- Književnice imaju više razloga da menjaju svet
utorak, 21.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:48

Književnice imaju više razloga da menjaju svet

Ono što istoričari ili političari imaju da kažu više me ni najmanje ne zanima, izjavila je češka književnica Ratka Denemarkova
Autor: Marina Vulićevićsubota, 07.07.2018. u 21:21
Шар­лот Пер­кинс Гил­ман, аме­рич­ка књи­жев­ни­ца и бо­рац за пра­ва же­на (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја)

Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kažu više me ni najmanje ne zanima, izjavila je češka književnica Ratka Denemarkova, čiju je knjigu „Prilog istoriji radosti” o nasilju nad ženama, kroz istoriju do danas, objavila izdavačka kuća „Štrik”. Denemarkova će biti gošća Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, koji će od 18. do 20. septembra biti održan u Domu omladine Beograda.

Roman „Prilog istoriji radosti” podstakao je glavnu urednicu u „Štriku” Ljubicu Pupezin da književnosti koju stvaraju prevashodno autorke posveti ovaj festival.

Međutim, i druga izdanja „Štrika”, iz pera književnica, jednako su podsticajna, što ona objašnjava činjenicom da žene danas imaju više razloga da menjaju svet.

– Više me interesuje ono što žene danas imaju da kažu, kao i to o čemu su ranije govorile. Stalo mi je da objavljujem književnost koja je angažovana, koja progovara o nejednakosti, ali i o novim alternativnim političkim i ekonomskim modelima organizovanja društva. Senzibilitetu naše izdavačke kuće pogoduje i novi, originalan književni izraz autorki za čija dela se odlučujemo, ističe Ljubica Pupezin.

Jedan od prvih izbora „Štrika” bile su originalne američke književnice, među kojima su poznata aktivistkinja i borac za prava žena s kraja 19. i početka 20. veka Šarlot Perkins Gilman, upravo sa romanom „Njena zemlja”, prvom velikom utopijskom knjigom i klasikom o zajednici žena na jednom odvojenom mestu, kao i Džejn Bouls, ekscentrična supruga pisca Pola Boulsa. Njen život obeležila su egzotična putovanja, zabave i burne veze sa ženama. Roman Boulsove „Dve ozbiljne dame” iz 1943. godine kritika nije prihvatila, ali je zato Tenesi Vilijams autorku proglasio najvažnijim prozaistom moderne američke reči. „Štrik” je objavio i knjigu pripovedaka i dramu Boulsove „Jednostavna zadovoljstva”.

U „Štriku” su zatim na red došle zapostavljene brazilske književnice, za koje i kritika kaže da su bolje od savremenih brazilskih pisaca. Kod ovog izdavača čitamo delo Ližije Fagundes Teles (1923) „Devojke iz Sao Paula”, članice Brazilske književne akademije. Reč je o jednom od najvažnijih brazilskih romana 20. veka, objavljenom 1973. godine, kada je diktatura predsednika Garastazua Medisija dostigla vrhunac, a govori o dubokoj raslojenosti brazilskog društva i potrebama za oslobođenjem i promenom.

Od mlađih brazilskih autorki tu je i Klaudija Tažes (1963) sa romanom čudnog naslova „Seksualni život ružne žene”, što je zapravo ironična pripovest o usamljenosti.

„Štrik” sa ponosom predstavlja i delo Dorte Nors „Retrovizor, rame, žmigavac”, jedine Dankinje čija je priča objavljena u Njujorkeru.

– Može se reći da je Dorte Nors čudo danske književnosti, autorka koja na svoj način posmatra problem otuđenosti u svetu, napominje Ljubica Pupezin.

Dolazimo do španskih autorki iz „Štrikovih” edicija Soledad Portolas i Rose Montero, koje počinju da stvaraju osamdesetih godina, u vreme posle Frankove smrti i diktature, kada se Španija otvara prema svetu i kada žene sve više pišu i bivaju nagrađivane. Soledad Portolas napisala je 11 romana, pet zbirki pripovedaka, nekoliko zbirki eseja i knjiga za mlade. Španski i portugalski jezik završila je u Americi, zatim se vratila u Španiju i jedno vreme radila u Ministarstvu kulture, baveći se promocijom španskog jezika u inostranstvu, nakon čega je osnovan Institut Servantes kao najvažnija institucija španskog jezika izvan granica Španije. Godine 2010. postala je članica Španske kraljevske akademije.

Njen roman „Gospođa Berg” pisan je iz muške perspektive, kao osobena vizija Floberove „Gospođe Bovari”. Glavni junak i pripovedač je Mario koji sazreva tokom romana u odnosima sa ženskim likovima: majkom, sestrom, suprugom, kćerkama, ali pre svih sa gospođom Berg, njegovom prvom detinjom ljubavi. Knjiga prikazuje i madridsko društvo, studentske proteste iz osamdesetih godina, kroz mnoštvo sporednih likova i opise života nekoliko porodica.

Roman Rose Montero „Priča o providnom kralju” izokrenuta je priča o Don Kihotu i Sanču Pansi zbog toga što su njegove glavne junakinje žene. Zbivanja nas vraćaju u 12. vek, na tlo Francuske i prate junakinju Leolu koja ostaje sama posle odlaska muških članova porodice u rat. Da bi preživela u surovom svetu, ona prerušena u muškarca kreće u potragu za svojim verenikom, u pratnji jedne mudre žene, jedne od onih koje su u srednjem veku spaljivali na lomači. Leoli će, kao muškarcu, mnoga vrata biti otvorena, počev od obrazovanja do uspona u društvu. Ona će na kraju dospeti i na francuski dvor.


Komentari2
49ec1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kristina
Pročitala sam "Priču o providnom kralju". Odlična knjiga, pohvale "Štriku" za izbor. Ko voli srednji vek, Don Kihota i jaku glavnu junakinju, uživaće u ovoj priči.
Stefan Petkovic
Reklamiraju se kao "hrabre" dame Denemarkova i Pupezin tako sto podilaze trenutnim kulturnim, politickim, socijalnim trendovima (jer eto tako se "menja svet"), reklamiraju se kao "hrabre" tako sto robuju, a i deo su politicki korektne feministicke kampanje. Da su hrabre i da zaista hoce da menjaju svet drznuli bi se da to rade tamo gde je to zaista potrebno - u zemljama Treceg svet i medju ljudima koji dolaze u njihove zemlje iz Treceg sveta. U tom smislu odslusati Milo Yiannopoulos - My Address to the Men at University of Bristol.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja