Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Đaci u nižim razredima osnovnih škola u Srbiji i Republici Srpskoj trebalo bi da izučavaju isto gradivo iz srpskog jezika, istorije, geografije i poznavanja prirode i društva, najavili su nadležni u RS. Mada su nastavni planovi i programi za ta četiri nastavna predmeta već umnogome istovetni, radi se, kažu nadležni, na tome da se oni u potpunosti usaglase. Nadležni za resor prosvete u RS najavili su da bi osnovci u Srpskoj i Srbiji već ove godine trebalo da počnu učiti po istovetnom nastavnom programu.

„Mi smo jedan narod i sasvim je prirodno da nastavni programi treba da budu jedinstveni, na šta imamo pravo po Dejtonskom sporazumu, koji je nadležnost za obrazovanje dodelio entitetima. Računamo na to da ćemo do septembra to uspeti da uradimo bar za jedan deo razreda”, rekao je novinarima u Banjaluci Dane Malešević, ministar prosvete i kulture RS, pred početak tematske sednice parlamentarnih odbora za obrazovanje Srpske i Srbije „Usaglašavanje nastavnih planova i programa za nacionalne predmete u školama Srpske i Srbije.”

Pre nekoliko dana u Andrićgradu, predsednik RS Milorad Dodik je izjavio da će od iduće školske godine nastavni programi iz nacionalnih predmeta RS biti isti kao i u Srbiji.

„Samo pre nekoliko godina to je bilo branjeno u nastojanju da se stvori jedna priča koju smo ranije čuli o navodnom bosanskom narodu, o navodnom bosanskom jeziku i pismu”, kazao je Dodik.

Predstavnici pedagoških zavoda ranije su pojasnili da je gradivo po kojem su deca dosad učila približno isto, ali da je neke sadržaje trebalo upotpuniti. Na primer, kad je reč o istoriji, od naredne školske godine osnovci iz Srbije više bi trebalo da uče o Jasenovcu, a u RS o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

„Od 2002. učenici bošnjačke nacionalnosti u Srpskoj imaju nacionalnu grupu predmeta, kao i učenici hrvatske nacionalnosti”, rekao je ranije direktor Pedagoškog zavoda RS Predrag Damjanović. Ministar prosvete RS rekao je da će ti đaci u 22 škole u RS nastaviti da izučavaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu Federacije BiH. Pojedini mediji u Sarajevu početkom godine u ovim najavama videli su „zločin nad obrazovanjem” i „udžbeničko ujedinjenje Srbije i Srpske”, što im je budilo sećanje „na zloglasne memorandume”.

„Ne znam zašto bi nekom smetalo da uradimo nešto na obostranu korist, kao što nemamo ništa protiv toga da svako poštuje svoju istoriju, jezik i narod, tražimo da se isto dozvoli i nama”, rekao je u Banjaluci Ljubiša Stojmirović, predsednik odbora Skupštine Srbije za obrazovanje.

Potpredsednik RS Ramiz Salkić pozvao je pre nekoliko dana republičke vlasti da odustanu od najavljenih zajedničkih nastavnih planova sa Srbijom. Salkić i drugi bošnjački zvaničnici u RS, kao i lingvisti, nakon nedavne konferencije o bosanskom jeziku održane u Banjaluci, upozorili su da bi to produbilo ionako veliki jaz i diskriminaciju u obrazovnom sistemu u RS, pa su pozvali nadležne u BiH, ali i OHR, da reaguju.

Početkom godine došlo je i do raskoraka između dva entiteta u BiH, kada su pojedini kantoni u Federaciji BiH odlučili da istupe iz pre oko deceniju utvrđenog sporazuma, usaglašenog po preporukama Saveta Evrope i Uneska, da se deci u gradivo ne uvrštavaju lekcija iz skorašnje istorije o kojima nema istovetnog pogleda tri naroda.

Do učenja dve istine o ratu u BiH došlo je pošto su vlasti četiri kantona u FBiH, uključujući i kanton Sarajevo, koji u tome prednjači, odlučile da decu u osnovnim školama podučavaju o tome da su „Srbi agresori i da su počinili genocid i etničko čišćenje nad Bošnjacima”.  To su, kako su izvestili mediji, nadležni u kantonalnim ministarstvima obrazovanja objasnili kao pomoć đacima da „razumeju činjenice o opsadi Sarajeva, kao i o genocidu u Srebrenici”.

Iz RS su tada odgovorili uvođenjem u nastavni plan novih lekcija iz skorašnje ratne istorije za deveti razred, kao i za srednje škole. U OEBS-u su upozorili da bi napredak mogao biti ugrožen aktivnostima koje su započete u kantonu Sarajevo, a nastavljene u drugim kantonima, a potom i u RS. Ministar prosvete RS napominje da se još „od kraja rata u FBiH izučava skorašnja istorija, naročito u hrvatskim kantonima”.