petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21
ŽELEZNICA U PRESTONICI

Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”

Okosnicu nove železničke mreže u prestonici čine stanica „Beograd centar”, ranžirna u Makišu i TPS „Zemun”. - U moderni krvotok trebalo bi da se uključe i TPS „Kijevo”, sređene stanice Rakovica, Zemun i Novi Beograd i železnička obilaznica
Autor: Dejan Aleksićsubota, 07.07.2018. u 22:07
Ста­ра же­ле­знич­ка ста­ни­ца (Фо­то Же­ле­знич­ки му­зеј)
Ста­ни­ца Ма­киш (Фо­то Бе­о­град­чвор)

Saobraćajni događaj koji je obeležio jun i početak jula u glavnom gradu bilo je gašenje Železničke stanice „Beograd” i prebacivanje putničkog saobraćaja u „Beograd centar” i „Topčider”. Zatvaranje Glavne izazvalo je oprečne komentare među korisnicima železnice, stručnjacima i građanima. Dok je oponentima zatvaranja trn u oku „Beograd na vodi”, koji je jedan od najbitnijih razloga za njeno katančenje, za one koji podržavaju gašenje Glavne osnovni kontraargument je to što grad mora da se razvija.

I jednima i drugima dodirna tačka su planovi iz sedamdesetih godina 20. veka koji se tiču modernog Beogradskog železničkog čvora. Ali, te planove oponenti i podržavaoci gašenja Glavne različito čitaju. Prvi navode da plan vlasti iz doba Branka Pešića nije bio da stanicu gasi nego da se samo pruge presele sa površine zemlje pod nju i da se stanica modernizuje.

Ali, „modernizatorska struja” naglašava da su ovi planovi još tad predviđali spuštanje grada na reke.

 

Sve vreme otkako se raspravlja o gašenju Glavne zaboravlja se da je prebacivanje putničkih kompozicija na „Prokop” tek detalj u planovima od pre nekoliko decenija.

Otvoren info-pult
U stanici „Beograd centar” otvoren je info-pult na kome će železničko osoblje putnicima pomagati da brže i lakše stignu do blagajne, čekaonice ili perona i da uhvate vezu do pojedinih delova grada. Ovo će naročito značiti strancima jer je od 1. jula većina međunarodnih vozova prebačena na „Prokop”.

Da bi nova mreža prestoničke železnice koliko-toliko prodisala, za njen krvotok najvažnije arterije su sređena putnička stanica „Beograd centar”, Tehničko-putnička stanica „Zemun” i ranžirna Makiš. Poslednja stanica, uz novi železnički most koji je ovih dana u potpunosti nasledio stari železnički, spada među prve velike objekte savremenog Beogradskog čvora. Stanica u Makišu uređena je početkom osamdesetih godina 20. veka, a kako je nedavno istakao gradski urbanista Milutin Folić, iako je dugo bila spremna, lobisti su pružali otpor za njeno korišćenje, ali je prethodnih godina u nju prebačen robno-transportni terminal.

Sve vreme u fokusu je, manje ili više, bila i stanica „Beograd centar” čija je gradnja počela u drugoj polovini sedamdesetih, a koja je kompletna trebalo da bude otvorena 1. maja 1979. U planu je bila i gradnja staničnog krova u obliku ptice, osam perona sa 11 koloseka, ali nedostatak novca zakočio je ambiciozne planove. Projekat je pojednostavljen, ekonomska kriza u zemlji nije išla naruku graditeljima. Konkretniji radovi na ploči i peronskom delu počeli su 1996, ali su opet prekidani. 

Raspoređeni zaposleni sa Glavne
Pitanje koje je zanemareno u priči oko preseljenja Glavne u „Prokop” jeste šta će biti sa zaposlenima koji su radili na staroj stanici. Kako ističu u „Srbija vozu”, posle izmeštanja železničkog putničkog saobraćaja sa stanice „Beograd” svi zaposleni raspoređeni su u druge stanice beogradskog čvora.

Nov prekid radova na „Prokopu” nastao je posle petooktobarskih promena. Tek pet godina kasnije raspisan je međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice na kome je pobedio mađarski „Trigranit”, međutim pregovori su propali.

Godine 2008. sa „Energoprojektom”, drugoplasiranim na tom konkursu, posle višemesečnog natezanja, tadašnja vlada sklopila je protokol o završetku izgradnje koji nije predviđao komercijalne sadržaje. Zbog manjka novca, ni od toga nije bilo ništa.

„Beograd na vodi” bio je i konačni zamajac za radove na „Prokopu”. Početkom 2014. raspisan

Lakše do Topčidera
Putnici koji su posle prebacivanja barskih vozova u Topčider usmereni na ovu železničku stanicu osim tramvaja 3 uskoro bi mogli da dobiju i tramvaj 3L, ali i autobus 38L koji će ići između stanica „Topčider” i „Prokop”. Kod „Topčidera”, kako je najavljeno, biće prošireno tramvajsko stajalište, uređena taksi stanica, javna rasveta, tri ležeća policajca, novi pešački prelazi i signalizacija.

je tender za izbor izvođača radova pod pločom, finansiranih iz kuvajtskog kredita. Novi rok bio je 14 meseci. Prvi put nije probijen i sređeni peronski deo otvoren je u januaru 2016. Ali, tu se i stalo. U međuvremenu su na „Prokopu” urađene samo pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Novoj centralnoj stanici nedostaje 9.000 kvadrata ploče i peronski deo ispod nje, pristupne veze iz pravca niškog auto-puta i stanična zgrada koja neće nići bar do kraja 2020. I ove najave treba uzeti sa rezervom jer se i u međuvremenu nastavilo sa praksom najava i pomeranja rokova. Zasad je, posle neuspelog poziva investitorima da grade na ploči „Prokopa”, poznato da će završetak železničkih sadržaja na novoj centralnoj stanici koštati oko 50 miliona evra. Lokacijske uslove za nastavak radova u „Beograd centru” resorno ministarstvo izdalo je prošlog leta.

Godina 2020. zasad je ciljna i kada je reč o uređenju TPS „Zemun”. To u prevodu znači da okosnica savremenog železničkog čvora neće prodisati pre tog roka. Nadležni se ipak brane da je ono što je do sada urađeno u čvoru sasvim dovoljno za trenutni obim saobraćaja.

Kako obrise novog čvora čine i tri teretne stanice, sređene putničke u Zemunu, Novom Beogradu i Rakovici, TPS „Kijevo” i skupa železnička obilaznica oko prestonice, jasno je da će se priličan deo posla, čiji početak nije ni na vidiku, preliti i na godine posle 2020. Nešto bolja situacija je za tri navedene putničke stanice jer će se one sređivati u okviru započetih i planiranih rekonstrukcija pruga.

Prokop danas (Foto D. Žarković)

Izgrađeni kapaciteti:

1982. Dvokolosečna pruga Zemun – Zemun-polje, deo putničke i tehničke stanice „Zemun”

1984. Dvokolosečna pruga Novi Beograd – „Beograd centar” sa mostom preko Save i tunelom „Senjak”

1988. Pruga „Beograd centar” – Rakovica – Jajinci sa dve jednokolosečne tunelske cevi „Dedinje”

1993. Dvokolosečna pruga „Beograd centar” – „Pančevački most” sa tunelima „Vračar” i „Stadion”, dvokolosečna vezna pruga rasputnica „Karađorđev park” i rasputnica „Dedinje” sa stajalištima „Karađorđev park” i „Pančevački most”

1995. Stanica „Vukov spomenik”

Tuneli: „Bežanijska kosa”, „Senjak”, „Stadion”, „Vračar”, „Karaburma”, „Kneževac”, „Kijevo 1, 2 i 3”

Stanice: Zemun (putnička i tehnička), Novi Beograd, „Beograd centar”, Rakovica, „Vukov spomenik” (većini njih nedostaju stanične zgrade i pristupne veze)

Mostovi i mostovske konstrukcije: Novi železnički most i most na kružnom putu u Rakovici, prelaz preko auto-puta za Novi Sad, tromostovlje preko auto-puta, stajalište „Tošin bunar”, stanica Novi Beograd...


Komentari6
04901
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pera
Resenje zeleznickog saobracaja u Beogradu posao je lose od samog pocetka jer Beograd nije imao dobrog arhitektu odnosno strucnjaka za ulicni saobracaj koji bi to znao da resi kako je za ovaj grad i buduci njegov razvoj itekako potreban ali niko nesme to da kaze. Ja se i sada zbunim kada procitam da je arhitekta Osman jos pre 300 godina postavio osnove Pariza koje jos niko nije pokusao da ih pobija. Ja sam radio u gradjevinarstvu ali se i sada secam da je bilo arhitekata koji su znali da postave zgradu ali ne i prilaze toj zgradi pa smo posle imali problema sa infrastrukturnim objektima koje je trebalo izgraditi da bi se prislo objektu. Gradjenje nije samo crtanje na papiru vec mnogo ozbiljniji posao kojim svi koji to zele ne mogu raditi a Beograd je izvanredan primer toga i dobro bi bilo sve one koji hoce da se bave arhitekturom prvo prosetati kroz Beograd a onda ih ponovo pitati da li stvarno zele da studiraju arhitekturu stim da im se pokazu svi lose formirani i postavljeni objekti.
Бранислав Станојловић
Треба преуредити Дунав станицу у (већином) теретну из правца Баната. Има места на претек за претовар и магацине.
milan
Nije ti jasno. Dunav stanica se sa ukidanjem pruge takođe ukida.
Preporučujem 3
Перица
Невероватно колико је велики отпор променама. Увек се изабере најскупље решење, па пошто се због тога ништа не мења то користи као изговор да се не плаћа порез. Себичност испред свега!
Bane
Нико не зна како се долази до нове жел. странице Прокоп ни где се налази. Врло лоше је организован тај прелаз на Прокоп. Нико нема ништа против Прокопа али нисте припремили и комуникација је киша а и прилазни путеви нису урађени, барем ми грађани их не знамо.
Бане
Сви они који не знају где се налази Прокоп углавном су под нечијим старатељством (родитељи, деца, Центар за социјални рад, гробље, ...) тако да их то што не умеју да се врате кући или у старачки дом ако негде изађу (макар то био и Прокоп) ни најмање не погађа.
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja