utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:03

Nemci najčešći davaoci kostne srži za naše ljude

Odgovarajućeg donora u porodici ima tek svaki treći pacijent, pa se zato za transplantacije matičnih ćelija traže ljudi iz celog sveta koji nisu srodnici bolesnika, ali čije ćelije odgovaraju njihovom organizmu
Autor: Danijela Davidov-Kesarnedelja, 08.07.2018. u 08:44
(Фото Пиксабеј)

Klinika za hematologiju Vojnomedicinske akademije obeležila je svojevrstan jubilej – uradili su tačno 100 transplantacija matičnih ćelija kostne srži uzetih od davalaca koji nisu bili srodnici pacijenata. Zahvaljujući tome, spaseni su životi bolesnika sa malignim bolestima krvi, uglavnom leukemijom. Takav vid transplantacije je važan jer odgovarajućeg donora u porodici ima tek svaki treći pacijent.

Davaoci ćelija kod ovih 100 transplantacija nađeni su jer je Srbija član Internacionalnog registra davalaca, a interesantno je da je u 80 odsto slučajeva donor matičnih ćelija kostne srži pronađen u Nemačkoj. Pojedini bolesnici su posle nekog vremena uspostavili kontakt sa svojim davaocem, uglavnom putem pisama, dok se dvoje pacijenata susrelo sa onima koji su im darovali spasonosne ćelije.

Prof. dr Dragana Stamatović, načelnica ove klinike, tu činjenicu obrazlaže time da smo možda kao narod mi i Nemci genotipski slični, ali treba imati na umu da oni imaju veliki broj potencijalnih donora i razvijenu svest o tome da se na ovaj način može nekome pomoći. Internacionalni registar potencijalnih davalaca kostne srži trenutno broji oko 30 miliona ljudi, dok se u našoj zemlji do sada prijavilo svega 7.300.

– Apelujemo na zdrave građane da budu deo Nacionalnog registra, koji se nalazi pri Institutu za transfuziju krvi Srbije, jer je davalaštvo potpuno bezopasno. Ne mora da znači da će neko ko je prijavljen u registar biti davalac, ali može da bude potencijalna pomoć u odsudnom trenutku. Ćelije se mogu uzeti iz kostne srži zdravog dobrovoljnog donora i iz periferne krvi. Kada davalac daje matične ćelije iz kostne srži, on se uvodi u opštu anesteziju, a mi punkcijama posebnim iglama iz bedrene kosti izvlačimo kostnu srž, koja je tečno tkivo, i to dozvoljenu količinu, zavisno od njegove težine. Zahvat traje oko sat i po. Jednostavnije je uzimanje ćelija iz periferne krvi, što se najčešće i radi. Profesionalnom kurirskom službom, u posebnim uslovima i uz pomoć specijalnih frižidera, matične ćelije se transportuju do centara gde se obavljaju transplantacije – pojašnjava dr Stamatović.

Klinika za hematologiju VMA uradila je u januaru 2013. godine prvu alogenu transplantaciju od nesrodnog davaoca kod bolesnika sa akutnom leukemijom. Do tada su naši bolesnici morali da odlaze u inostrane centre na transplantaciju ukoliko u zemlji nisu imali podudarnog davaoca. Sada je potreba za upućivanjem pacijenata u inostranstvo svedena na minimum. U Srbiji, tvrdi dr Stamatović, postoje svi uslovi za lečenje malignih bolesti krvi oblicima transplantacije kao u inostranstvu. Za praćenje bolesnika nakon transplantacije potrebno je kliničko iskustvo, koje naši lekari imaju, uz pravovremenu primenu adekvatne, savremene potporne terapije za prevenciju i lečenje posttransplantacionih komplikacija. Najčešće komplikacije nakon transplantacije su infekcije i bolest „kalem protiv domaćina” (kada prihvaćene ćelije davaoca prepoznaju bolesnikova tkiva i organe kao strane).

– Ove godine slavimo 45 godina od prve alogene transplantacije kostne srži koja je urađena u VMA, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Alogena znači da kostnu srž bolesnika koji je oboleo od maligne bolesti zamenjujemo zdravim matičnim ćelijama uzetim od druge osobe, najčešće srodnika, poput brata ili sestre, ili podudarne osobe koja nije srodnik iz Internacionalnog registra davalaca. Transplantacioni centar VMA od 1996. godine je punopravni član Evropskog udruženja za transplantaciju, čije vodiče sledi u radu, pa su i rezultati lečenja u potpunosti uporedivi sa rezultatima inostranih centara. Do sada je kod nas obavljeno više od 1.200 transplantacija – kaže dr Stamatović.

Bolesnik dve nedelje pre transplantacije mora da bude primljen u kliniku, gde se obavlja provera njegovog trenutnog zdravstvenog stanja. U pripremi za transplantaciju pacijent prima izuzetno jaku kombinaciju citostatika ili zračenja, sa ciljem da se u potpunosti ubije njegova „bolesna” kostna srž i imuni sistem. Ovo je preduslov da se prihvate nove, davaočeve matične ćelije, odnosno da ih bolesnikov organizam ne odbaci.

Nakon transplantacije novim ćelijama treba dve ili više nedelja da se „usade” u bolesnikovu srž, da počnu da se dele, a zatim i proizvode ćelije krvi davaoca. Dok se ne „prihvate” davaočeve ćelije pacijent je ugrožen od dobijanja raznih infekcija, krvarenja, oštećenja sluznice usne duplje, probavnog trakta... Za ove vrste intervencija ne postoji lista čekanja, jer čim se utvrdi bolest, odmah se traže odgovarajući davaoci. Pretraga registra do iznalaženja adekvatnog davaoca sada obično traje oko šest do osam nedelja, ali i duže, ako je slučaj komplikovaniji.


Komentari4
8390f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran
Pa, imamo više slovenskih gena, gde su "braća" Rusi? Aha, nešto nas i ne smatraju za braću, a i nemaju neku kontrolu "kvaliteta" niti ih zanimaju "braća". Pišem iz iskustva (medicinskog).
Vojkan Petković
Prva generacija naših gastarbajtera je izgleda bila na visini zadatka i ostavila dragoceni materijal iza sebe.
Petar Milošević
@Vojkan@Zoran. Zanimljivo je porediti "humoristički" nasuprot "naučnom" pogledu na istu problematiku.
Preporučujem 5
zoran stokic
Nema to veze s gastarbajterima, već ima veze sa Genetskom mapom Srba: 8,5% (germanski-nordijski), 0,5% (germanski-saksonski), 33% (južnoslovenski, sardinijski), 16% (slovenski, kurganski, arijski), 8% (keltski, baskijski, italski, frizijski, saksonski), 2% (kavkaski, gruzijski, jermenski), 8% (grko-romanski, anatolijski, mesopotamski), 0,5% (jevrejski, arapski),18% (grčki/balkanski, bliskoistočni, severoafrički), 1% (egipatski, bliskoistočni),1,5% (hunski, srednjoazijski), 2% (uralo-finski, sibirski ).
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja