ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49

Studenti hoće da zarade, a poslodavci da uštede

Najtraženiji promotori, pomoćnici u pekarskoj industriji, magacinski radnici, zaposleni u kol-centrima... – Firma koja uposli radnika preko omladinske i studentske zadruge može upola jeftinije da prođe nego kada angažuje ljude na određeno i neodređeno vreme
Autor: Ana Vukovićsreda, 04.07.2018. u 16:20
(Фото З. Анастасијевић)

Dvadesetdevetogodišnji Duško kao student želeo je da doprinese kućnom budžetu i olakša troškove roditeljima pa se nije ustručavao da se prihvati bilo kog poštenog posla. Najlakši način da dođe do zarade, a da ne zapostavi fakultet, bio je da se učlani u neku od studentskih zadruga i preko njih pronađe zaposlenje.

Vredni mladić ubrzo se, priča, svrstao u „top tri” beogradska zadrugara, marljivo je radio, a i nije bio probirljiv. Prihvatao je sve – od istovara do trgovačkog posla.

– Dnevnice su se razlikovale u zavisnosti od radnih zadataka, ali je 2.000 dinara po danu bila neka najveća suma koju smo mogli dobiti. Čim se učlaniš u zadrugu, oni te zovu i nude ti poslove, ali ako odbiješ neku od tih šansi, računaj da te možda više neće ni zvati. U jednu firmu dolazio sam tri godine preko omladinske zadruge, da bih na kraju tamo uspeo da dobijem i stalan posao – objašnjava Duško.

Promotori, ispomoć u pekarskoj industriji, magacinski radnici, zaposleni u kol-centrima ili na deklarisanju robe, radnici u piceriji, blagajnici u bioskopu... sudeći po sajtovima omladinskih zadruga, trenutno su najtraženiji na tržištu. Među svim ovim ponuđenim pozicijama, studenti će najčešće izabrati dobro plaćene poslove, blizu mesta stanovanja.

Kako precizira Breda Milić, direktorka Omladinske zadruge „Bulevar”, dobrim zaradama mladi smatraju dnevnice od 1.800 do 2.500 dinara, ili satnice od po 210 dinara. Studenti uz to vole da rade i na sajmovima gde po danu mogu da zarade između 3.500 i 4.000 dinara, ili da u sezoni odu na berbe gde za desetak dana plaćenih oko 3.000 dinara mogu da zarade gotovo ceo minimalac.

Među najomraženijima su, naravno, najmanje plaćeni poslovi, pa je tako veoma malo onih koji su spremni da prihvate da rade za 150 dinara po satu, što je ipak veća suma od zakonom propisanog minimalca od oko 140 dinara za sat.

– Studenti ne odbijaju dobro plaćene poslove čak ni ako je reč o kopanju. Znači da kod potrage za zaposlenjem nije važan kvalitet posla, nego cena rada. Niko neće odbiti posao zato što je ružan, već što novčana ponuda nije dobra – objašnjava Milićeva i dodaje da su cene rada svojim ulaskom povećale neke firme, a drugi su morali da ih isprate i podignu dnevnice da ne bi izgubili radnike.

I dok neki od studenata posao preko omladinskih zadruga prihvataju da bi sebi platili školovanje, smeštaj, zaradili džeparac, važno je znati da takav radni angažman ne sme trajati duže od 120 dana. U pitanju su privremeno-povremeni poslovi, a radnici sa indeksom dobrodošli su u ove firme obično u vreme godišnjih odmora, bolovanja, kada su potrebne zamene.

Koliko traje njihov posao, zavisi od zahteva poslodavca. Mogu raditi dva dana, po nekoliko dana svakog meseca, nekoliko meseci u kontinuitetu...

– Uslove rada i rokove isplate dogovaraju zadruge i njihovi članovi su zaštićeni. Ako smatramo da smo u riziku, odnosno da poslodavac to ne može da ispoštuje, tražimo avansnu uplatu tako da su potpuno obezbeđeni. Naravno, sa takvim, nepouzdanim poslodavcima uvek se izbegava saradnja – ističe Milićeva i dodaje da se studenti isplaćuju do desetog u mesecu.

Ukoliko se pojave problemi, tu je Studentsko-omladinski zadružni savez Srbije koji ima oko 120 članica. Njegova uloga je, objašnjava generalni sekretar Milosav Purić, da štiti interese zadruga i zadrugara i pruža im stručnu pomoć.

– Članovi zadruga su studenti i nezaposlena lica do 30 godina i njihov status se razlikuje. Nezaposlenima se tako plaćaju porezi i doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje, što nije slučaj sa studentima i učenicima uzrasta iznad 15 godina – pojašnjava Purić.

Kako je precizirano na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranike starije od 26 godina, ili one koji su mlađi, a ne školuju se, dok rade na ovim privremenim poslovima zakon tretira kao zaposlene, dok omladinsku zadrugu smatra za njihovog poslodavca.

Ali, za razliku od njih, studenti i učenici mlađi od 26 godina osigurani su samo za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja nastalih usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zbog toga što za njih plaćaju najmanje poreze, oni su poslodavcima i najomiljeniji zaposleni. Mogu da povuku kao i ostali, a znatno manje koštaju.

– Agencije za posredovanje u zapošljavanju, omladinske i studentske zadruge rade u neuređenom sistemu i zato postoje brojni načini zloupotrebe i izrabljivanja zaposlenih. Oni i nisu zaposleni u punom smislu i ne ostvaruju prava iz radnog odnosa. To je način da poslodavac izbegne izmirivanje obaveza iz Zakona o radu, kao što su bolovanje, plaćanje prekovremenog rada, prevoza, otpremnine… Tako dobijaju jeftinu radnu snagu, koja nije zahtevna i ne traži puno – objašnjava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Po njenoj računici, uštede poslodavca koji zaposli radnika preko omladinske i studentske zadruge su 56 odsto u odnosu na ono što bi morali da izdvoje za angažovanje ljudi na određeno i neodređeno vreme.

– Bilo bi dobro da zadruge zapošljavaju samo studente i mlade da bi oni dopunili svoj budžet. Takva im je i bila funkcija na početku. Sada je situacija takva da, iako je propisano da privremeno-povremeni poslovi traju najviše 120 dana, na ovaj način ljudi rade i po 10, 15 godina neprekidno obnavljajući ugovore, a da je među radnicima veliki broj onih od po 50 godina koji su u periodu tranzicije ostali bez posla – ističe Savićeva i dodaje da se na ovaj način radna snaga angažuje u svim oblastima, počev  od industrije, preko građevinarstva, turizma…

Ali zašto ljudi pristaju na tako nešto, znajući da će neko na njima zarađivati, a da će biti nezaštićeni?

– Ogromna je navala na svako radno mesto i ako poslodavac nekom kaže da će ga primiti, ali preko omladinske zadruge, on će otrčati i učlaniti se u nju jer nema izbora. Mnogi od njih razmišljaju i da će se, kada se tako zaposle, angažovati, dokazati i da će na kraju biti primljeni – napominje ona.

Organizacija kojoj Ranka Savić pripada, zbog svega ovoga, pre nekoliko dana poslala je urgenciju Ministarstvu rada, u kojoj traži regulisanje poslovanja agencija za posredovanje u zapošljavanju i studentskih i omladinskih zadruga.

Njihov zahtev je da se položaj ljudi angažovanih na ovaj način izjednači sa položajem zaposlenih na određeno i neodređeno vreme.


Komentari0
07c10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja