Norveška je od 2000. godine među najvećim donatorima, a odnedavno i među velikim investitorima u Srbiji. Osim toga bilateralne odnose dvaju država ne opterećuju neke ranije hipoteke, pa se današnja poseta norveške premijerke Erne Solberg Beogradu ocenjuje kao prijateljska. Na pitanje „Politike” kojim oblastima u Srbiji je najpotrebnija norveška finansijska podrška, ona kaže:

„Glavni prioritet je da se poprave socijalni i ekonomski uslovi u Srbiji, naročito u siromašnijim delovima zemlje. Nezaposlenost, siromaštvo i nezadovoljavajuće osnovne javne službe utiču na živote brojnih građana Srbije i nadam se da će program ’Norveška za tebe’ unaprediti svakodnevicu u siromašnijim lokalnim zajednicama.”

Koje još oblasti smatrate osetljivim u ovdašnjem društvu, budući da je za ovu godinu najavljeno da će Oslo udvostručiti finansijsku pomoć Srbiji?

Sledeći važan prioritet je stvaranje potrebnih uslova za digitalizaciju. Tehnologija menja svet, otvara nove mogućnosti, dovodi do privrednog rasta i čini da vlada postane efikasnija. Ana Brnabić ima veoma velike ambicije po ovom pitanju. O tome smo razgovarale kad je krajem prošle godine posetila Norvešku. Kao nastavak ove ideje, mi ćemo zajedno raditi na kreiranju okvira za uspostavljanje elektronske uprave u Srbiji kako bi se zaštitile i infrastruktura i podaci.

Dalje, pojačaćemo našu saradnju u borbi protiv sive ekonomije. Ona nanosi veliku štetu javnim finansijama, dovodi kompanije koje poštuju zakon u nepovoljniji položaj a radnike lišava njihovih radnih prava. Dimenzije sive ekonomije u Srbiji su veliki problem i zadovoljstvo je biti od pomoći srpskoj vladi u njegovom rešavanju.

Ovih dana je „Telenor”, vodeći norveški investitor u Srbiji, saopštio da se povlači sa srpskog tržišta. Kako vaša vlada i poslovna zajednica ocenjuju ovdašnju poslovnu klimu?

Samo da naglasim: „Telenor” napušta jugoistočnu Evropu zbog toga što je neko drugi želeo da otkupi njegovo poslovanje, i cena je bila u redu. To je u stvari veoma opipljiv pokazatelj vere u ovaj region.

Interesovanje norveških kompanija da investiraju u Srbiju potvrđuje da su reforme koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina popravile poslovnu klimu. Istina je da je broj norveških investicija i dalje poprilično skroman, ali Srbija ima veliku konkurenciju u borbi za privlačenje stranog kapitala. Srbija nije članica ni Evropske unije ni NATO-a, još treba da se uradi posao koji se tiče jačanja vladavine prava, a nerešeni su i odnosi s Kosovom. Kada sve to uzmemo u obzir, Srbija se sasvim dobro snalazi po pitanju privlačenja investitora. U svakom slučaju, sigurna sam da će dalje reforme, koje će Srbiju dovesti bliže standardima i članstvu u EU, posledično privući i više investicija.

Kada spominjete Kosovo, čini se da je Briselski dijalog zapao u ćorsokak najviše zbog odbijanja Prištine da ispuni obaveze o formiranju Zajednice srpskih opštine…

Naravno da sve preuzete obaveze treba da budu ispunjene, ali neke od njih se drugačije interpretiraju u Srbiji i na Kosovu. Zbog toga je još važnije da se nastavi s pregovorima pod okriljem Evropske unije.

I Srbija i Kosovo imaju mnogo toga da dobiju od normalizacije odnosa. Predsednik Vučić je doneo mudru i hrabru odluku da otvori nacionalni dijalog o Kosovu. Trenutna situacija stvara nestabilnost u regionu i unazađuje obe zemlje, i politički i ekonomski.

Visoka cena koju plaćaju i Srbi i Kosovari su niži životni standard i manje mogućnosti. Ona će nastaviti da raste sve dok se ne nađe održivo rešenje. Nadamo se da će nacionalni dijalog doprineti stvaranju uslova za oslobađanje potencijala za kreiranje poslova i mogućnosti za koje su sada uskraćene obema zemljama.

Uticajni norveški list „Aftenposten” skoro je objavio seriju izveštaja iz Srbije u kojima zaključuje, parafraziram, da Srbija dobija novac iz EU i preživljava zahvaljujući njenim izdašnim investicijama i bespovratnoj pomoći dok je istovremeno pravi pobednik propagandnog rata na Balkanu – Rusija. Da li se vaša vlada slaže s viđenjem „Aftenpostena”? Kakvu sliku Rusija ima u Norveškoj?

Ukoliko pričamo o brojkama, one su jasne kada je reč o trgovini, investicijama i donacijama. Evropska unija je ubedljivo najvažniji partner Srbije.

Postoje istorijske i kulturne veze između Srbije i Rusije. Ipak, malo je Srba koji sele u Rusiju u poređenju sa srpskom emigracijom u Evropsku uniju, čak i u male evropske zemlje poput Norveške. Odlučujući gde žele da žive ljudi pokazuju šta misle o toj zemlji, a oni su odlučili da žive u Evropskoj uniji.

Mislim da praktično svako u Evropi želi da ima predvidivog i pouzdanog partnera u Rusiji, a Norveška nije izuzetak. Rusija je u isto vreme i sused i važan partner. Nekoliko hiljada Rusa je emigriralo u Norvešku od kada je to postalo moguće. Poslednjih nekoliko decenija Norveška je uložila veliki trud u razvijanje naših veza s Rusijom. Ova saradnja je uspešna, ali poslednjih nekoliko godina Moskva je postala partner koji nosi mnogo više izazova.

Ne možemo a da ne reagujemo kada krši osnovne principe i vrednosti koji predstavljaju temelj mira i blagostanja u Evropi, a da ne spominjem međunarodno pravo. To je pitanje vrednosti i solidarnosti sa zemljama koje su najdirektnije pogođene. Ovakav scenario brine sve evropske zemlje, a kao i sve druge i Norveška učestvuje u sprovođenju ciljanih sankcija Rusiji dok u isto vreme teži saradnji zasnovanoj na zajedničkom interesu, vrednostima i međunarodnom pravu.

Predsednik Srbije je jednom prilikom ocenio da bi budući odnosi Srbije i Hrvatske, koju sada umeju da budu izrazito napeti, trebalo da više podsećaju na odnose Norveške i Švedske. Imajući u vidu uspešan nordijski model saradnje i prevazilaženja međusobnih neslaganja, da li imate neki predlog koji bi eventualno mogao da se primeni na Balkanu?

Često se kaže da je uzajamno poverenje tajna uspeha saradnje nordijskih zemalja. To je tačno, ali ovo poverenje je rezultat saradnje u prošlosti.

Posle Drugog svetskog rata saradnja nordijskih zemalja, kakvu poznajemo danas, nastala je na zajedničkom priznanju da zajedničkom saradnjom možemo unaprediti živote naših naroda. Počelo je uspostavljanjem nordijskog tržišta rada čime je olakšana mogućnost da se prelazi iz jedne zemlje u drugu u potrazi za poslom. U stvari, počelo je ambicioznom inicijativom koja je olakšala živote naših građana, istovremeno na duge staze izbegavajući teme iz takozvane visoke politike i naših sukoba iz prošlosti.

Fokusirali smo pažnju na pitanja kako unaprediti život naših naroda u budućnosti. To je bio recept uspeha nordijske saradnje i mislim da bi on bio takođe delotvoran i na Balkanu.