sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
RAZGOVOR NEDELjE: AKSEL DITMAN, ambasador Savezne Republike Nemačke

Srbija je prepoznata kao lider u regionu

Nećemo donositi nikakve odluke po pitanju migranata i nećemo ništa učiniti a da ne sarađujemo u duhu poverenja s partnerima u Srbiji, kao što smo to činili od samog početka
Autor: Bojan Bilbijasubota, 07.07.2018. u 22:00
(Фото: Амбасада СРН)

Nemačka snažno podržava Srbiju u njenom strateškom cilju članstva u Evropskoj uniji i za poslednje tri godine je mnogo postignuto na tom putu, ističe u razgovoru za „Politiku” Aksel Ditman.

Nemački ambasador će ovog meseca, posle tri godine u Beogradu, napustiti našu zemlju i preuzeti odgovornu funkciju u Berlinu. Kako ističe, zadovoljan je činjenicom da Srbija ima već 14 otvorenih poglavlja.

– To je veoma dinamičan proces, čiju brzinu i tempo Srbija sama zadaje. Ima nekoliko oblasti u kojima možemo da vidimo značajan napredak, naročito u oblasti ekonomskih reformi, a ima i nekoliko oblasti u kojima treba uložiti dodatnih napora. To su, pre svega, oblasti vladavine prava, slobode medija, slobode mišljenja. Na Srbiji je da diktira tempo u ovom procesu – ocenjuje Aksel Ditman.

Šta je, po vašem mišljenju, problem sa slobodom mišljenja i medija u Srbiji?

Mi veoma pozdravljamo činjenicu da će srpska vlada iznova započeti izradu medijske strategije, zajedno s predstavnicima medijskih udruženja. To je veoma bitno, kao i transparentnost vlasničke strukture i finansiranja medija. Veoma je važan rad nezavisnih tela, kao što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Značajan je i bezbednosni okvir za rad novinara i donošenje jasnih propisa za projektno finansiranje, o tome možete da čitate u izveštaju Evropske komisije.

Stiče se, ponekad, utisak da često ne zavisi evropski put toliko od nas, koliko od EU, koja se i sama nalazi u krizi. Vidimo da migrantsko pitanje podriva jedinstvo u EU. Kako se sve to može odraziti na Srbiju i njen evropski put?

Zaista verujem da put u EU zavisi od same Srbije i ona sama sprovođenjem reformi određuje brzinu puta u EU. Migrantska kriza jeste veliki izazov, ne samo za EU, već i za sve zemlje Evrope, pa tako i za Srbiju. Posebno bih želeo da istaknem izvrsnu saradnju na ovom polju s Republikom Srbijom, njenom vladom i državnim organima. Ova saradnja je ispunjena duhom uzajamnog poverenja i mi je veoma cenimo. To je izazov koji se proteže na više nivoa, na kojima EU radi, radi rešavanja ove krize. Pre svega, važni su razgovori i aktivnosti u zemljama odakle izbeglice dolaze, a zatim rad s tranzitnim zemljama. EU je već učinila nešto na zaštiti svojih spoljnih granica i to je put da se upravlja ovom krizom. S druge strane, i unutar same EU moramo da sarađujemo, budemo solidarni i pokazujemo da smo spremni da pružimo pomoć jedni drugima. O svim ovim temama bilo je govora i prilikom poslednjeg zasedanja Evropskog saveta (ES).

Ali upravo smo videli da na sastanku Evropskog saveta nije bilo dovoljno jedinstva i deluje kao da, baš zbog migrantske krize, unutar EU jačaju evroskeptične snage?

Da, ali prilikom poslednjeg zasedanja ES videli smo, takođe, da je došlo do konkretnog napretka, bar bih ja to tako nazvao. Na primer, povodom pitanja jačanja Fronteksa i spoljnih granica EU. Zato je i važno da se radi na više nivoa, koje sam malopre naveo. Treba da se vodi diskusija o tome da budemo solidarni i da se zajedničkim snagama bavimo svim ovim problemima. Ukratko, ima još mnogo posla, ali ima i mnogo napretka, radi se i na reformi našeg zajedničkog sistema azila.

Nedavno je burno dočekana najava da bi na Balkanu mogli da budu izgrađeni kampovi za prihvat migranata, pa je u tom kontekstu pominjana i Srbija. Koliko su ove spekulacije tačne?

Na Evropskom savetu je samo dogovoreno da će se dati nalog za razmatranje ove koncepcije. To sada treba sačekati. Meni nije poznato da se u tom kontekstu razmatra Srbija. Istakao bih i činjenicu da uvek vrlo blisko sarađujemo s našim partnerima. Nećemo donositi nikakve odluke i nećemo ništa učiniti a da ne sarađujemo u duhu poverenja s našim partnerima u Srbiji, kao što smo to činili od samog početka. Srbija je bila na udaru migrantske rute i EU ju je podržala s više od 50 miliona evra, od čega je podrška Nemačke iznosila oko osam miliona. Imamo, sigurno, još mnogo toga zajedno da rešavamo.

Osim ovih teških tema, u poslednje vreme ima i dosta pozitivnih signala. Pre svega, sve otvorenije pominjanje 2025. kao godine kada bi Srbija mogla da se pridruži EU. Nedavno smo imali i Samit u Sofiji, koji možda nije opravdao najoptimističnija očekivanja, ali čule su se ohrabrujuće poruke?

Potpuno se slažem da smo imali dosta pozitivnih signala. Zapadni Balkan je 2018. bio veoma u fokusu EU. Imali smo Strategiju Evropske komisije, gde je Srbija prepoznata kao lider u regionu. Istovremeno, tu su i oblasti u kojima još ima mnogo posla i opet bih istakao oblast vladavine prava. Imali smo mnogo poseta na veoma visokom nivou, u regionu i u Srbiji, dolazili su i Donald Tusk, i Žan-Klod Junker i Federika Mogerini. Samit u Sofiji je prvi te vrste, posle 15 godina i sastanka u Solunu, gde su se lideri EU sastali s liderima zapadnog Balkana i tom prilikom je potvrđena jasna evropska perspektiva regiona. Sada je na samim zemljama da daju tempo i sprovođenjem reformi određuju dinamiku razvoja. Samit u Sofiji nije bio samo deklarativnog tipa, već je za rezultat imao konkretne projekte koji su započeti. Radi se o boljoj povezanosti regiona, kao što je izgradnja auto-puta Niš–Merdare. To su jako pozitivne stvari koje će se nastaviti sledeće nedelje samitom u Londonu, što je deo Berlinskog procesa.

Nedavno je Srbija otvorila nova dva poglavlja. Bili smo spremni za tri, a nadali smo se i za svih pet. Zašto nije bilo više?

Otvorenih 14 poglavlja Srbije pokazuju dinamičnost pristupnog procesa. Proces reformi direktno utiče na brzinu i broj otvorenih poglavlja i Srbija sama na to utiče. Centralno mesto pripada vladavini prava, a vidim da su Vlada Srbije i njena predsednica Ana Brnabić prepoznali to kao prioritet. Sada se radi na reformi u oblasti pravosuđa, gde smo dobili mišljenje Venecijanske komisije o nacrtu amandmana na Ustav Republike Srbije u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa. Ima napretka, ali moraju u ovoj oblasti da se povećaju napori.

U velikom delu naše javnosti vlada uverenje da evropski put najviše zavisi od rešavanja pitanja Kosova. Odnosno da bi sva ta poglavlja bila brže otvorena ako bi Srbija potpisala sporazum o normalizaciji, koji mnogi tumače i kao priznanje nezavisnosti. I vi ste nedavno pomenuli da bi brzo rešenje ovog pitanja bilo dobro za sve. Koja je to brzina poželjna?

Mi verujemo da je veoma bitno da se dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Bitno je u ekonomskom i političkom smislu i za stabilnost celog regiona. Ali, pre svega, to je bitno za ljude koji žive tamo i za srpsku zajednicu na Kosovu. Treba pojačati napore i dobro je što se pregovori vode uz medijaciju EU od strane gospođe Federike Mogerini. Mi veoma podržavamo ove napore i naravno da je potrebno što pre naći rešenje koje bi bilo u interesu svih. Treba implementirati ono što je postignuto Briselskim sporazumom. S druge strane, krajnji cilj je pravnoobavezujući sporazum koji bi doveo do celokupne normalizacije odnosa. Mi izričito pozdravljamo unutrašnji dijalog o budućim odnosima s Kosovom, koji je predsednik Vučić pokrenuo. Da, to je jedna od tačaka na putu u EU, koja je jasno rekla da neće uvoziti nikakav otvoren konflikt. To je značajna tačka, ali ne i jedina. Centralne tačke na evropskom putu su vladavina prava i da se učini napredak u pravcu sveukupne normalizacije odnosa.

Pomenuli ste ulogu komesarke Mogerini u dijalogu. Sve više se govori o mogućnosti promene formata pregovora o Kosovu, da bi mogle da se uključe SAD, Rusija, Kina... Iz Prištine već izvesno vreme otvoreno čujemo takve zahteve?

Pregovori se vode između Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU i uz medijaciju gospođe Mogerini. Što se nas tiče, ne postoji nikakav razlog da se to dovodi u pitanje.

Nemačka sve više investira u Srbiji. To su sve krupnije investicije, sve veće fabrike. Da li je to poruka Nemačke da pozitivno ocenjuje stabilnost naše zemlje i veruje u njene perspektive? Koliko ste vi otvorili nemačkih fabrika u Srbiji?

Angažman nemačkih kompanija koji je stalno u porastu jeste jasna potvrda pozitivne ocene ekonomskog razvoja Srbije. Nisam siguran za tačan broj fabrika gde sam učestvovao u zvaničnom otvaranju, morao bih da pogledam pa da vam javim naknadno. Rekao bih oko tridesetak... Nemačka privreda ima preko 400 kompanija u Srbiji, koje trenutno zapošljavaju već skoro 50.000 ljudi u svim delovima zemlje i u svim oblastima poslovanja. Ukupne investicije su oko dve milijarde evra. Sve više se proizvodi kvalitetna roba visoke vrednosti. Angažovani smo i u sferi dualnog obrazovanja, da mladi ljudi uče da rade, kako bi se u Srbiji stvorili uslovi za sve zahtevniju proizvodnju. Ja vidim jasnu perspektivu za dalje važne nemačke investicije. Ovde je, takođe, bitna oblast vladavine prava, na primer, povećanje efikasnosti sudstva. To bi stvorilo još bolje uslove za dolazak nemačkih investitora, a posebno nemačkih malih i srednjih preduzeća.

Da li je uskoro u planu još neka velika nemačka investicija?

Takve najave radije prepuštam samim kompanijama, drugačije ne bi bilo fer. Mogu samo da kažem da su nove investicije u planu.

Imali smo prelepe trenutke, odlazim sa setom

Sada odlazite na drugu, visoku poziciju u nemačkoj diplomatiji. Kako ste vi lično doživeli Srbiju i njene ljude?

Vraćam se u Berlin, biću zamenik načelnika Odeljenja za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova SRN, zadužen za principijelna pitanja budućnosti EU i pregovore o bregzitu. Mogu vam reći da će mi svakako uvek biti na umu interes Srbije. Moja porodica i ja smo ovde veoma uživali, imali prelepe trenutke. Srbija je prelepa zemlja s ljudima toplog srca i njeno gostoprimstvo treba svakako doživeti. Toliko smo prijatelja ovde stekli i imali toliko emotivnih trenutaka za našu porodicu da odlazimo pomalo i sa setom. Moja ćerka je nastupala na baletskim priredbama, a sin je ovde stekao zeleni pojas u tekvondu. Građanima Srbije želim puno uspeha na putu u EU i nadam se da će što pre ovaj cilj da se ostvari.

Hoćete li ponovo dolaziti u Srbiju?

Naravno da ću dolaziti da obiđem prijatelje.

Da se spremimo bolje za Evropsko prvenstvo

Čestitam vam na pobedi nemačkih košarkaša protiv Srbije. Pobediti Srbiju u košarci je isto kao i pobediti Nemačku u fudbalu. Ipak, obe naše reprezentacije ispale su u prvom krugu na Mundijalu u Rusiji?

Svakako je bilo malo iznenađujuće što smo pobedili Srbiju u košarci, pri čemu znamo da Srbija nije dovela sve svoje najbolje igrače. Svesni smo koliko je Srbija dobra u košarci. Što se tiče fudbala, teško je i vama i nama i tužan sam što su naše dve zemlje ispale. Sada nam samo preostaje, i nama i vama, da se spremimo za Evropsko prvenstvo za dve godine!

„Politika” spojila nemačku i srpsku tradiciju

Zašto ste ugradili baš primerak „Politike” u temelj nove zgrade ambasade Nemačke?

Veoma se radujem što smo započeli izgradnju nove zgrade nemačke ambasade u Beogradu na našoj staroj adresi u Ulici kneza Miloša i mogu da kažem da radovi dobro napreduju. U Nemačkoj se neguje tradicija da se u temelje ugradi i primerak jednih dnevnih novina od tog datuma kada je bilo polaganje kamena temeljca. Pošto je „Politika” list sa velikom i dugom tradicijom, odlučili smo se upravo za ovaj list, a raduje me i činjenica da je upravo tog dana na naslovnoj strani bio veliki članak o jednoj nemačkoj kompaniji koja je ovde otvorena.


Komentari7
5cb2d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav
Ma molim vas postedite nas tog liderstva u regionu!!! Pa ko da drugi bude lider u tom drustvu na tzv.Zapadnom Balkanu? (Severna Makedonija, BiH, Crna Gora, Albanija, tzv.Kosovo sa zvezdicom...)?
petar
Ne interesuje me, političko liderstvo,već ekonomsko lidestvo.STANDARD je BITAN.
slavko
Pa oni i misle na ekonomsko liderstvo a ne političko jer ne mogu da se setim zemlje kojoj je Srbija politički lider. Ali ekonomski gledano Srbija je sila i lider za Makedoniju, BiH i Crnu goru.
Preporučujem 4
Stefan Petkovic
Sva nemacka politika prema Srbiji i Srbima se ogleda kako se Nemacka i Nemci ponasaju prema Srbima na Kosmetu i sta od Srbije traze u vezi Kosmeta. Tu se vidi sve postenje i iskrenost i dobre namere! A Nemci po prvi put posle Drugog svetskog rata su izasli su van svojih granica i krenuli bas prema Srbiji, bas na Kosmet, i bas kao i Vermaht - u Prizren! Pobili one uniformisane Srbe, a da se taj slucaj nikada nije ispitao. Pobegli kada su Albanci rusili hriscansko nasledje 2004. I sad taj isti Nemac, ciji su otac i deda jurisali na Srbiju, misli da nas moze kupiti nekom fabrikom i radnim mestom? Eto kako Svaba gleda Srbina. A te prijatelje i utiske o Srbiji o kojim prica - to je Beograd, a kako je Beograd antisrpski, drugosrbijanski, jugoslovenski grad onda nema sumnje da mu je tamo bilo lepo. Beograd nije Srbija.
Vojkan Petković
Lepo , diplomatski rečeno, ali realno niti Vi verujete nama , a ni mi posle svih iskustava uopšte ne verujemo Vama.
Дејан.Р.Тошић
Nemačka snažno podržava Srbiju u pridruživanju ka e. u. Ali takodje još snažnije podržava sporazum pravni sa KiM. A sa čime će Srbija da udje u e. u. ako joj oduzmete autohtono nasledje sa KiM.? Zar radi standarda da se zatre kulturno nasledje celokupnog naroda Srbskog. Srbi odavno uče u školama da su došli na poluostrvo u 6 veku, što tačno nije. Zar će neki drugi Srbi učiti da je njihova kultura započela od kada su ušli u e. u. Da Nemačka iskreno podržava Srbiju, tada joj ne bi palo na pamet da se Srbi kao autohtoni narod sa Balkana, moraju odreći svoje kulture da bi se pridružile e. u.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja