nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Pešački most i dalje san

Ideja je bila da se osim pešačke ćuprije izgrade restorani, sojenice, sportski centar i prateći objekti
Autor: Milan Jankovićponedeljak, 02.07.2018. u 18:18
(Фотографије Раде Крстинић)

Svega nekoliko sati bilo je dovoljno inženjerskoj jedinici Vojske Srbije da pontonskim mostom poveže Zemunski kej sa Velikim ratnim ostrvom. Plutajuća ćuprija je postavljena, kupališna sezona zvanično otvorena, plaža će oživeti čim sunce snažnije zasija, a priče o spajanju Zemuna sa jednom od najlepših dunavskih ada „fiksnim” mostom i dalje će biti aktuelne.

Ideja o izmeštanju Starog savskog mosta na mesto gde se od pre neki dan nalazi vojni ponton još nije dobila svoj epilog, jer jednako zainteresovani za premošćavanje reke su i oni koji smatraju da bi Stari most trebalo postaviti između novobeogradskih blokova i Ade Ciganlije.

Zasad je u svakom slučaju rano govoriti o tačnoj lokaciji na koju će biti premeštena ova konstrukcija, budući da čitava operacija neće početi barem još godinu dana, dok ne bude završeno postavljanje šina preko Mosta na Adi.

I dok ova priča još traje, valja podsetiti da je pre nešto više od pet godina sačinjen idejni urbanistički projekat za izgradnju fiksnog pešačkog mosta koji bi povezivao Zemunski kej i plažu Lido.

„Time bi praktično bio ispunjen višedecenijski san Zemunaca i ostalih zaljubljenika u ostrvo”, rekao je tada za „Politiku” autor projekta Milosav Miša Stamenov, u ono vreme član Veća gradske opštine Zemun.

Glavna uloga u ovom projektu pripadala je pešačkom mostu koji je trebalo da bude dugačak 350, a širok šest metara. Bilo je predviđeno da njegovi nosači butu betonski, konstrukcija metalna, a gazna površina od drveta.

Preko njega bi, naravno, pored turista pešaka, prelazila i specijalizovana dostavna, policijska, vojna, vatrogasna i vozila Hitne pomoći. Troškovi izgradnje trebalo je da iznose između pet i pet i po miliona evra, a bio bi postavljen na istom mestu na kome vojska već godinama instalira ponton.

Pomenuti idejni projekat predviđao je i izgradnju restorana-vidikovca, visine 26 metara, koji bi bio postavljen pred ulazak na most, dok je na samom Velikom ratnom ostrvu zamišljen restoran u obliku velike sojenice, u čijem bi sastavu bilo dvadesetak apartmanskih jedinica, namenjenih turistima, ili ekolozima, biolozima, kao i učesnicima nekih stručnih seminara.

Takođe, bilo je predviđeno da se na ostrvu postavi sportsko-rekreativni centar sa terenima za sportove koji su na ovaj, ili onaj način vezani za vodu, a bili bi tu i takozvani prateći objekti za administraciju, lekarsko osoblje, policiju i vatrogasce, spasilačku službu.

O ovoj ideji danas se međutim gotovo i ne govori, barem ne kao o projektu koji je izvodljiv. Na zadovoljstvo jednog manjeg dela javnosti u koji spadaju vlasnici čamaca i prirodnjaci kojima smeta svaka pomisao na komercijalizaciju ostrva i premošćavanje Dunava.  


Komentari8
62559
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandra Dabizic
Zemunu je potrebna bolje komunalno uredjenje. Cistiji Kej, frekfentniji prevoz, daljinsko grejanje. Zasto je Kej pun kesa I otpada pri obali. Obaloutvrda je zarasla, deo ka Radeckom nije zavrsen od 2006. Treba se racionalno i odgovorno ponasati prema neobnovljivim resursima I vrednostima. Ako neko ne razume sta znaci zastita prirodnog dobra treba da procita zakon i uslove zastite propisane odlukom o proglasenju. Kako je moguce da se uopste pomisli na postavljanje mosta na Ratnom ostrvu? Kako je moguce da se poredi ada Ciganlija s Velikim Ratnim ostrvom? Ada Ciganlija nije zasticena kao prirodno dobro I ne moze se stavljati znak jednakosti izmedju ta dva ostrva. Ne razume se sustina, smisao zastite resursa ne samo beogradskog, vec celog Dunavskog sliva. Koji je motiv da se unistava i devastira priroda? Ratno ostrvo mora ostati oaza prirode i mira. To je mesto identiteta ovoga grada s istorijskog, prirodnjackog, geografskog stanovista. Ne zelimo da se to menja zato sto pojavio most.
Дарко Васић
Велики вео Ратног острва је заштићено као природни резерват и у режиму је заштите 1. степена, строго је забрањена било каква градња, чак је забрањено довођење паса и мачака јер могу да угрозе врсте које су ту настањене. Тако да од урбанизације на срећу неће бити ништа. Могуће је само постављање мањих објеката у строго дефинисаној рекреативној зони која обухвата само плажу са педесетак метара залеђа.
Зоран Б. Сланкаменац
Једном приликом сам био на пословном ручку са једном италијанском делегацијом у ресторану "Дунавски цвет". У разговору, гледајући "Лидо", тако ми у Земуну зовемо "РО", шеф италиј. делегације предложи да га поведемо на острво, констаујући да тако нешто има мало који градрад у Европи. Када смо му рекли да тамо нема ништа и да је све запуштено, био је невероватно изненађен. Просто тешко је замислити било коме цивилизованом да поверује да се такви природни реурси пусте да таворе у хаосу јер у Београду постоји једно језгро "љубитеља турске калдрме" и и "турског јавашлука" који коче узбрдо на сваки цивилизациски помак истичући најневероватније разлоге..!
Саша Микић
Не познајем ни једног правог Земунца који би допустио да острво доживи судбину Аде циганлије и да се оаза природе претвори у нешто што не треба да буде само ради неке ''цивилизације''. Једино што би Земунци пристали то би да се врати оно што је некад било, а то је ресторан који је радио у току сезоне. Док га нису остали Београђани открили на Лидо су Земунци редовно долазили и без понтона, што својим чамцима, што сезонским превозом, који је некад давно обављан и малим бродом. Додуше тада је и Лидо било веће и дуже, али је доста тога потопљено након изградње ХЕ ''Ђердап'', па се Лидо некако скупило и смањило. У исто време град је порастао, а такође и интересовање за Лидо тако да су сада гужве на плажи много веће. Једино што теши је да је остатак острва остао исти са јединственом флором и фауном. Надам се да ће тако и остати још много година.
Preporučujem 62
Петар
Било би лепо имати тај мост. Ипак, ниуком случају не би га требало правити. После само 2 године имали би нову Аду Циганлију, још једну пародију изласка у природу.
Niko
To ako urade, Beograd se moze pozdraviti sa jedinom preostalom prirodnom oazom. Ako ima imalo pameti, ratno ostrvo se ne bi smelo urbanizovati. Dovoljna nam je Ada ciganlija. Ostavimo nesto i majci prirodi!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja