utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:10
INTERVJU: ERNA SOLBERG, premijerka Kraljevine Norveške

Nordijski model je moguć i na Balkanu

Trvenja smo prevazišli fokusiranjem na pitanja kako unaprediti živote naših naroda u budućnosti, uz izbegavanje teških tema iz prošlosti
Autor: Dragan Vukotićnedelja, 01.07.2018. u 22:00
Премијерка у посети локалним одгајивачима јелена (Фотографија Канцеларија премијерке Краљевине Норвешке)

Norveška je od 2000. godine među najvećim donatorima, a odnedavno i među velikim investitorima u Srbiji. Osim toga bilateralne odnose dvaju država ne opterećuju neke ranije hipoteke, pa se današnja poseta norveške premijerke Erne Solberg Beogradu ocenjuje kao prijateljska. Na pitanje „Politike” kojim oblastima u Srbiji je najpotrebnija norveška finansijska podrška, ona kaže:

„Glavni prioritet je da se poprave socijalni i ekonomski uslovi u Srbiji, naročito u siromašnijim delovima zemlje. Nezaposlenost, siromaštvo i nezadovoljavajuće osnovne javne službe utiču na živote brojnih građana Srbije i nadam se da će program ’Norveška za tebe’ unaprediti svakodnevicu u siromašnijim lokalnim zajednicama.”

Koje još oblasti smatrate osetljivim u ovdašnjem društvu, budući da je za ovu godinu najavljeno da će Oslo udvostručiti finansijsku pomoć Srbiji?

Sledeći važan prioritet je stvaranje potrebnih uslova za digitalizaciju. Tehnologija menja svet, otvara nove mogućnosti, dovodi do privrednog rasta i čini da vlada postane efikasnija. Ana Brnabić ima veoma velike ambicije po ovom pitanju. O tome smo razgovarale kad je krajem prošle godine posetila Norvešku. Kao nastavak ove ideje, mi ćemo zajedno raditi na kreiranju okvira za uspostavljanje elektronske uprave u Srbiji kako bi se zaštitile i infrastruktura i podaci.

Dalje, pojačaćemo našu saradnju u borbi protiv sive ekonomije. Ona nanosi veliku štetu javnim finansijama, dovodi kompanije koje poštuju zakon u nepovoljniji položaj a radnike lišava njihovih radnih prava. Dimenzije sive ekonomije u Srbiji su veliki problem i zadovoljstvo je biti od pomoći srpskoj vladi u njegovom rešavanju.

Ovih dana je „Telenor”, vodeći norveški investitor u Srbiji, saopštio da se povlači sa srpskog tržišta. Kako vaša vlada i poslovna zajednica ocenjuju ovdašnju poslovnu klimu?

Samo da naglasim: „Telenor” napušta jugoistočnu Evropu zbog toga što je neko drugi želeo da otkupi njegovo poslovanje, i cena je bila u redu. To je u stvari veoma opipljiv pokazatelj vere u ovaj region.

Interesovanje norveških kompanija da investiraju u Srbiju potvrđuje da su reforme koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina popravile poslovnu klimu. Istina je da je broj norveških investicija i dalje poprilično skroman, ali Srbija ima veliku konkurenciju u borbi za privlačenje stranog kapitala. Srbija nije članica ni Evropske unije ni NATO-a, još treba da se uradi posao koji se tiče jačanja vladavine prava, a nerešeni su i odnosi s Kosovom. Kada sve to uzmemo u obzir, Srbija se sasvim dobro snalazi po pitanju privlačenja investitora. U svakom slučaju, sigurna sam da će dalje reforme, koje će Srbiju dovesti bliže standardima i članstvu u EU, posledično privući i više investicija.

Kada spominjete Kosovo, čini se da je Briselski dijalog zapao u ćorsokak najviše zbog odbijanja Prištine da ispuni obaveze o formiranju Zajednice srpskih opštine…

Naravno da sve preuzete obaveze treba da budu ispunjene, ali neke od njih se drugačije interpretiraju u Srbiji i na Kosovu. Zbog toga je još važnije da se nastavi s pregovorima pod okriljem Evropske unije.

I Srbija i Kosovo imaju mnogo toga da dobiju od normalizacije odnosa. Predsednik Vučić je doneo mudru i hrabru odluku da otvori nacionalni dijalog o Kosovu. Trenutna situacija stvara nestabilnost u regionu i unazađuje obe zemlje, i politički i ekonomski.

Visoka cena koju plaćaju i Srbi i Kosovari su niži životni standard i manje mogućnosti. Ona će nastaviti da raste sve dok se ne nađe održivo rešenje. Nadamo se da će nacionalni dijalog doprineti stvaranju uslova za oslobađanje potencijala za kreiranje poslova i mogućnosti za koje su sada uskraćene obema zemljama.

Uticajni norveški list „Aftenposten” skoro je objavio seriju izveštaja iz Srbije u kojima zaključuje, parafraziram, da Srbija dobija novac iz EU i preživljava zahvaljujući njenim izdašnim investicijama i bespovratnoj pomoći dok je istovremeno pravi pobednik propagandnog rata na Balkanu – Rusija. Da li se vaša vlada slaže s viđenjem „Aftenpostena”? Kakvu sliku Rusija ima u Norveškoj?

Ukoliko pričamo o brojkama, one su jasne kada je reč o trgovini, investicijama i donacijama. Evropska unija je ubedljivo najvažniji partner Srbije.

Postoje istorijske i kulturne veze između Srbije i Rusije. Ipak, malo je Srba koji sele u Rusiju u poređenju sa srpskom emigracijom u Evropsku uniju, čak i u male evropske zemlje poput Norveške. Odlučujući gde žele da žive ljudi pokazuju šta misle o toj zemlji, a oni su odlučili da žive u Evropskoj uniji.

Mislim da praktično svako u Evropi želi da ima predvidivog i pouzdanog partnera u Rusiji, a Norveška nije izuzetak. Rusija je u isto vreme i sused i važan partner. Nekoliko hiljada Rusa je emigriralo u Norvešku od kada je to postalo moguće. Poslednjih nekoliko decenija Norveška je uložila veliki trud u razvijanje naših veza s Rusijom. Ova saradnja je uspešna, ali poslednjih nekoliko godina Moskva je postala partner koji nosi mnogo više izazova.

Ne možemo a da ne reagujemo kada krši osnovne principe i vrednosti koji predstavljaju temelj mira i blagostanja u Evropi, a da ne spominjem međunarodno pravo. To je pitanje vrednosti i solidarnosti sa zemljama koje su najdirektnije pogođene. Ovakav scenario brine sve evropske zemlje, a kao i sve druge i Norveška učestvuje u sprovođenju ciljanih sankcija Rusiji dok u isto vreme teži saradnji zasnovanoj na zajedničkom interesu, vrednostima i međunarodnom pravu.

Predsednik Srbije je jednom prilikom ocenio da bi budući odnosi Srbije i Hrvatske, koju sada umeju da budu izrazito napeti, trebalo da više podsećaju na odnose Norveške i Švedske. Imajući u vidu uspešan nordijski model saradnje i prevazilaženja međusobnih neslaganja, da li imate neki predlog koji bi eventualno mogao da se primeni na Balkanu?

Često se kaže da je uzajamno poverenje tajna uspeha saradnje nordijskih zemalja. To je tačno, ali ovo poverenje je rezultat saradnje u prošlosti.

Posle Drugog svetskog rata saradnja nordijskih zemalja, kakvu poznajemo danas, nastala je na zajedničkom priznanju da zajedničkom saradnjom možemo unaprediti živote naših naroda. Počelo je uspostavljanjem nordijskog tržišta rada čime je olakšana mogućnost da se prelazi iz jedne zemlje u drugu u potrazi za poslom. U stvari, počelo je ambicioznom inicijativom koja je olakšala živote naših građana, istovremeno na duge staze izbegavajući teme iz takozvane visoke politike i naših sukoba iz prošlosti.

Fokusirali smo pažnju na pitanja kako unaprediti život naših naroda u budućnosti. To je bio recept uspeha nordijske saradnje i mislim da bi on bio takođe delotvoran i na Balkanu.


Komentari11
aa9ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slavko
Norveška je nastala odvajanjem od Švedske 1905 godine. Norveški i švedski jezik su gotovo isti i međusobno razumljivi. I jedni i drugi su iste vere. Ali nikome ne pada na pamet da Norvežane naziva Šveđanima i norveški jezik švedskim jezikom. Tamo je Skandinavija a ovde je Balkan. Nije isto!
slavko
Slobodane, koliko je Hrvata ostalo u SAO Krajini a šta se zbilo sa ostalima?
Preporučujem 4
слободан
Колико су Швеђана поубијали и протерали том приликом? Да ли су их силом преобраћивали у Норвежане? Да ли су покушали да их истребе као Хрвати, муслимани и Албанци нас? Нису они бољи од нас. Само имају више пара. И нико у Норвешкој не криви Швеђане за све своје проблеме као што нас криве наши суседи. У томе је разлика а не у географији. Поздрав!
Preporučujem 37
krkanovic
Da se ne lazemo , njima Norvezanima dok nije stigla nafta tj dok je nisu pronasli nije bilo uopste dobro ni divno. Lako je sada nakon mnogo godina kada je budzet prepun I kada nemaju pojma kako pare da potrose da nama dele lekcije oko demokratije I ljudskih prava kao I ostalim tekovinama EU. A sve pritom misleci na nadolazeci talas svega sto nije bas ni normalno ni prihvatljivo za nas mentalitet I zdravu pamet . Pored toga pogledajte njihovo drustvo koje ima problem pada nataliteteta , droge, cak I korupcije I svih tekovina civilizacije....Imam tamo nase koji zive u Norveskoj ima lepih stvari ali nije bajno
Коста
Норвешка је пре проналаска нафтних извора била сиромашна као и Грчка. Паре не доносе срећу али помажу. И муслимани иду у Европу и САД, које сматрају декадентним и неморланим, а особито западну Европу као безбожну. Нису њима примамиљиви скандинавски модели већ норвешке паре. Питајте се, колико би Срба који се селе у западне земље било вољно да се жртвује за њих? Нема ту ничега трајног, већ је све своди на материјлаизам и опортунизам. На концу, треба се подсетити да нико не улаже из неке љубави већ из чистог добитка, па тако и Норвешка.
Milos
Da, kad bi se nekim slucajem na Balkanu doslo do Nordijskog standarda zivota, verovatno bi sukobi ostali za nama.Nazalost stvarnost je daleko od zelja.
Dušan Nikolić
Двају држава? Ваљда двеју држава! Ако се већ заборавља деклинација бројева, боље је не употребити је, него је погрешно употребити. Такође сам приметио да се на вашем сајту врло често поткрадају штампарске грешке. То не би смело да се дешава. Добронамерно запажање.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja