pa ćemo se tamo ukrcati u brodove i ići ćemo, kako čujemo, na ostrvo Korziku ili u Alžir. Polazak je naređen za sutra u šest izjutra...”


Komentari6
3506f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стефан Петковић
Село Вракa, данас је то српско село. Срби тамо живе. Политико обиђи их.
Зоран
Да, то је истина да у Скадру није имало ништа да се купи за јело.
Boban
Neverovatno koliko je slabo organizovano to povlačenje preko Albanije. Potpuno nestručno, kao da ga nisu vodili profesionalni oficiri. Masovni pomor zbog totalnog haosa. Koji kontrast sa uspešnim povlačenjem Rumuna preko Karpata, ili Belgijanaca iz Antverpa ka moru.
Sasa
Da je bilolose oranizovano jeste, ali Rumuni su imali Ruse iza sebe, a Belgijanci i Britance i Francuze. A koga smo mi imali gladnu Albaniju i Crnu Goru i ubilacke kacake po zasedama.
Preporučujem 6
Горан
...и овај мученик и херој "убијен 1945 од потере КНОЈА".....Размислите браћо Срби добро о овоме !!!!!
Posmatrac
Dobar clanak koji nas podseca na zrtve i razaranja. Kod nas se VELIKI RAT jos uvek, nazalost, slavi kao pobeda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja