ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:31
BEG ZA HAVANU (3)

Pravoslavlje stiglo na Kubu

Stojim u malenoj grčkoj pravoslavnoj crkvici i prvi put u životu slušam svetu liturgiju na španskom. Kubanski komunisti nikada nisu proganjali religiju, sloboda veroispovesti je zagarantovana pa je i ova crkvica poklon kubanskog naroda grčkom narodu
Autor: Predrag Rudovićpetak, 06.07.2018. u 14:48
Мозаик: духовник и револуционар (Фото П. Рудовић)

Ponoć je prošla, birtije se zatvaraju, tek po neki lokal ostaje otvoren i dok tumaram uličicama iz jedne kapije pojavljuje se lepotica noći. Presreće me i zove unutra. Ne, nisam pijan. Prelepa je, nema više od dvadeset dve, tri.  Ali zvuci muzike iza ugla daju mi utisak da bar još jedna kafana ipak radi.

Gledam je za trenutak, smejem se i odlazim, okrećem se i šaljem joj poljubac. Zove me da se vratim. U toj poslednjoj kafani ostajem do fajronta, a onda kupujem još nekoliko flaša piva, trpam ih u svoj ranac i odlazim na Malakon da tamo dočekam jutro, da uz šum mora vidim kako zraci sunca obasjavaju Havanu.

Već naredne noći nalazim sebe u jednom od najboljih noćnih klubova u kojima sam bio. Grad koji ima ovakav noćni klub sa ponosom sebe može da nazove velegradom, ma šta ko mislio o Havani. „Fabrika umetnosti”, nekadašnja fabrička hala pretvorena u splet barova, galerija, restorana brze hrane, baštu, bioskopsku salu, jedinstveno mesto koje ovom gradu daje imidž svetske prestonice. „Fabrika” je svetska izložba lepotica, jer u ovom klubu upoznajem Iranke, Šveđanke, Namibijke, Meksikanke, Čileanke, par Srpkinja.

Oldtajmeri paradiraju Havanom (Foto P. R.)

U bašti kluba uz dobre „mohitose” mlada Čileanka priča mi o revoluciji. Došla je da lično poseti mesta kojima se divila čitajući istorijske knjige. Priča mi o Fidelu i Če Gevari, o Kastrovom govoru po ulasku u Havanu, o beloj golubici koja je celo vreme stajala na njegovom ramenu. Slušam je pomalo odsutno jer moju pažnju privlači mlada meleskinja dvadesetih godina u crnoj haljini otkrivenih leđa, neverovatne crne kose čiji pramenovi padaju po dekolteu.

Svaka je žena izazov, dok se prvi put ne skine...

Sutradan, uz kasni doručak i jaku kafu zaričem se i sebi i svom domaćinu da neću više ni kapi. Moram nekoliko dana da provedem i trezan. I zato odlazim najpre na još jednu kafu u maleni kafe-galeriji na trgu Kristo, pa u šetnju ulicom Prado, havanskom verzijom Knez Mihajlove.

Umetnici, muzika, oldtajmeri i oronule fasade četiri su reči koje najbolje opisuju ovaj grad u kome se čini da je vreme stalo. Slikari, muzičari, vajari, izrađivači nakita od svih mogućih materijala, prodavci suvenira, svi su tu, okupljeni u glavnoj šetačkoj zoni.

Šetam, razgledam, cenkam se, kupujem. Svuda me usput presreću prodavci pravih i falsifikovanih kubanskih cigara na crno nudeći čuvenu „kohibu” po daleko nižoj ceni od one u prodavnicama. Posle šetnje svraćam u čuveni bar „La Floridita” omiljeno svratište Ernesta Hemingveja, čija bista danas stoji za šankom. Jeste da sam se zarekao da neću više, ali zbog značaja ovog istorijskog mesta moram jedan „dakari”, još sada i stvarno neću više.

Omiljena kafana Ernesta Hemigveja (Foto P. R.)

Nedelja. Poslednji dan pred polazak kući.

Stojim u malenoj grčkoj pravoslavnoj crkvici i prvi put u životu slušam Svetu Liturgiju na španskom. Na Kubu je stiglo i pravoslavlje, doduše tek nepunu deceniju, ali raduje me da vidim da je malena crkvica puna Kubanaca. Kubanski komunisti nikada nisu proganjali religiju, sloboda veroispovesti je zagarantovana pa je i ova crkvica poklon kubanskog naroda grčkom narodu.

„Još malo šetnje uz more, i gotovo”, rekao je poznati pesnik čiji mi stihovi odzvanjaju u sećanju dok poslednju noć provodim šetajući Marakonom. Daleko od svega onoga što mi je rođenjem dato na jednom, i svega što sam svojom odlukom od svog života napravio na drugom kontinentu, ja po ko zna koji put tropskim obalama šetam sam.

Pravoslavna crkva na Kubi (Foto P. R.)

Da li je to samoća ili sloboda?", pita me čika Bukovski iz magnovenja mog vlastitog uma.

Ja sam sam na ovoj obali koju ste predali bezvoljno", odgovaram ovom guruu pijanstva u mislima.

Sutradan, pri povratku, dok čekam drugi avion na aerodromu u Atlanti krupne kapi kiše udaraju u prozorsko staklo. Liče mi na suze.

Još jedan beg je završen, natrag u realnost. Vraćam se. Negde sam čitao da te istinski vole jedino oni koji su zaljubljeni u tvoje ludilo. Valjda će me čekati?

Srećan sam bio za sve ove godine lutanja bežanja i samoće, ali nekako mi se u poslednje vreme čini da su najsrećnije one lutalice koje imaju čemu da se vrate.

Starim? Predajem se? Navikavam se na lepotu i dobrotu? Možda, ali ne. Ne. To nisam ja. Biće još begova. Svet je veliki. Kambodža, Nepal, Indonezija...

Svuda po svetu nalazi se i neki deo mene.


Komentari10
28163
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Smrda
Ovo je kratka reportaza, nikako "Moj zivot u inostranstvu".
Jovan K
Prelepa priča o pravoslavlju,umetnosti, ženama.Čitajući kao da sam bio sa Vama.
Slobodan Marinkovic
Prije 5 dana sam se vratio sa Kube! Divna zemlja, divni ljudi. Cak sam upoznao porodicu Petrovic, ciji je predak dosao is okoline Sarajave, da se bori rame uz rame sa Kastrom.
dzordz
citao sam hemingveja, rado. za mene najbolji stil/nacin prikazivanja stvarnog zivota. ovo je na tragu hemingveja. licno, a opet siroko i puno vazduha.
Nebojša Joveljić
Nije istina da je pravoslavlje stiglo na Kubu “tek nepunu deceniju”. Grčka crkva Svetog Nikole, u kojoj je autor ovog članka bio, izgradjena je prije 14 godina, 2004. godine. To je bila prva crkva izgradjena na Kubi u 43 godine. Ta crkva opslužuje oko 8000 pravoslavaca u Havana, od kojih je Grka samo pedesetak. Inače je prva grčka pravoslavna crkva Svetog Konstantina i Helene napravljena u Havani 1950. godine, ali nikad nije bila upotrebljavana za crkvenu službu. U njoj je trenutno dječje pozorište. U Havani postoji i ogromna ruska crkva posvećena Bogomateri Kazanskoj. Njena izgradnja je počela 2001. a osveštana je 2008. godine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja