petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:54
53. KARLOVE VARI

Sve filmske bitke s vetrenjačama

Beri Levinson o „Kišnom čoveku”, koji slavi 30-godišnjicu, a Teri Gilijam o svetu fantazije u filmu „Čovek koji je ubio Don Kihota”
Autor: Dubravka Lakićsubota, 07.07.2018. u 22:00
Бе­ри Ле­вин­сон с обо­жа­ва­о­ци­ма у Кар­ло­вим Ва­ри­ма (Фо­тографије прес-слу­жба 53. КВИФФ-а)
Те­ри Ги­ли­јам по­зи­ра на фе­сти­ва­лу

Karlove Vari – Dug je put prošao Beri Levinson, od nezaposlenog stanovnika predgrađa Baltimora do Holivuda i 27 filmova koje potpisuje kao scenarista, reditelj, producent, čak i glumac. Tvorac Oskarom nagrađenog „Kišnog čoveka”, ali i filmova poput „Diner”, „Dobro jutro, Vijetname”, „Bagzi” i nezaboravnim „Ratom protiv istine” („Wag the Dog”), digao je na noge publiku 53. Karlove Vari festivala na kojem mu se u večeri zatvaranja uručuje i Kristalni globus za celokupno stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu.

Prošlo je 30 godina od kada se Levinson izborio s holivudskim producentima i snimio „Kišnog čoveka” za koji su oni tvrdili da je „nemoguće snimiti novčano uspešan film o autističnoj osobi”. U Karlovim Varima Levinson je otkrio kako je on bio zapravo tek četvrti reditelj angažovan da ovaj film snimi, da se Sidni Polak kao scenarista dugo mučio i borio sa scenarijem, koji mu je najzad i prepustio. Govoreći o ovom nezaboravnom filmu pred publikom i novinarima, Beri Levinson je tokom snimanja filma o Čarlijevom (Tom Kruz) putovanju s autističnim, starijim bratom Rejmondom (Dastin Hofman) mnogo i improvizovao i to bez podrške filmskog studija. „Imali smo samo opšti osećaj pravca kojim treba da idemo, nikako i sve detalje, pa smo prilagođavali scenario hemiji koja se stvarala između Kruza i Hofmana”, kazao je ovaj autor, prisećajući se i svog odlaska za Holivud.

– Imao sam nekih 25 godina i visio sam po nekoj plaži u Los Anđelesu zajedno s drugarom Džordžom i njegovom devojkom, kada me je on zamolio da ga odvezem do Holivuda na neku audiciju, jer su mu se kola pokvarila. Džordž je bio glumac i terao me da s njim posećujem časove u glumačkom studiju. Posle tri meseca on je odustao, a ja ostao, učio glumu i paralelno počeo da pišem neke smešne stvari od čega sam čak nešto malo i zarađivao, a završio sam tako što sam počeo da radim s Melom Bruksom. Ono što sam pisao počelo je da biva sve ozbiljnije i onda sam režirao svoj prvi film – „Diner”. Tako sam vam ja počeo – rekao je Levinson.

Slavni reditelj je u Karlovim Varima uz projekcije filmova „Kišni čovek” i „Ratom protiv istine”, prisustvovao i projekciji televizijskog filma „Paterno” koji je snimio za kablovsku mrežu HBO, pridruživši se ovim delom sveopštem pokretu „MeToo” protiv seksualnog zlostavljanja.

Ovaj TV film rađen je prema istinitom događaju koji je potresao Ameriku, a koji je vezan za 45 slučajeva silovanja američkih fudbalera od strane njihovog trenera. Glavni junak Levinsonovog filma Džo Paterno, kojeg igra nenadmašni Al Paćino, čak 30 godina je znao za „hobi” slavnog trenera čiji je bio pomoćnik, ali je o tome ćutao. Levinson kaže da je „tragedija s kojom se suočava u filmu dvostruke prirode jer s jedne strane to što je trener činio toliko dugo je prolazilo nezapaženo, a s druge strane on je bio toliko poštovan kao filantrop, čak i član školske uprave”. U filmu autor pokušava da rasvetli kako se sve to desilo, zašto se ćutalo. Da li iz oportunizma ili straha?

U dugom razgovoru s publikom Beri Levinson se dotakao i današnjeg sveta u kojem se filmovi snimaju ispred grinskrina, velikog zelenog ekrana, a posle se kompjuterski dodaje šta god se hoće. „Šta ćeš sada da uradiš kada je ceo svet zapravo jedan veliki zeleni ekran? Mi danas više ne znamo šta jeste a šta nije tačno. Možemo se pobuniti protiv svega, ali ne znamo kako. Možemo i da se iskažemo, ali sve je postalo komplikovano, a mi sve ranjiviji. Vodimo nevidljive bitke, nema bombi i nema aviona. Postoji bitka za istinu i čovečanstvo, ali ne postoji jasno verovanje u čovečanstvo budućnosti. Kakvo će ono biti, ne znam, niko ne zna”, izjavio je Levinson.

***

O čovečanstvu današnjice i čovečanstvu budućnosti govorio je još jedan burno dočekani karlovovarski gost – legendarni „montipajtonovac” Teri Gilijam, čovek koji je nedavno „ubio” Don Kihota.

Na ovom „ubistvu” Gilijam je radio, kako kaže, čak 30 godina koliko su trajale pripreme za film „Čovek koji je ubio Don Kihota” kojim je proletos bio zatvoren Kanski festival, a sada u Karlovim Varima doživljava i svoju zvaničnu češku premijeru.

– Ako postoji neko ko treba da razume ovaj moj film onda ste to vi. Vi ste pametan i zabavan narod. Česi znaju kako da žive. Preživeli su toliko užasa, a pored svega, zadržali su svoj sjajni smisao za humor. Možete poslužiti kao uzor celom svetu – izjavio pred publikom Teri Gilijam i doživeo ovacije.

Gilijam je odgovarao i na pitanja o svom neiscrpnom svetu fantazije u koji tako rado uklopi i sličice realnosti. „Ne pravim razliku između stvarnosti i filma, to nije moj problem. Mislim da nisam osvojio vetrenjače. Naprotiv, izgubio sam mnogo bitaka s njima. U ovom filmu sam želeo neki stvaran svet, da ga osetim, da ga opipam, ali moja fantazija nije posustala”, izjavio je Gilijam.

Slavni reditelj, animator, pisac i producent govorio je i o svom psihodeličnom filmu „Paranoja u Las Vegasu”, o tome kako „gravitacija uvek čini svoje, jer koliko god da ste visoko skočili, uvek ćete se vratiti”, o problemima s producentima što je nešto što „delim s Berijem Levinsonom i sličnim momcima”, ali i o tome kako je „ceo proces izrade filma prilično dosadan i zamoran”. Za njega je onaj kreativni deo posla uvek najbolji, sama realizacija je „neka druga priča”.

Teri Gilijam je imao i nekoliko korisnih saveta za studente filma na čuvenoj praškoj akademiji FAMU koji su u Karlovim Varima prisutni u ogromnom broju pasionirano gledajući filmove. „Ne dopustite da vas svet reklama ošteti”, rekao im je Gilijam, dodajući: „Treba da postanete reditelji jedino onda kada budete tačno znali šta želite da kažete. Nikako drugačije.”


Komentari0
fa32a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja