nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:24

Mladi bi posao u kraju i, ako može, od podneva

Podaci Unije poslodavaca Srbije govore da je čak 70 odsto onih između 15. i 24. godine „neaktivno na tržištu rada”
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 05.07.2018. u 22:00
Сезонска зарада од летње посластице за оне који су спремни да раде (Фото Р. Крстинић)

Kada je mlad i sveže diplomirani dvadesetčetvorogodišnji ekonomista sa zavidnim fakultetskim prosekom samouvereno konkurisao za posao u jednoj međunarodnoj revizorskoj kompaniji bio je neprijatno iznenađen pitanjem menadžera ljudskih resursa zbog čega je njegova radna biografija prazna, odnosno zašto nema nikakvo radno iskustvo.

– Očekujete od mene da sa 26 godina imam iskustvo u radu kao ekonomista? – upitao je mladi diplomac.

– Ne, ali očekivao sam da u tvojoj radnoj biografiji pročitam da si zarađivao džeparac tokom studija – da si radio u kafiću, prodavao sladoled ili volontirao u nekoj kompaniji. Ti nemaš nikakvo radno iskustvo i nisam siguran da ćeš uspeti da odgovoriš zahtevima naše kompanije – uzvratio mu je menadžer.

Da ova epizoda nije usamljen slučaj svedoče i podaci Unije poslodavaca Srbije, koji govore da je čak 70 odsto mladih između 15. i 24. godine neaktivno na tržištu rada – niti radi, niti traži posao. Tek je svaka peta osoba ove starosne dobi zaposlena, a trećina njih je aktivna na tržištu rada, odnosno traži posao. Posebno zabrinjava podatak da čak 17 procenata mladih između 15. i 24. godine ne radi i nije u bilo kakvom sistemu školovanja ili obuke. Analiza Republičkog zavoda za statistiku govori da veliki broj mladih osoba iz statusa nezaposlenosti ne prelazi u status zaposlenosti, već pada u status neaktivnosti. Brojke takođe svedoče da je u drugom kvartalu 2017. godine svega petina mladih starosti od 15 do 24 godine imala posao.

Rezultati studije „Mladi u Srbiji 2015. godine” govore da se brojni socijalni, odnosno materijalni i stambeni uslovi u kojima mladi žive, negativno reflektuju na status aktivnosti mladih na tržištu rada Srbije. Naime, svega trećina mladih ispod 30 godina je finansijski nezavisna (među njima je najveći broj osoba sa fakultetskim obrazovanjem), dok je čak 60 procenata njih izdržavano od strane roditelja. Podatak da 80 procenata mladih živi u istom domaćinstvu sa roditeljima ima dalekosežne negativne posledice po perspektivu mlade osobe da zasnuje svoju porodicu, ali i po motivaciju da traži posao.

Kako nezvanično saznajemo, iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje govori da jedan broj mladih kojima se pronađe posao u letnjem periodu, umesto da budu oduševljeni što će se konačno rešiti statusa nezaposlenog lica, pita da li taj posao može da sačeka do jeseni, kad se vrate sa mora.

– Od početka godine 41.402 mlade osobe upućene su poslodavcima na razgovor za posao, a posao je dobila 4.381 osoba. Naši podaci govore da je 8.378 mladih odbilo ponuđeno zaposlenje iz opravdanih razloga, a samo 148 osoba neopravdano je odbilo ponuđeno zaposlenje. Podaci govore i da se 67 mladih uopšte nije javilo poslodavcu kome ga je Nacionalna služba za zapošljavanje uputila, a samo u 25 slučajeva imali su opravdani razlog za nejavljanje. Važno je istaći da se nezaposleni brišu sa biroa ako iz neopravdanih razloga odbiju zaposlenje ili se ne jave poslodavcu kome su upućeni na intervju za posao – kažu stručnjaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustvo zaposlenih u omladinskim zadrugama svedoči da mladi nemaju radne navike, ni preveliku motivaciju da zarade džeparac.

– Kada mladima ponudite bilo koji posao koji podrazumeva mali teži fizički napor ili putovanje na posao koje je duže od pola sata, obično nam odgovore da neće to da rade. Posao po meri mladih ljudi podrazumeva rad u kraju – po mogućstvu u prvom komšiluku, prodaju sladoleda, promociju voćnih jogurta, deljenje letaka i eventualno rad u kafiću, i to svega četiri do šest sati dnevno. I to ne od osam ujutru, već od podneva i ne celo leto, već samo 15–20 dana uoči letovanja – ističe Milena Stefanović, zamenik direktora u Omladinskoj zadruzi „Tragač”.

Iako dosta firmi u tzv. industrijskim zonama traži radnike za rad na pakovanju i deklarisanju proizvoda (kao što je, na primer, brojanje sladoleda i pakovanje u kutije) i uz posao nudi organizovani prevoz do kuće i radnu uniformu, mladi i ne pomišljaju da tako zarade džeparac, koji bi iznosio oko 30.000 dinara mesečno. Na pominjanje branja kupina i malina spuštaju telefonsku slušalicu.

– Odrasli ne odbijaju takve poslove, već ih sa radošću prihvataju. Oni nisu u poziciji da biraju, jer moraju da hrane decu – zaključuje naša sagovornica. Dodaje da se mladi ponekad i ne pojave na poslu, a da prethodno nisu obavestili ni poslodavca ni omladinsku zadrugu. Kao da ne žele da ostave dobar utisak na poslodavca, niti im je cilj da kasnije dobiju njegovu preporuku.


Komentari28
46581
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladija Sarac
Ne zaboravimo da su roditelji te omladine nekad ili sami pevali, ili odrasli u okruzenju gde se pevalo "Ala volim ovaj rezim, plata ide a ja lezim". Ne krivimo omladinu! Nisu sami sebe napravili takvima kakvi su, ako su uopste toliko losi koliko clanak tvrdi. Prema jednom clanku u Politici od pre nekoliko dana omladina se gura da radi na brodovima za krstarenje. Znaci, radila bi omladina da u drzavi postoje sanse za normalan posao pod normalnim uslovima.
djole
Tekst je čist provokacija. A viđenja iznesena u njemu kao kad Čvarkov i Torbica pričaju o omladini, npr. "ja bih sve mlade postrojio na stadionu Vojvodine i šarcem ....". Sreća, pa Politika i dalje ima najobrazovanije i najkulturnije čitaoce i komentatore koji su objasnili kakvo je realno stanje u društvu. Upravom ispratih jednog mladog od 18 leta na put za Maltu (toliko o tome kako neće da rade), dok ja u 40-toj učim Nemački...
Djordje Nikšić
Svi smo mi nekada bili mladi. Ovako kritikovati mladi naraštaj znači kritikovati samog sebe, jer su starine generacije odgovorne za njihovo vaspitanje i obrazovanje. U državi u kojoj postoji milion problema, najmanji je ovaj o kome pišete. Dovoljno je istaći proces njihovog odlaska u države u kojima traže ne samo bolje plaćen posao, nego i više razumevanja i poštovanja.
Саша Микић
Многи млади, што је тачно, бирају шта ће да раде и где, али има доста тога што младом човеку отежава да дође до одговарајућег посла и на крају крајева се све сведе на запослење преко везе. Наиме када се након школовања, средњошколског или високошколског, тражи посао у струци сви послодавци траже искуство, који млади човек није ни имао прилике да стекне, јер је одавно укинуто обавезно запошљавање приправника. Затим ту су повремени и привремени послови за које послодавци обећавају све и свашта, а у стварности је сасвим другачије. Поменуто је у тексту рад у индустријским зонама и шта, наводно, послодавци обезбеђују. У стварности је сасвим другачије. Превоз за стално запослене иде нпр. од центра ''Сава'', па до Добановаца и купи раднике успут, али за запослене по уговору о раду превоз се чека само у Батајници. Униформа и остало су мислена именица. А што се тиче запошљавања у приватним фирмама, у којима су плате веће од просечних и ту вам опет треба дебела веза.
Стефан Петковић
Мислим да може да се закључи из текста, многи млади многе послове одбијају јер су им "испод части". Ова информација да многи млади одбијају послове јер немају децу је врло занимљива! Јел то значи да у случају да су млади учени да рано рађају, рано стварају породице без обзира на економску личну и државну ситуацију постали би много одговорнији и многа радна места би била попуњена? Зашто се дакле млади уче да се изговарају на паре када је родитељство у питању? Неки (или многи?) момци одбијају послове јер их девојке с тим и тим послом с том и том платом неће, имате и тај фактор. Многе девојке одбијају јер оне мисле да "заслужују много боље", што значи да се седи и да је у топлом и да се шминка. Запошљавање младих - младићи, односно млади мушкарци морају имати предност у односу на супротни пол јер се тако повећавају шансе за заснивање породица. Жена без посла може да се уда, мушкарац не може да се ожени. Без политичке коректности, молим!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja