četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Američki džinovi interneta odneli pobedu u Evropskoj uniji

Odbacivanje direktive o autorskim pravima slavili su i borci za slobodu interneta, koji su u zakonu videli preteću cenzuru, dok su na suprotnoj strani muzičari i drugi stvaraoci
Autor: Jelena Kavajačetvrtak, 05.07.2018. u 22:00
„Гугл” је на лобирање против закона наводно потрошио 31 милион долара (Фото Пиксабеј)

Poslanici Evropskog parlamenta odbacili su juče nacrt zakona o zaštiti autorskih prava oko kog se vodila oštra borba između velikih tehnoloških kompanija i internet aktivista, na jednoj strani, i muzičara i ostalih stvaralaca, na drugoj. Od 627 prisutnih poslanika 318 je glasalo protiv otvaranja pregovora sa članicama EU, što je trebalo da bude sledeći korak u usvajanju sporne direktive. Umesto toga, biće vraćen na doradu i javnu raspravu nacrt zakona koji treba da prilagodi evropsko zakonodavstvo u oblasti autorskih prava digitalnoj eri kako bi umetnici i novinari bili adekvatno plaćeni za korišćenje njihovih dela.

Glasanje predstavlja pobedu za američke džinove interneta na koje se direktiva prvenstveno i odnosi, ali su odluku slavili i građanski aktivisti. Oni su upozorili da član 13, koji bi obavezao platforme poput „Gugla” i „Fejsbuka” da filtriraju snimke i fotografije pre nego što ih korisnici postave kako bi sprečili kršenje autorskih prava, predstavlja opasnost za slobodu interneta i od njega pravi alat za nadzor. Sporan je bio i član 11 koji predviđa „porez na linkove”, odnosno da portali koji postavljaju veze ka medijskim sajtovima moraju da kupe licencu. To bi, kako su naveli protivnici, smanjilo deljenje vesti između korisnika i otežalo slobodan protok informacija, koji je suštinski važan za demokratiju.

Pritisci su bili posebno snažni od 20. juna, kada je komitet Evropskog parlamenta (EP) za pravna pitanja usvojio nacrt direktive. Prema podacima jednog britanskog udruženje muzičke industrije, „Gugl” je potrošio 31 milion dolara na lobiranje protiv direktive.

Italijanska i španska „Vikipedija” nisu bile dostupne poslednjih dana u znak protesta. Džimi Vejls, osnivač najveće onlajn enciklopedije koju svako može da uređuje, upozorava da je predlog zakona „katastrofalan”, a volonteri koji je uređuju rekli su da bi i samoj „Vikipediji” pretilo zatvaranje jer tekstove često potkrepljuju linkovima novinskih tekstova. Njihove brige nije umirila ni formulacija iz nacrta da će „neprofitne onlajn enciklopedije biti izuzete”. Jasno su rekli da se ne bore samo za sebe nego za fundamentalno pravo slobodnog deljenja znanja i informacija, koje je u osnovi koncepta „Vikipedije”.

Protivnici su isticali da bi propisani filteri znatno promenili korišćenje interneta. Verovatno bi blokirali šaljive foto-montaže (popularne mimove) jer one uglavnom u osnovi imaju slike zaštićene autorskim pravima a veštačka inteligencija ih ne bi prepoznala kao šalu. Peticija „Spasavaj svoj internet” prikupila je više od 750.00 potpisa, a juče se na „Tviteru” pod ovim haštagom slavilo glasanje.

„Vaš protest se isplatio. Zakon je vraćen na doradu. Hajde da ne popuštamo pritisak kako bismo spasli internet”, napisala je nemačka poslanica Piratske partije Julija Reda, jedan od oštrijih protivnika direktive.

Zagovornici zakona optužili su džinove interneta da vode kampanju dezinformisanja kako bi i dalje mogli da zgrću profit na kršenju autorskih prava. Naglasili su da bi se nova pravila odnosila samo na one koji zarađuju na tuđem sadržaju, a ne na ljude koji privatno dele foto-montaže ili postavljaju linkove.

Njihovu stranu je podržao britanski muzičar Pol Makartni. Slavni „Bitls” uputio je poslanicima uoči glasanja pismo u kom brani stav da će direktiva pružiti zaštitu autorima video-sadržaja i vesti.

„Danas neke platforme na koje korisnici sami postavljaju sadržaj odbijaju da daju nadoknadu umetnicima, a prave profit na njihov račun”, napisao je Makartni.

Jasno je da su pisci zakona na umu imali „Gugl” i njegov popularni servis „Jutjub” koji odavno izaziva nezadovoljstvo muzičke industrije zbog relativno malih tantijema koje plaća izvođačima i izdavačima (prema „Gardijanu” samo 0,67 centi po korisniku godišnje). Novi zakon bi im omogućio da se nagode za veći iznos, ali kritičari kažu da se u ovom slučaju spremao malj da se slomi par oraha, uz strašne moguće posledice za slobodu izražavanja i pristup informacijama na internetu.

Paradoks je da zakon jeste ciljao na velike, ali bi naneo najveću štetu malima. Porez na linkove naterao bi „Guglov” agregator vesti da plaća licencu, ali bi u krajnjoj liniji verovatno doneo korist samo velikim medijskim kućama, dok bi one male teško prodale licencu, a imale bi manji broj poseta jer se ne bi našle u pregledu vesti.

Izmenjeni zakon trebalo bi da se nađe pred poslanicima EP sredinom septembra.

 


Komentari0
1874f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja