sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
U KULTURNOM DODATKU 7. JULA

Tamo gde se ne čita, svaka biblioteka je ruševina

petak, 06.07.2018. u 13:45
(Драган Стојановић)

KNjIGA I VREME

U srednjem veku Biblija je koštala koliko i kuća. Didro je pokrenuo prosvetiteljski projekat Enciklopedije jer je želeo da znanja budu dostupna svima. Demokratizacija obrazovanja  nije išla tako brzo kao što se misli... Današnjim ljudima se knjiga nudi, ali je oni neće. Iz američkih biblioteka je izbacuju, jer navodno nema prostora

Mirjana Milenković, tada Pištalo, radila je kao bibliotekarka u Ulici Vase Miskina u Sarajevu. U biblioteci „Hasan Kikić“ udisala je tajanstvenu prašinu naslaganih tomova. To se, krvlju, prenosilo na mene. U prenatalnom periodu bio sam okružen knjigama. Majka je u bolnicu  pošla tramvajem iz biblioteke. Na porođaj je ponela dva romana: Manov  Čarobni Breg i neki neimenovani naslov. (Čarobni Breg će mi kasnije postati jedan od najdražih romana u životu.) Valjda je računala da će na porođaju moći natenane da čita. Porođaj je trajao neka trideset dva sata. Nije mi se žurilo da dođem na ovaj svet koji sam kasnije zavoleo. Na kraju sam rođen forcepsom. Majka me je podizala pomoću knjige. Knjiga se zvala  Vi i Vaše moderno dete.

Misleća mladež je po definiciji neprilagođena. Čitanje je nalaženje frekvence – uzajamno prilagođavanje sveta i sebe

Zgrada sa krunom

Moj otac, Borivoje Pištalo, bio je direktor Univerzitetske biblioteke u Sarajevu. To je ona zgrada sa krunom, izgrađena u mavarskom stilu, po čijoj su se fasadi smenjivale pruge žute i crvene oker boje. Bila je to Vijećnica, nekadašnje sedište bosanskog sabora. Njen prvi arhitekta se ubio jer mu građevina nije izgledala dovoljno velelepno, pa je morao da je završi drugi.

Što se mene tiče, zgrada je bila dovoljno velelepna.

Lift sa klupom vozio me je samo jedan sprat, pravo u kancelariju iz koje je prestolonaslednik Franc Ferdinand pošao na svoju poslednju vožnju. Izlazio sam na terasicu sa niskom kamenom ogradom i gledao kako se para vije preko Miljacke. Bilo je čudno, slikovito i hladno. Unutrašnjost biblioteke je, naprotiv, bila topla i umrljana svetlom vitraža. Njena stepeništa su bila tiha. Zagledao sam svaku napuklu lalu na mesinganom lusteru. Dizao sam pogled sa knjiga i pratio linije arabeski po plafonu. Sve u svemu, u biblioteci – Vijećnici sam se osećao kao miš u čarobnom komadu sira.

Vladimir Pištalo

BELEŠKE O STVARANjU
U susret hiljadugodišnjoj tišini

Tokom probe šetam sa svih strana po tribinama, proveravam vizuru iz svih uglova zamišljajući neprestano gledalište u Epidaurusu. Sve mi se čini drugačije, energija otvorenog prostora toliko je različita od one koju sam imao u zatvorenom prostoru i moram da smišljam neke nove strategije Epidaurus je nekakav „pozorišni Akropolj“, sveto mesto, i svi pozorišni ljudi u Grčkoj predstavu u Epidaurusu doživljavaju kao nešto posebno

Epidaurus (Foto Wikimedia commons)

Probe u Atini se privode kraju i polako se spremamo za odlazak u Epidaurus. Svi smo naravno uzbuđeni i to se oseća na probama. Posle prve faze rada na sceni Nacionalnog teatra prešli smo u otvoreni prostor, koji ima tačne dimenzije orkestre u Epidaurusu. Sada predstavu treba staviti kao pod neku lupu i sve „uvećati“, svaki pokret, mizanscen raširiti… Glumci takođe glasovno sve podižu i polako spremaju za ogromnu arenu Epidaurusa...

Kako se približava dan odlaska u sećanju mi ponovo oživljava prvi susret sa tim najsvetijim pozorišnim mestom antičke Grčke. Naime pored uzbuđenja, koje je zaista neopisivo čim se priđe gledalištu i nekakva lepeza ogromne školjke od kamena osvoji pogled (kao da je sam Zevs urezao u brdo ovu nadrealnu sliku), desilo se nešto što evo i dalje pamtim kao poseban doživljaj. Sedeo sam vrlo blizu orkestre, gledalište je već bilo puno, gledao neprestano čas na scenu, čas u hiljade lica na sve strane oko mene (mislim da sam već tada pomislio kakva je to sreća imati premijeru ovde!), kada je odjednom sa strane nastala gužva, foto-reporteri, kamere, sve je krenulo prema jednoj osobi koja je upravo ulazila. Od mase koja ju je opkolila nisam mogao odmah da vidim o kome se radi, ali pošto je ubrzo čitava povorka krenula u pravcu mesta gde sam sedeo, ugledao sam jasno elegantnu damu u crnoj večernjoj haljini...

Nikita Milivojević

REŽIJSKA SVESKA
Političke modrice – i od levice i od desnice

Mnogo članova Grlićeve porodice jevrejskog porekla završilo je za vreme NDH u Jasenovcu, iz kojeg se nikada nisu vratili; neki su otišli u partizane, a posle rata Grlićevi otac i majka proveli su po tri godine na Golom otoku – na prevaspitavanju. Devedesetih nije snimio nijedan film u Hrvatskoj, knjige njegovog oca pedantno su sklonjene iz knjižara, a  čovek novog režima i direktor televizije Antun Vrdoljak unosio mu se u lice vičući: „Perje će leteti”  

Rajko Grlić (Foto Vesna Lalić)

Može li se čitav jedan život ispričati u obliku malih fragmenata, gde bi svako parče stvarnosti moglo da bude saga za, recimo, celovečernji igrani film? Knjiga režisera Rajka Grlića Neispričane priče (Hena, Zagreb, 2018) upravo je takvo štivo, sastavljeno od sijaset sekvenci iz njegove prošlosti; od značajnih, često dramatičnih događaja, uzbudljivih susreta, iznenadnih obrta i priča koje su mu pričali drugi – od čega bi se sigurno moglo napraviti desetak prvorazrednih filmova. Ova knjiga zapravo je neka vrsta autorove režijske sveske koja je započeta još 1991. godine pod naslovom Sto najboljih filmova koje nikada neću snimiti, jer Grlić je tada smatrao, pred ratom koji je kidao Jugoslaviju, da više neće biti u prilici da snimi nijedan novi film.

Ono što je važno u ovoj knjizi jeste da se sam život pobrinuo da Neispričane priče budu i tragične i crnohumorne, dramatične i uvrnute, neverovatne i lepe, sumorne i pune nade. U tim pričama Grlić je ponekad glavni junak, ponekad posmatrač događaja i sudbina drugih ljudi ili pripovedač izmaštanih događaja, samo malo većih od života. Knjiga na prvom mestu obiluje ukrštanim zbivanjima kroz vreme i prostor i povezuje nekoliko generacija uže i šire Grlićeve familije. Ta je porodica pripadala urbanom sloju zagrebačke srednje klase i osim učtivosti, knjiga i akademskog obrazovanja, ona je s kolena na koleno prenosila i teške modrice koje je dobijala od raznih političkih režima, i onih levih i onih desnih...

Bojan Munjin

AMERIČKI PAZL
Pušenje strogo dozvoljeno

Kad je duvan stigao u Osmansko carstvo sa zapada, sultan Murat ga je zabranio i mnogi su ostali bez glave jer su uhvaćeni da puše. Ali u vreme novog sultana, Muhameda IV, duvan je stigao iz Persije, a sa njim i nargile i Turci su postali majstori u pripremanju i uzgajanju duvana. Hitler je smatrao da je duvan osveta crvenog čoveka protiv belog čoveka što mu je ovaj doneo alkohol. Tadašnji nemački naučnici su prvi upozorili na štetnost duvana po zdravlje

Haslovna strana knjige

Da je pušenje strogo dozvoljeno neko je flomasterom napisao na vratima nepušačkog vagona nekadašnjeg poslovnog voza koji je išao od Beograda do Subotice, a u kome se pušilo u svim vagonima, ali to je bilo u vreme kad se pušilo i u svim autobusima međugradskog saobraćaja i avionima. Pre projekcija svakog filma u beogradskim bioskopima na platnu bi se pojavio slajd da je pušenje u sali strogo zabranjeno, na šta bi se posetioci lupili po čelu, povadili cigarete, ponudili one oko sebe i zapalili.

Duvan, kulturna istorija, Aina Gejtlija prethodio je knjizi Piće, kulturna istorija istog autora, ali sada je izašlo novo izdanje te knjige koja pokušava da osvetli bar deo komplikovane istorije odnosa ljudi i ove biljke.

Nicotiana tabacum je samo jedna od biljaka koje su Španci pronašli na Američkom kontinentu, tu su još krompir, paradajz, kakao i kukuruz. Zahvaljujući vestern filmovima svi znamo za lule mira, ali Indijanci iz Južne Amerike, gde je duvan prvi put upotrebljavan, ili su žvakali listove, ili šmrkali prah od duvana ili ga kuvali kao čaj. Samo oni razvijeniji, Maje i Asteci, duvan su i pušili, i to uglavnom u ritualne svrhe.

Kada je seme duvana doneto u Španiju i Portugaliju, ta je biljka prvenstveno gajena u baštama kraljevskih dvorova zbog lepog izgleda. Ambasadori i bogatiji ljudi su ga tako raširili po Evropi. A onda je radoznalost nadjačala podozrenje, pa su duvan počeli i da puše. U tome su prednjačili Englezi. Kristofer Marlou je u svom Faustu rekao: „Svako ko ne voli mlade momke i duvan je budala”. A mornari su raširili duvan po Bliskom istoku, severnoj Africi i Aziji. Samuraji su u dalekom Japanu osnivali klubove pušača, a njihove lule bile su na velikoj ceni.

Branko Dimitrijević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
c8aab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
U vizantijskom tekstu čitamo: "Jovan je posedovao pravu nauku i nisu mu bile potrebne ni gramatičke beznačajnosti, ni poznavanje Homerovih brbljarija, niti laži besednika... On se nije služio ni sofizmima, ni silogizmima koji su samo paukova mreža. Astronomiju, geometriju, aritmetiku smatrao je nepostojećim stvarima..." U tekstu sa Pariskog fakulteta, pak: "Sakupio sam 'mirakule' Device, preuzete iz opisa koje sam pronašao u knjižari svete Genoveve u Parizu i stavio sam ih u stihove za svoje pariske studente kako bih im pružio živ primer...predmet ove knjige čuda su svete Device. Međutim, umetnuo sam i činjenice koje se odnose na fiziku, astronomiju i teologiju... Konačni razlog počiva, naime, u trajnoj veri u Hrista. A ona pretpostavlja teologiju, poštovanje fizike i astronomije." Poštovanje fizike i astronomije" bio je onaj presudni trenutak koji je uticao na promenu tretiranja pojma ISKUSTVA i KRITERIJUMA ISTINE u društvu. Empirijske nauke i građanska prosvećenost postaju jedno...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja