utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.07.2018. u 23:20 Vladimir Vukasović

Eksplozivom na biračke listiće u Iraku

Sporni glasovi na poslednjim izborima, koje treba opet prebrojati, zamalo da su spaljeni drugi put za tri nedelje
(Фото Бета/АП)

Dan nakon što je stari saziv iračkog parlamenta okončao svoj mandat, u iščekivanju nove vlade za koju još nema većine, kutije sa spornim glasovima na poslednjim izborima, koji će od sutra biti ponovo prebrojavani kako bi se najzad odredio konačan rezultat, za dlaku su izbegle uništenje u već drugom napadu na njih za manje od tri nedelje.

Bombaš samoubica aktivirao je eksploziv u kamionetu kojim se bezuspešno pokušao probiti u skladište u Kirkuku gde se drže kutije sa glasačkim listićima odvojenim za novo prebrojavanje, ubivši jednu osobu i ostavljajući njih 20 ranjene. Nije rasvetljen ni prethodni pokušaj „sabotaže”, kako je još aktuelni premijer Hajder el Abadi opisao požar u magacinu u Bagdadu gde je takođe držan deo listića sa sumnjivim glasovima. Za paljevinu je osumnjičeno i uhapšeno troje policajaca i jedan radnik izborne komisije. Ali, o tome za čiji račun su oni to navodno učinili nema ni reči, premda je prvoplasirani na izborima, Muktada el Sadr, koji je u kampanji obećavao da će osloboditi zemlju od dominacije SAD i Irana, sugerisao da su i za ovo delo krivi stranci.

Stranaca ima i među borcima Islamske države, koji, iako zvanično poraženi u Iraku, još kontrolišu manje džepove teritorije i opet preduzimaju napade i grabe taoce, od kojih su neke upravo pogubili na svoj teatralni način. Za ugrožavanje regularnosti izbora ipak se sumnjivci traže među zavađenim frakcijama iračkih političara, od kojih neke još imaju svoje teško naoružane milicije i ne prestaju da se raspravljaju uz mešetarenje Teherana i Vašingtona.

Nakon što je sudsko veće odlučilo da prigovori na tok izbora nisu takvi da bi bilo nužno kontrolisati sve biračke listiće, kako su to zahtevali oni koji su dobili manje glasova nego što su se nadali, nego da je dovoljno prebrojati samo onaj njihov deo koji ne može promeniti već proglašene rezultate, delovalo je da će postizborna situacija napokon biti raščišćena. Političari s najviše glasova su u međuvremenu poodmakli u sklapanju koalicija, pa je protekle nedelje formiranje nove većine u parlamentu postalo dostižno. Međutim, u savezu koji je na pomolu možda se krije opasnost po iračku demokratiju ne mnogo manja od nastojanja da se glasovi Iračana spale i raspu po pesku.

U postizbornom savezu koji je na pomolu, protivnom obećanjima pobednika da će ustati protiv „elita” i mešetarenja Irana i SAD, možda se krije opasnost po iračku demokratiju ne mnogo manja od nastojanja da se glasovi Iračana spale i raspu po pesku

Irački građani su na izborima ponajviše podržali Sadra, uglednog šiitskog klerika koji ih je, u maniru koji bi se na Zapadu nazvao „populističkim”, uveravao da će raskrstiti sa zakulisnim radnjama elita i njihovih stranih pokrovitelja. Najava te izborne pobede već su bili masovni protesti pod njegovim vođstvom kojima je prethodnih godina simbolično potresao granice tvrdo fortifikovanog „zabranjenog grada” u Bagdadu, administrativno-poslovno-diplomatskog središta prestonice i celog Iraka, takozvane „zelene zone”, u kojoj su skoncentrisane i domaća i strana moć u toj zemlji. Demonstracije je Sadr poveo zbog kolapsa iračkih javnih službi izazvanog ratom s Islamskom državom, nezalečenim posledicama američke invazije, padom cena nafte i pražnjenjem budžeta, ali i opšteraširenom korupcijom i otimanjem političara o privilegije po liniji versko-etničkih podela.

Predstavljajući se kao sveirački nacionalista koji će prevazići te razdore i stati uz obične, obespravljene Iračane, Sadr je dobio najviše glasova, ali ni izdaleka dovoljno za samostalnu vlast. U prvi postizborni savez ušao je s drugoplasiranim Hadijem el Amirijem, vođom šiitskih milicija za koje se drži da zastupaju iranske i antisunitske interese u Iraku. Zatim se udružio i sa premijerom Abadijem, pod kojim je kriza javnih službi dostigla vrhunac, dok se državna politika teturala između zahteva Iranaca i Amerikanaca, udovoljavajući i jednima i drugima, bez vidne koristi po Iračane.

I vlada Sadra, Amirija i Abadija, ako uopšte bude formirana jer joj nedostaje još dvadesetak poslanika za većinu u parlamentu, teško da može izbeći takvu rastrzanost. Uz već rekordno nizak odziv birača na poslednjim izborima, Irak rizikuje da njegovi građani izgube poverenje u mogućnost da njihova država zaista bude u njihovim rukama i njima na usluzi sem ako se novi savez ne pokaže mnogo funkcionalnim nego što na to sluti.

Možda se od Sadra nije ni smelo očekivati da bude drugačiji od evropskih populista, koji dosad nisu potvrdili da se zaista zalažu za „malog čoveka”, raspirujući mu ksenofobiju ali slabo radeći za njegova ekonomska i socijalna prava. Ipak je Sadr bio jedan od vođa pobune protiv Amerikanaca a da zbog toga nekako uopšte nije snosio posledice. Bio je dobar i s Irancima koliko mu je trebalo, da bi se u poslednje vreme približio i njihovim glavnim neprijateljima Saudijcima. Nametao se kao zaštitnik svih Iračana, bez obzira na to kojoj grani islama pripadaju, a njegova milicija je svojevremeno optuživana za zločine nad sunitima. Uz sve svoje zakletve da će čvrsto stajati uz objedinjeni narod protiv „elita” i stranaca, uvek je bio najbolji u igranju na više strana.

Komеntari0
36f8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja