sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50
53. KARLOVE VARI

Nešto svetlosti na istorijski mrak

Film rumunskog autora Radu Žudea o teškom zločinu rumunske vojske tokom Drugog svetskog rata koji se prećutkuje i „Putinovi svedoci“ Vitalija Manskog
Autor: Dubravka Lakićutorak, 03.07.2018. u 22:00
Из филма „Не занима ме ако ћемо се уписати у историју као варвари“ (Фото Прес служба 53. КВИФФ)

Karlove Vari – Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari – rečenica je iz 1940. godine koja se pripisuje rumunskom diktatoru maršalu (Jonu) Antoneskuu i koja je postala naslov novog igranog filma Radu Žudea, jednog od pripadnika rumunskih „novotalasovaca“.

I kao što je, u Berlinu pre neku godinu nagrađenim, filmom „Aferim“ istraživao pogrešno „pročitane“ delove rumunske istorije kopajući po osećanju krivice u kolektivnoj rumunskoj savesti, Žude se i sada dohvatio istorije. Iz današnje perspektive, iz vizure konceptualne umetnice Marijane koja je od grada dobila sredstva da pripremi uličnu predstavu o masakru Jevreja u Odesi, zajedno nas sa njom vraća u period Drugog svetskog rata. Brutalno iskreno ogoljava one romansirane delove u rumunskim istorijskim čitankama u kojima se rumunska vojska veliča kao antifašistička, iako činjenice govore suprotno. Rumunska vojska se čak tri godine borila na strani nemačkih nacista, činila je užasne zločine nad Jevrejima. U Žudeovom filmu se iznosi i podatak da ih je pobijeno čak 380.000 i kaže se da se zbog toga Rumunija upisala na neslavno drugo mesto, odmah posle Nemačke...

Zanimljivo je kako Radu Žude vodi svoju filmsku junakinju kroz mračna poglavlja sopstvene zemlje, navodeći je zapravo na izazivanje reakcije današnjih Rumuna na masakre koje je počinila rumunska vojska 1941. godine. I reakcija je zabrinjavajuća – u vremenu porasta nacionalizma i političke, cinične manipulacije činjenicama, niko nije previše zainteresovan da se suočava sa istinom. Nema empatije za žrtve zločina.

Tako je film „Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari“ postao važan glas u diskusijama o tome kako se i koliko bavimo našim kolektivnim traumama i imamo li častan odnos spram sopstvene istorije. I tako je postao najbolje ocenjen film u dosadašnjem delu Glavnog takmičarskog programa na 53. Karlove Vari festivalu. Nad konceptualističkom i na trenutke čak nedoslednom režijom, dominira tematska snaga i dovitljiv način da se na tematski izazov odgovori. Prilično hrabro.

Razgovarajući sa publikom i novinarima u Karlovim Varima Radu Žude je komentarisao i pitanja koja mu se u Rumuniji povodom ovog filma najčešće postavljaju, a koja se daju svesti na sledeće: „Zašto za temu svog filma nisi odabrao neki od zločina koji su počinili Sovjeti u Rumuniji?“. Reditelj, kako kaže, na to ima jednostavan odgovor: „Kada ste kao društvo u određenom istorijskom trenutku žrtve i kažnjavate počinioca, veoma je opasno da ponovo pokušate da otvorite i zadržite rane. To često dovodi do mržnje. Zato mislim da je važnije zapamtiti istorijske događaje u kojima mi nismo žrtve, već počinioci. Zdravije je za društvo.“...

***

Svojevrsno čitanje novije istorije nudi i dugometražni dokumentarni film „Putinovi svedoci“ slavnog ukrajinskog autora Vitalija Manskog, koji je svojevremeno dugo živeo i radio u Moskvi, da bi od pre neku godinu zajedno sa porodicom imigrirao u Letoniju.

Zanimljivo, Manski je materijal za ovaj film snimio još 1999. godine kada je zajedno sa kolegom jedini imao pristup Borisu Jeljcinu i Vladimiru Putinu u trenucima kada je Jeljcin u novogodišnjoj noći, 31. decembra dao ostavku i postavio Putina na predsedničku stolicu, a snimanje je uz sva odobrenja nastavio sve do 31. decembra 2000. godine. Ono što sada Manski nudi jeste novo, drugačije viđenje svih tih događaja koje je svojom kamerom tada snimio o čoveku koji je „interes nacije stavio ispred interesa pojedinca“ i čija je predsednička kampanja bila u znaku rečenice „Vreme će pobediti“ koju je Putin preuzeo od svoje voljene učiteljice Vere Dimitrijeve.

U tom novom „čitanju“ nema one pređašnje autorove počastvovanosti blizinom sa Vladimirom Putinom u čijoj je kampanji zapravo i sam učestvovao. Filmom preovladava osećaj razočarenja. Manski zapravo film koncipira kao kritiku na račun Vladimira Putina. Lično, nije me u to sasvim ubedio. Njegov postupak je montaža slike u skladu sa onim što on sam kao narator preko slike izgovara. Stvorio je tako dodatnu i ličnu nadgradnju stvarnosti.

Vitalij Manski je vrstan dokumentarista, setite se samo njegovog filma „Pod suncem“ koji je snimio u Severnoj Koreji. I „Putinovi svedoci“ je izvrsno urađen i po arhivskom materijalu čak ekskluzivan film. I on je jedan od Putinovih svedoka, samo što ga je kamera odvojila od gornjeg ešalona političke moći...

Dokumentarac „Putinovi svedoci“ takmiči se za nagradu u programu Dokumentarni film na 53. Karlove Vari festivalu.


Komentari0
68b09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja