Posle smrti troje tinejdžera u Bačkoj Palanci, Kragujevcu i Beogradu, od prekomerne upotrebe narkotika, u javnosti je odjeknula nedavna najava Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, o pravljenju timova za borbu protiv narkomanije u Srbiji. Ona je u petak i sprovedena u delo na sednici Vlade Srbije, gde je doneta odluka o formiranju komisije za borbu protiv narkomanije u školama, na čijem čelu će biti upravo dr Lončar. Ekipe sastavljene od psihijatara, psihologa, iskusnih policajaca i tužilaca će, kako je i najavio, obilaziti osnovne i srednje škole i održati predavanja o štetnim posledicama uzimanja droge uz necenzurisano, slikovito dočaravanje užasa koji ovaj porok donosi.

Mediji su preneli i Lončarevu izjavu da su s njegovom idejom saglasni Ana Brnabić, premijerka, Nebojša Stefanović, ministar policije, Nela Kuburović, ministarka pravde, Mladen Šarčević, ministar prosvete, i Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužene za demografiju.

Dodatno će biti, najavljuje Lončar, zakupljeni i večernji termini na televizijama s nacionalnom frekvencijom kako bi stručnjaci ukazali roditeljima na šta treba da obrate pažnju, a đaci će „biti motivisati da policiji, bez posledica, prijave one koji prodaju drogu njihovim drugovima”.

S početka proleća grad Novi Sad je finansirao nabavku 20.000 testova na narkotike za tamošnje srednjoškolce i učenike završnih razreda osmoletki, koje su roditelji razgrabili. Zato smo u Ministarstvu prosvete potražili odgovor da li će testiranja đaka biti proširena i na druge gradove i kada će i u kojim školama startovati predavanja koja Lončar najavljuje.

Ministar Mladen Šarčević, međutim, za „Politiku” pojašnjava da „niko neće ići po školama dok on ne dozvoli jer ni zakon ne dozvoljava da primoraju decu da se testiraju”. Ovo je, kaže, pitanje kojim ne treba da se bave samo škole već celo društvo, naročito porodica koja je ključna.

–Protiv droge se borimo na dva fronta. Prvo, tu je policija koja brine da droga ne uđe u školu. Ali šta ako učenik ode u park preko puta škole? Tu je drugi deo problema na kojem će od septembra raditi školski psiholozi – navodi Šarčević i dodaje da njegove metode borbe nisu policijske, već pedagoške.

Povećanje zaposlenih školskih psihologa biće, kaže ministar, na uštrb broja tetkica i domara, kojih je nepotrebno više u srednjim nego osnovnim školama. Njihov zadatak biće saradnja s porodicom i zajednička kontrola dece za koju sumnjaju da konzumiraju narkotike.

– Psiholozi mogu više da saznaju o porodici učenika, da provere ima li u njoj devijacija. Potpisali smo protokole s centrima za socijalni rad i poboljšali saradnju jer škola može samo da sumnja da je učenik u problemu, ali ne i da ga primora na testiranje. Najbitnije je što ćemo formirati opštinske savete roditelja, s rukovodiocem koji će dobijati platu za to da brine da li majke i očevi sarađuju sa školom – ukazuje ministar.

Novi zakoni, objašnjava Šarčević, daju mogućnosti da nadležni primoraju roditelje da učestvuju u rešavanju problema.

– Oni koji se ogluše proći će kao na primeru ne pravdanja izostanaka u Pančevu kada je roditeljima pisano 86 prekršajnih prijava. Ovaj problem ćemo rešavati povećanjem senzibilnosti, pažnje, saradnje s porodicom, edukacije đaka i kontrole narkomanije u celom društvu, počevši od dilera droge – objašnjava Šarčević i naglašava da nijedan psiholog neće glumiti policajca.

Ako nemaju podršku u porodici, naći će je na ulici

– Vlada mora da prida obrazovanju veći značaj, a ne samo odreaguje kada se nešto ovako dogodi. Gotovo tri decenije sam nastavnik, a stanje u prosveti svake godine je gore. U mojoj generaciji socijalne razlike između đaka bile su manje, pa je škola mogla da popravi neka devijantna ponašanja učenika. Naši učenici sve više štrče iz postojećeg sistema, a često nemaju podršku porodice. Ako je ne nađu ni u školi, prepušteni su ulici – ističe Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.

Antić:„Ludi provod”za 120 dinara

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da je zapanjen kojom se brzinom navika uzimanja ekstazija širi među srednjoškolcima. Iza sebe, kaže, ima 34 godine radnog staža i naglašava da je ova droga uzela maha među đacima poslednjih desetak godina. Naročito je ugrožena đačka populacija od sedmog razreda osnovne do drugog srednje.

– Mnogo manje ih koristi marihuanu ili heroin i kokain, za koji i nemaju novca. Ekstazi im je dostupan. Neke nove tablete koje nazivaju „ludi provod” koštaju samo 120 dinara po komadu. Kao čokolada! Toga ima jednako i u gimnazijama i srednjim stručnim školama, gde ja radim. Naročito u većim gradovima. Nisu đaci uopšte svesni kakve posledice to nosi. I zato mislim da država može, a zasad ne čini dovoljno, da ih edukuje. Mogli bi da odštampaju postere, okače po hodnicima, dele im brošure i flajere. Neće tu mnogo pomoći pedagozi i psiholozi, učenici ih ne slušaju. Svi oni već znaju koje se dete drogira, primetimo na času da se nekontrolisano smeje, da je agresivno, da iz čista mira izlazi napolje, pa ih obavestimo. Jedini lek je u kaznenim merama, da čitava porodica bude pod nadzorom socijalne službe. A ako dete ne prestane da se drogira, da ode u popravni dom, a roditelji neka plaćaju kazne – ističe Antić.