utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45

Mala preduzeća čekaju investicione fondove

Ministarstvo finansija priprema zakon o alternativnim investicionim fondovima, kažu u NBS
Autor: Marijana Avakumovićponedeljak, 02.07.2018. u 13:41
Банкарски зајмови углавном усмерени ка микро, малим и средњим предузећима (Фото Д. Јевремовић)

Evropska investiciona banka procenila je da malim i srednjim preduzećima u Srbiji nedostaje oko milijardu evra kredita na srednji i dugi rok, ukazao je pre nekoliko dana Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, upozorivši da ta grupa preduzeća teško dolazi do bankarskih pozajmica, što je najveća prepreka za njihov rast. On je rekao da je tržište alternativnih vidova finansiranja kod nas još u povoju, ali je najavio da će Srbija do kraja ove godine dobiti zakonski okvir za fondove rizičnog kapitala i preduzetnog kapitala, sistem podsticaja za one koji žele da investiraju u inovativne kompanije i sistem kako da obezbedimo da se domaće inovativne kompanije sistemski povežu sa velikim našim kompanijama i javnim preduzećima gde mogu da isprobaju i razviju svoj proizvod.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da samo petina malih i srednjih preduzeća može da se zaduži kod banaka. Alternativni izvori finansiranja (pojedinci, velike kompanije ili investicioni fondovi) imaju ulogu da dokapitalizuju firme, daju privremene novčane pozajmice ili povećaju mogućnost zaduživanja malih i srednjih preduzeća, objašnjava Rajić.

Kada budu zaživeli propisi, koji regulišu alternativne vidove finansiranja (odnosno pod kojim uslovima fondovi mogu da posluju na našem tržištu), prema njegovoj proceni, ulagali bismo oko 1,5 milijardi dolara godišnje u mala i srednja preduzeća. U Evropskoj uniji postoji 1.600 takvih fondova.

U Narodnoj banci Srbije kažu da Ministarstvo finansija priprema Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima i formirana je radna grupa za njegovu izradu.

Oni napominju da su bankarski zajmovi uglavnom usmereni ka kreditiranju razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća.

– Prema podacima s kraja maja 2018, od ukupnih kredita plasiranih privredi (uključujući i preduzetnike), oko dve trećine je odobreno pomenutoj grupaciji (mikro: 16 odsto, mala: 27 odsto, srednja: 23 odsto), od kojih je u proseku svaki deseti podržan novcem međunarodnih finansijskih organizacija – navode u NBS.

Međutim, u Ministarstvu privrede kažu da je dosadašnja praksa pokazala da početnici u biznisu teško dolaze do izvora finansiranja i zato je svaka vrsta podrške ovoj kategoriji i više nego dobrodošla.

– Fondovi rizičnog kapitala (venčer kapital) funkcionišu tako što startap kompanije prodaju manjinski deo vlasničkog udela u firmi i na taj način dolaze do kapitala, ali i do partnera koji im preko svoje mreže kontakata i znanja pomažu da lakše osvoje nova tržišta. Ovo je instrument upravo za one firme koje imaju veliki potencijal za brz rast i od samog starta ciljaju međunarodno tržište, što su kod nas najčešće IT firme. Jedan od prvih venčer fondova, koji ulaže u domaće kompanije, uspostavljen je upravo kroz EDIF projekat, što je značajno doprinelo začetku ovog vida finansiranja kod nas – navode u Ministarstvu privrede.

Dejan Ranđić, osnivač ICT „Haba”, u okviru koga posluje domaći venčer kapital fond, potvrđuje da su trenutno izvori finansiranja poslovanja, sa akcentom na razvoj, svedeni na odnos sa komercijalnim bankama. Prilikom susreta sa bankom, srpski preduzetnik suočava se sa paradoksom po kome se ne vrednuje pozitivno poslovanje, ostvarena dobit, savršeni bonitet već isključivo „kolateral”.

On objašnjava da alternativni izvori finansiranja, poput venčer kapitala i biznis anđela, donose pre svega ulaganje na osnovu verovanja u ideju, proizvod i primarno preduzetnika, koji stoji iza te firme.

– Osnovna odlika ovog vida finansiranja je ulazak finansijera u vlasništvo kompanije, što u nekim slučajevima znači i više od novca koji se ulaže, u smislu ugleda, ekspertize i poslovnih kontakata koji dolaze sa novcem. Ali i u suprotnom pravcu, investitor loše reputacije i negativnog uticaja poništiće vrednost novca koji investira i biće jedan od ključnih faktora neuspeha – kaže Ranđić.

 Mnogi srpski preduzetnici nalaze se u statusu kreditne nesposobnosti usled već postojećih kreditnih ulaganja u proizvodnju, ali bez dovoljno obrtnih sredstava za sirovinu koja je neophodna za uspešno poslovanje.

– Ovakvim firmama, koje ne mogu da izađu pred kreditne odbore banaka, ponekad nedostaje samo frakcija novca koji je investiran u njihove kompanije da ih učini visoko profitabilnim. Tu vidim veliki potencijal za pozitivne efekte alternativnih izvora finansiranja, uz nadu da srpski preduzetnici neće „prejeftino” dati udele u svojim firmama – kaže Ranđić.

On kaže da njihov fond posluje upravo po ovim principima.

– Spremni na rizik, pažljivo vrednujemo ideju i tim pokretača kako bismo odlučili da damo poverenje i investiramo u mlade startapove u ranoj fazi razvoja. Poštujemo naše partnere, ne ugrožavamo njihov razvoj preniskom ponudom ili apetitom za preveliki udeo u njihovoj firmi, jer na kraju svega najvažnije je da oni uspeju – objašnjava Ranđić.


Komentari0
30bc6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja