nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 06.07.2018. u 13:15 Miroslav Stefanović
ZANIMLjIVE IZLOŽBE

Pazi, „ptičica” sačuvalo uspomene

Fotografije iz starih albuma Novog Sada ukazuju kako je odlazak kod fotografa nekada bio porodični praznik, ali i prilika da se pokaže otmen način odevanja
(Фото из Градског музеја Новог Сада)

Svaka fotografija je priča za sebe. To su trajne uspomene, podsećanje na davno prohujalo vreme kad je odlazak kod fotografa bio praznik za celu porodicu.

Koliko su čuveni novosadski majstori fotografije s kraja 19. i početkom 20. veka, mogli da naslute da fotografisanjem značajnih, ali i običnih ljudi grade temelje novog doba i novog, u to vreme prilično skupog zanata?

Učili zanat po Evropi

Čim je fotografija „ušla u narod”, fotografi su imali sve više posla. Fotografski ateljei sačuvali su veliko blago i brojne likove sačuvali od zaborava.

Oficir sa sabljom
Sa zidova, iz ramova blagi osmesi ili ozbiljna lica. Gledamo sliku na kojoj je izvesni Dušan Janković u vojničkoj odori. Utegnut, sablja, čizme izglancane da u njima možeš da se ogledaš. Uslikao ga je, u svom ateljeu, Dezider Vajda u prvoj deceniji 20. veka.

Kako je vreme odmicalo, sve to dospelo je u Muzej grada Novog Sada. Kustos Ivana Jovanović Gudurić najpre je pažljivo razgledala bogatu zaostavštinu, a onda dešifrovala slike, pronašla plakate kojima su fotografi reklamirali svoje usluge, novine u kojima su najavljivali otvaranje fotografskih radnji i od svega toga priredila izložbu. Posle matičnog grada, izložbu su u Domu vojske nedavno mogli da vide i Beograđani.

Naziv ateljea i adresa ispisivani su ispod fotografije, dok su detaljni podaci ukomponovani u jednostavniji ili komplikovaniji crtež preko poleđeni slike. Radilo se pedantno i profesionalno, tako da i danas, posle toliko decenija, možemo saznati ko je fotografiju snimio, gde, kog datuma. U Novom Sadu su od 1854. pa sve do Prvog svetskog rata kao fotografi radili Georgije Knežević, Stefan Vulpe, Dezider Vajda, Julijus Štern, Ignjat Rajs, Ignjac Funk, Ivan Stojković, Josif Singer, Panta Jovanović i mnogi drugi.

(Foto iz Gradskog muzeja Novog Sada)

– Josif Singer ostaće upamćen kao vrsni portretista i autor prvih razglednica s novosadskim motivima – rekla je za „Magazin” Ivana Jovanović Guduruć. – Krajem 19. veka je počeo da radi već pomenuti Vajda, koji je uz Singera i Jovana Rehnicera, bio jedan od najznačajnijih fotografa novosadskog građanstva – dodaje ona.

Pomno su novosadski fotografi pratili trendove u stranim ateljeima, bez obzira na to što su i sami zanat učili po Evropi. Jedan po jedan počinju da uvode novine: scenografija i rekviziti, korišćeni prilikom snimanja, postaju raznovrsniji i raskošniji, na portretima dominira krupni plan, a pojavljuju se i novi formati slika, jer su se do tada izrađivale samo one minijaturne, poznatije kao vizit karte. Najzad, počinju snimanja i izvan ateljea. Zato Novosađani fotografima treba da budu zahvalni što su u prilici da vide kako su krajem 19. veka izgledale pojedine ulice, parkovi, svadbe, veridbe, Petrovaradinska tvrđava, obala Dunava. Prelepe su te stare fotografije, posebno one na kojima su vidljivi detalji sa venčanja ili verenička odeća. U početku se to nije videlo zato što su slike bile dimenzija 8,5 sa 5,5 centimetara, ali kako je tehnologija napredovala i fotografi su se „oslobodili”, pa su počeli da izrađuju slike većeg formata.

– Često je niska cena doprinosila da se slikaju i siromašniji građani i da svoje venčane portrete, kao specijalni poklon, pošalju rođacima i prijateljima – podsetila je na to vreme Vesna Drašković, muzejski savetnik beogradskog Etnografskog muzeja.

Doktorka Vida
Doktorka Vida Jovanović u haljini, sa šeširom, kakva je i bila moda toga doba, pozirala je čuvenom Josifu Singeru. On je docnije dobio titulu kraljevskog fotografa, a iza sebe ostavio veliki broj slika o životu Novog Sada.

Posetioce izložbe je posebno oduševila tadašnja nošnja: žene u dugačkim suknjama, mnoge sa šeširom, a muškarci sa prslukom, cilindrom, štapom i u cipelama. Deca su bila gologlava ili sa šeširom i kapicama, zavisno od uzrasta.

– Pojava kabinet i fotografija većih razmera omogućili su da se realnije prikažu oni koji se slikaju – kaže Vesna.– Postojala su i pravila u fotografskom ateljeu: pozadine su najpre bile mirne i neutralne, a fotografisana je cela figura. Krajem šezdesetih godina 19. veka u ateljeima su dominirale pozadine sa raznovrsnim sadržajima. Primećuju se i delovi mobilijara – stočići, fotelje, stolice, igračke za decu, suncobrani, lepeze, knjige sa kojima su se, najčešće, slikale otmene Novosađanke.

Osmesi na slikama

Dugo prisutna krutost na slikama se polako gubi, a na licima fotografisanih pojavljuju se osmesi. Zagledani smo u sliku dečaka Fedora Adamovića sa majkom, snimljenu sedamdesetih godina 19. veka. Ona je u raskošnoj suknji,  ima lepu maramu i blejzer, a dečak ozbiljnog lica takođe svečano je obučen.

Fotografije otkrivaju i status pojedinaca unutar zajednice. Tačno je određivano ko pored koga sedi, gde su poređani pojedini članovi porodice, a gde deca, ko stoji pored oca, majke, dede. Fotograf je strogo vodio računa i kako će fotografisati tek vereni par, mladence, kumove. Slika je trebalo da prikaže ranjivost neveste i zaštitnički odnos novog supruga, ali i njihovu dominaciju nad drugim članovima zajednice.

(Foto iz Gradskog muzeja Novog Sada)

U mirnom stavu i po 20 minuta

Zbog tadašnje tehnike, fotografi su se dovijali na razne načine. Ekspozicija je iziskivala i po 20 minuta mirnog stava, tako da su morali da koriste posebne metalne držače za glavu kako bi slika bila jasna i kvalitetna. Važilo je pravilo da se deca ne slikaju, ali kad je u prvoj deceniji 20. veka ovaj zanat uznapredovao, lepo obučeni dečaci i devojčice bili su pravi izazov fotografima. U ateljea su počele da dolaze svečano obučene čitave porodice.

Komеntari0
05921
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja