utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Kriza „Agrokora” drma i srpske firme

„Frikom” i „Dijamant” pogoršali svoje poslovne rezultate i smanjili broj zaposlenih, pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja
Autor: Anica Teleskovićsreda, 04.07.2018. u 22:00
У дворани Кошаркашког центра „Дражен Петровић” у Загребу је одржано рочиште на којем су повериоци „Агрокора” изгласали нагодбу. Отворена потраживања према овој фирми има укупно 3.069 поверилаца (Фо­то Бета)

Uprkos uveravanjima srpskih državnih zvaničnika da se najzdraviji deo „Agrokora” nalazi u Srbiji i da se dužnička kriza ovog hrvatskog koncerna neće odraziti na kompanije koje posluju u našoj zemlji, „Frikom” i „Dijamant” pogoršali su svoje poslovne rezultate.

Kako pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja za 2017. godinu, koji su javno dostupni na sajtu Agencije za privredne registre (APR), „Dijamant” je na kraju prošle godine ostvario neto gubitak 229 miliona dinara. Prethodne godine kompanija je bila u plusu 686 miliona dinara. Gubicima ove kompanije sasvim sigurno doprinela je prošlogodišnja suša koja je zadesila Srbiju i odrazila se na proizvodnju ulja.

Kompanija „Frikom” uspela je da ostane u plusu, pa je godinu završila sa 226 miliona dinara neto dobiti.

Ipak, to je skoro sedam puta gori rezultat od onog koji je ostvaren na kraju prethodne godine kada je ova industrija smrznute hrane imala neto dobit od 1,52 milijarde dinara.

Obe kompanije su, kako može da se vidi iz njihovih finansijskih izveštaja, smanjivale broj zaposlenih. Tako je prosečan broj zaposlenih u „Frikomu” u 2017. godini bio 910, dok je u 2016. godini iznosio 982 radnika. Nešto kraći bio je i platni spisak „Dijamanta” jer je broj zaposlenih sa 731 pao na 672 radnika na kraju 2017. godine.

Finansijski izveštaj „Merkatora S” u okviru koga posluju „Roda” i „Ideja” još nije objavljen, a prethodne 2016. godine ova kompanija bila je u minusu.

Ipak, bilo je i firmi koje posluju pod kapom „Agrokora” koje su uspele da poboljšaju poslovanje. „Mg mivela” je, na primer, iz minusa od 39 miliona prešla u plus od 82 miliona dinara. Čak je i broj zaposlenih povećan sa 89 na 95 radnika.

Ipak, kako pokazuje tekst nagodbe koji je nedavno objavljen, „Frikom” i „Dijamant” nalaze se na spisku top najvrednijih  20 kompanija iz sistema „Agrokor”. Imovina „Frikoma” u Srbiji procenjena je na 164,7 miliona evra, dok „Dijamant” vredi 87 miliona evra.

Odlučujuća utakmica o sudbini hrvatskog „Agrokora” igrala se u dvorani Košarkaškog centra „Dražen Petrović” u Zagrebu gde se održavalo ročište na kom su poverioci koncerna glasali o nagodbi koju je predložio prinudni upravnik Fabris Peruško.

Zbog velikog broja poverilaca glasanje se nije obavilo dizanjem ruke, nego uz pomoć mobilne aplikacije.

Na ročište su pozvani svi poverioci, pri čemu njih ukupno 3.069 ima otvorena potraživanja s kojima mogu da glasaju. Ročište je odlukom Trgovačkog suda bilo zatvoreno za javnost. Pravo glasa imaju svi prisutni, što znači i poverioci osporenih potraživanja, nezavisno od toga da li im je potraživanje osporio vanredni poverenik ili neko od drugih poverilaca.

Hrvatski mediji pisali su da su se na početku ročišta pojavili prigovori predstavnika i preduzeća zbog netačno upisanih potraživanja. Advokat „Agrokora” je rekao da je reč o grešci „u pisanju i računanju”. U prigovorima i žalbama poverilaca navedeni su iznosi potraživanja koji se razlikuju od upisanih u tekstu nagodbe, a koji se kreću i do 12,44 miliona evra.

Na datum podnošenja nagodne obaveze koncerna procenjene su na oko 6,7 milijardi evra. Tekst nagodbe predviđa da najveći pojedinačni vlasnik koncerna sa 39,2 odsto udela bude ruska Sberbanka. Vlasnici obveznica koje je svojevremeno emitovao Ivica Todorić imaće 24,9 odsto udela, dok će hrvatske banke dobiti  15,3 odsto. Tekstom nagodbe predloženo je da ruska VTB banka dobije 7,5 odsto, a dobavljači svega 4,7 odsto „Agrokora”.

Kako je „Politika” već pisala, ovaj hrvatski koncern novac duguje i srpskim firmama. Tako se, na primer, na spisku poverilaca ovog hrvatskog koncerna nalazi i požarevački „Bambi”, Đenerali osiguranje, ali i kompanija „Autočačak”.

Kada je reč o privremenim merama, koje su izdavali nadležni srpski sudovi, najviše postupaka pokrenula je ruska Sberbanka. Dva postupka, kako može da se vidi iz tabele, pokrenula je i banka Inteza, o čemu je „Politika” već pisala.

Takođe, nagodbom se predviđa i da se „Agrokorova” imovina prenese na novu kompaniju. Reč je holdingu sa sedištem u Holandiji koji će preuzeti poslovanje svih „Agrokorovih” firmi, ali bez obaveza koje su nastale pre uvođenja prinudne uprave.


Komentari4
88ad4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
@ Иван Грозни, Било би добро када би комплексе ствари могле тако да се поједноставе. Прво, тим законом је само извршена подела акција грађанима. Друго, држава је остала већински власник у тим правним лицима. Треће, тек се новим законом о приватизацији и другим документима кренуло у приватизацију и трговину акцијама. Четврто, држава је требала да штити права малих акционара и да дозоли тржишну и фер утакмицу. Пето, држава је својим другим актима потпуно урушила цео систем трговња акцијама и поверење као кључни основ. Шесто, држава је дозволила и да се после приватизација крше права малих ационара, као и што је зажмурела на неправилнсти као ове код Дијаманта и Фрикома. Има и даље, али и ово је доста.
Miki Tomic
Ogromna je glupost što su prodali sve kvalitetne srpske firme. Stručnjake ovakve privatizacije strpati u zatvor.
milan
Dobre firme se i prodaju. Nisu oni ludi da kupoju propale.
Preporučujem 7
Иван Грозни
Те фирме су пре продаје Агрокору већ биле приватизоване по старом закону о приватизацији.
Preporučujem 14

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja