utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:49

Dačić: Neće biti boljeg pape za Srbiju od Franje

SPC i dalje protiv dolaska poglavara Rimokatoličke crkve i prvog čoveka Vatikana u našu zemlju
Autor: Jelena Cerovina - Biljana Bakovićutorak, 03.07.2018. u 21:50
Ивица Дачић се са папом Фрањом састао приликом посете Ватикану у јануару ове године (Фото МСП)

Ako je minulog vikenda u Srbiji prvi put boravio „drugi čovek” Vatikana, da li je to signal da bi u dogledno vreme mogla da se realizuje i do sada nemoguća misija dolaska njegovog prvog čoveka? Šef srpske diplomatije navija za dolazak pape i to ne krije, ali je Srpska pravoslavna crkva i dalje „tvrda srca”.

A dok se svetovne i sakralne glave u Srbiji ne usaglase, po svemu sudeći ni istorijska poseta pontifeksa Srbiji neće biti u planu. Tako bi se moglo desiti da propustimo povoljan trenutak jer, po rečima Ivice Dačića, u skorijoj budućnosti neće biti boljeg pape za srpske interese od Franje.

Iako su „prvog do pape”, državnog sekretara Svete stolice Pjetra Parolina, ugostili i predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić i patrijarh srpski Irinej, eksplicitnu poruku o dobrodošlici papi Franji šef naše diplomatije iznosi u svoje lično ime. „To je moj lični stav da papa treba da dođe”, kaže Dačić za „Politiku” odgovarajući na pitanje da li je to i zvaničan stav Vlade Srbije.

Dačićeva argumentacija o dobrobiti papinog dolaska u vezi je sa problemom Kosova i Metohije. „Veoma je važno da Vatikan ostane pri stavu da ne priznaje Kosovo, ali i da nam bude saveznik u zaštiti ugroženih hrišćanskih vrednosti na KiM. Uz to, teško da ćemo u budućnosti moći da računamo na nekog papu koji će imati više razumevanja za poziciju Srbije od pape Franje”, objasnio je Dačić za naš list.

On lično se zauzeo za posetu Parolina, koju je nazvao i istorijskom, jer je on najviši zvaničnik Svete stolice koji je posetio Srbiju. Nije iznenađujuće što se srpska diplomatija intenzivno bavi Vatikanom, jer ni Priština ne sedi skrštenih ruku. Samo pre mesec i po dana sa papom se video Ramuš Haradinaj, a pre njega u audijenciji su bili i Atifete Jahjaga, Isa Mustafa i Hašim Tači. Iako su te posete formalno imale karakter privatnih, konotacija i poruke prištinskih zvaničnika bile su političke.

Poruke kardinala Parolina u susretima sa našim državnim vrhom odnosile su se na dobru saradnju Vatikana i Srbije i nadu da će se dijalogom Beograda i Prištine doći do kompromisnog rešenja. Za Vatikan je, kako se čulo, od izuzetne važnosti zaštita kulturnog i religioznog nasleđa na KiM. U Patrijaršiji SPC vođen je razgovor „o mnogobrojnim temama iz života dveju Crkava”, ali nije saopšteno da li su se patrijarh Irinej i kardinal Parolin doticali „najškakljivije” teme – papine posete.

Za jučerašnji „Blic”, međutim, poglavar SPC izjavio je da nije bilo reči o tome. „Svojevremeno sam rekao šta imam i ostajem pri tome”, kazao je patrijarh SPC, misleći na više puta iznesen stav da još nije vreme za dolazak pape u Srbiju.

Za Božić prošle godine, recimo, u jednom intervjuu izrazio je zadovoljstvo što papa ima želju da poseti Srbiju, ali i dodao da zbog svega što se desilo u prošlosti i ogromnog broja prognanika iz Hrvatske, veliki deo naroda je protiv toga. „Papa ima pravo da poseti Srbiju jer je on državnik. Da nije razloga koji sam spomenuo, ne bi nam ništa smetalo da poseti našu zemlju, našu crkvu. To bi doprinelo našem zbližavanju. Ipak, papa Franja je kulturan čovek i ne bi posetio zemlju bez saglasnosti domaće vere”, naveo je on.

O tome može da svedoči i prethodni šef države Tomislav Nikolić, koji je priznao da je pokušavao da patrijarha Irineja i vladike SPC ubedi da se organizuje poseta rimskog pape Srbiji. Prvi razlog je bio, kako je govorio u martu 2016, odlaganje kanonizacije Alojzija Stepinca, a drugi nepriznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Onda je, kaže, iz medija saznao da je ipak odlučujuće sačekati stav patrijarha moskovskog i cele Rusije, iako se vaseljenski patrijarh već sreo sa rimskim papom, iako je i u Grčkoj papa boravio, kao i u Republici Srpskoj.

Nikolić se 2015. susreo sa papom Franjom i pozvao ga da poseti Srbiju, ali ograđujući se da treba da se saglasi i SPC. Činjenica je da papa do sada od pravoslavnih zemalja nije bio samo u Srbiji i Rusiji, ali i da su njegova državna i duhovna funkcija neodvojive i da je, gde god bio, obavezno imao susrete i sa svetovnim i sa duhovnim vlastima. I kad je 1999. bio u Rumuniji na poziv rumunskog patrijarha, i 2002. prilikom posete Bugarskoj, na poziv šefa države.

Slobodan Janković, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, podseća da vrh Rimske kurije, odnosno vatikanske vlade, traži da poziv papi dođe ne samo od naših političara nego i od SPC. Pri tom, Janković ima razumevanja za stav srpske crkve imajući u vidu otvorena pitanja, kao što su Stepinac ili kontinuirani proces prevođenja u katoličanstvo Srba iz Hrvatske.

U prilog svom stavu, Dačić često podseća da je još mnogo zemalja koje nisu priznale Kosovo a u kojima Katolička crkva ima značajan uticaj. Janković, pak, smatra da teorija po kojoj bi sve te zemlje krenule za primerom Svete stolice ukoliko bi ona priznala Kosovo, „ne pije vodu”.

„Ako bolje pogledamo, mnoge zemlje sa većinski rimokatoličkim stanovništvom nisu se određivale o Kosovu u skladu sa pozicijom Vatikana nego su odlučivale u skladu sa svojom spoljnom i unutrašnjom politikom.

Zar Italija, koja je među prvima priznala Kosovo, nije najbolji primer? Ili, imate latinoameričke zemlje sa većinskim katoličkim stanovništvom, od kojih su neke priznale Kosovo, a neke nisu”, objašnjava Janković, priznajući da je, naravno, Vatikan izuzetno značajan u međunarodnim odnosima. U tom smislu, kaže, važno je što ne priznaje Kosovo, ali smatra da to ne treba vezivati za dolazak pape u Srbiju.


Komentari34
458fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Душан
Па ако неће бити бољег ,онда не треба ни са овим најбољим имати посла.Када клекне у Јасеновцу и када отвори архиве Ватикана ...можда
Петар,ЗАГРЕБ.
Мислим да је Патријарх Иринеј изјавио да није вријеме за службену посјету Српско православној цркви у Р.Србији .Разлог је вјероватно јер још није познат резултат дијалога у основаној Комисији двију цркава која се не може усугласити,сви знамо о чему.Да ли је светац или није светац,зна се на кога мислим. Посјету Надбискупији београдској и својим католичким вјерницима нитко му не може забранити,као што Патријарху Иринеју нитко не може забранити обилазак епископија у другим државама.Само у Хрватској посјетио је вјернике неколико пута у задњих годину дана. Да ли би Р.Србија такву посјету третирала као приватну посјету или би је дигла на државни ниво ,то је одлука државног водства. Потребна је мудрост. Конкретно нама у Хрватској је интерес да сачувамо своје манастире и храмове,ма колико нас мало било. Наша црква данас има Богословију у манастиру Крка,обнавља помладак и црквени живот и наши манастири се третирају као културно благо српског народа у Хрватској.И држава је помогла обнову манастира. Зато поручујем колико год био тежак и колико год био дуготрајан,дијалог треба развијати.То кажем као вјерник СПЦ.
Marko N.
Oko priznanja Kosova; Vatikan je tradicionalno konzervativan i suzdržan kad je u pitanju međunarodna politika i priznavanje novih država. Recimo, iako to mnogi Srbi ne znaju, Vatikan nikada nije priznao NDH. Smatrao je da se prvo treba završiti rat, potpisati međunarodni mirovni ugovor i tek onda vidjeti što će se i koga priznati. Isto tako, mnogi Srbi ne znaju da Vatikan 1991. nije bio previše sklon ni priznavanju Hrvatske, jer, kako kažem, Vatikan ne voli mjene u međunarodnim odnosima. Tek kad je Hrvatska vojno napadnuta, tek tada Vatikan (kao i mnoge druge države) mijenjaju politiku prema Hrvatima.
Petar
"Mudar čovek (grupa, narod) je u stanju da dobije više od svojih neprijatelja nego budala od svojih prijatelja" - Baltazar Gracijan, španski jezuita, 17. vek.
Miloš
Inače, jedino je pravoslavlje pravoverstvo, a ne katoličanstvo. Tako je i bilo od one šizme. A patrijarhovo je da da svoje mišljenje za koje smatram da je diskutabilno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja