sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:31
GODIŠNjICA ROĐENjA GENIJA KOJI JE IZMENIO SVET

Teslina tajna knjiga

Čije delo u rukama drži Gospodar munja na čuvenoj fotografiji iz Kolorado Springsa pokušali su da dokuče prof. dr Dragiša Stoiljković i Rodžer Anderton, istraživač iz Velike Britanije
Autor: Slavica Stuparušićnedelja, 08.07.2018. u 22:00
(Фотографије Музеј Никола Тесла)

Fotografija na kojoj Nikola Tesla sedi u stolici ispred nekog uređaja i drži rukama knjigu koja je veća od njegove podlaktice doskora je bila misterija. Mada je ponekad već na samoj slici postavljeno pitanje „Koju knjigu čita Tesla?” i dat odgovor: „’Teoriju prirodne filozofije’ Ruđera Boškovića”. Istinitost tog navoda pokušali su da dokuče prof. dr Dragiša Stoiljković i Rodžer Anderton, istraživač iz Velike Britanije, da bi saznali da li je Boškovićeva teorija imala uticaj na Teslina shvatanja i otkrića.

Dragiša Stoiljković je do penzionisanja 2012. godine bio profesor na Tehnološkom fakultetu Univerziteta Novi Sad, za oblast sintetskih polimera. Pored ove oblasti, u naučnom radu bavio se istorijom i filozofijom prirodnih nauka.

Veliki broj radova posvećen je popularizaciji, ali i primeni teorije Ruđera Boškovića, koji je važio za jednog od najznačajnijih naučnika svog doba (1711–1787) i za jednog od sto najznamenitijih Srba svih vremena.

Vetar u jedra Stoiljkovićevim i Andertonovim naporima da raskrinkaju misteriju oko Tesline knjige bila je i preporuka prof. dr Aleksandra Petrovića, izrečena na naučnom skupu 2014. godine: „Bilo bi veoma zanimljivo tragati za Boškovićevom filozofijom u Teslinim radovima, načinom na koji Boškovićevo shvatanje prirode i sveta određuje metodologiju Teslinih ogleda. Ako bi se pokazalo da se Tesla neposredno nadahnuo idejom neprotežnosti materijalnih tačaka, to bi omogućilo drugačije čitanje istorije nauke.”

– U časopisu „Gradac” (2006) prikazana je slika Tesle uz objašnjenje: „Nikola Tesla čita ’Prirodnu filozofiju’ Ruđera Boškovića pored svog oscilatora u Kolorado Springsu”. Proverili smo, ta fotografija se zaista nalazi u Teslinim beleškama iz laboratorije nastalim u periodu 1889–1890, ali nigde nema podatka da je u Teslinim rukama knjiga Ruđera Boškovića – objašnjava prof. dr Stoiljković, napominjući da se na drugom mestu (www.teslauniverse.com) prikazuje isti snimak i navodi: „Nikola Tesla s knjigom Ruđera Boškovića ’Teorija prirodne filozofije’ ispred spiralnog kalema svog visokofrekventnog transformatora u Ulici Ist Hauston broj 46, Njujork. Snimljeno maja 1896.” Opet nedostaje izvor podatka, primećuje naš sagovornik, dodajući da je isti potpis ispod fotografije našao i u „Katalogu fotografija iz života i rada Nikole Tesle”, koji je sačinila mr Marija Šešić, ondašnja direktorka Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, pre dvadeset godina.

– Ona je istraživala foto-materijal iz Tesline zaostavštine, a u legendi ove fotografije navela je i ime fotografa Džordža Grantama Bejna. Međutim, navedeni izvor ne može se pronaći u Muzeju – nastavlja profesor.

Detektivska potraga nastavila se pretraživanjem arhiva fotografa Bejna na internetu.

– Nismo našli traženu fotografiju. Ali se na internetu može naći isti snimak i legenda: „Tesla čita knjigu o Maksvelovim naučnim radovima ispred spiralnog kalema svog visokofrekventnog transformatora u Ul. Ist Hjuston 46, Njujork”. Opet bez izvora ovog objašnjenja – konstatuje prof. dr Stoiljković, koji je nedoumicu šta Tesla čita saopštio na konferenciji „Razvoj astronomije kod Srba 8”, Astronomskog društva „Ruđer Bošković” u Beogradu. O tome je Anderton već sledećeg leta snimio video-zapis i postavio ga na „Jutjub”.

– Nakon nekoliko meseci, 2016. godine, uz taj video-zapis pojavio se komentar nepoznatog autora, koji ukazuje da je u jednom članku iz 1896. Tesla izjavio da na tom snimku u rukama ima knjigu „Maksvelovi naučni radovi”, koju mu je kao znak prijateljstva poklonio profesor Djuar s posvetom. Pronašli smo taj članak u kojem se na strani 263 nalazi Teslina izjava – kaže sagovornik.

Potraga za istinom tu se ne završava. Format knjige nije se uklapao, sve dok nije otkriveno da je originalno izdanje ovog dvotomnog dela iz 1890. godine bilo dimenzija 31 puta 25 santimetara, što odgovara veličini knjige u Teslinim rukama. U drugom tomu ove knjige navodi se Boškovićeva teorija na stranama 316, 412, 448–449, 471 i 480.

– Ovim je razrešena nedoumica o tome koju knjigu Tesla ima u ruci na ovom snimku – nije Boškovićeva „Teorija”, već Maksvelovi radovi.

Međutim, na slikama se vidi da Tesla posmatra poslednje stranice knjige, a njen pozamašni početni deo oslonjen je na njegovu nogu. Možda je ipak čitao Boškovićevu „Teoriju”, ali izloženu u „Maksvelovim radovima”, ili iz prevoda koji se nalazi u Teslinoj zaostavštini u Muzeju – pojašnjava profesor detalje istraživanja, dodajući da je pregledana svaka stranica prevoda Boškovićeve „Teorije” da bi se proverilo da li je Tesla podvlačio neke delove teksta, beležio na marginama ili na bilo koji način ostavio lični trag u knjizi. Ništa.

Postavlja se pitanje: možda je Tesla čitao prvo ili drugo izdanje (Beč 1758. i Venecija 1763) „Teorije”, koju je priredio sam Bošković, oba na latinskom jeziku? Tesla je znao latinski. Možda se upoznao s njom iz nekog drugog izvora? Na primer, čuvena „Enciklopedija Britanika” posvetila je u svom izdanju iz 1801. godine Boškovićevoj teoriji 14 stranica.

Istraživači su nastavili s pretragom Teslinih pisanih radova.

– Nismo našli da je Tesla negde pomenuo ime Ruđera Boškovića. Nismo pronašli niti prepoznali ni stavove koji bi ukazivali na Boškovićevu teoriju. Aleksandar L. Leland štampao je 1994. predavanje koje je Tesla održao u Njujorškoj akademiji nauka 1897. U komentaru tog predavanja navodi se da je Tesla izjavio da je veliki deo Ajnštajnove teorije relativnosti već predložio Ruđer Bošković. Međutim, te izjave nema u tekstu Teslinog predavanja, već se ona nalazi u uvodu knjige Lelanda, koji se poziva na neobjavljeni intervju s Teslom iz 1936. Dakle, opet je izvor nepoznat, jer je neobjavljen. Zato neki sumnjaju da je Tesla to ikad izjavio – konstatuje prof. dr Stoiljković, navodeći da su pročitali mnoge knjige i članke o Boškoviću, čiji su autori izvrsni poznavaoci njegovog života i dela, ali niko od njih nije ukazao da je Bošković uticao na Teslu.

Nismo, dakle, našli pouzdane činjenice koje bi povezale Boškovića i Teslu, ali... Traganje se nastavlja, jer istraživači nikad ne spavaju. 


Komentari9
ade02
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jeremija
I ovim komentarima dokazujemo da nismo dorasli genijalnosti i zaslugama Nikole Tesle, Srbina iz Krajine, koji svojim djelom pripada čitavom čovječanstvu, i svako ima pravo da ga slavi, a niko da ga svojata.
Александра
Свидео ми се чланак. Занимљив је. Једна добронамерна опаска. Проф. др Стоиљковић који се дуго бави делом Руђера Бошковића, па и његовим евентуалним утицајем на генијалног Теслу, не зове се Драгиша, већ Драгослав. Лично га познајем.
GoraN
Svi volimo Teslu. Taj genije je napravio toliko puno da nema potrebe izmisljati nove stvari. U tekstu pominjete da je 1897. godine komentsrisao Ajnstajnovu teoriju relativnosti. To je vrlo cudno, s obzirom da je ova objavljena tek 1905. godine, a opsta teorija 1916. Cak i da je Tesla znao na cemu je Ajnstajn radio, njegova publika ne bi imala pojma.
Neša
Svaki srpski genije mora da pobegne iz Srbije, inače rizikuje ugled, zdravlje i život. Srbija ima svoje "genije".
Marko
Tesla nije pobegao iz Srbije nego iz Austrougarske, pa je tako srećom izbegao ustaške pokolje, do kojih je kasnije došlo u njegovom kraju.
Preporučujem 79
Siman
Лепо српско име, Руђер...
Svetozar Pribičević
@Siman- vekovno srpsko ime. Još da je Kararuđer.
Preporučujem 0
Милош Лазић
Крштено име му је Јосип Руђеро Бошковић. Име Јосип наденуо му је отац Никола, трговац из Ораховог Дола, Србин, а Руђеро је по мајци Паули из угледне дубровачке породице италијанског порекла Бара Бетера. Јосип је преминуо у Милану 1787. године и тамо је сахрањен, али му је срце, по његовој изричитој жељи, покопано у Ораховом Долу. А, ако правите алузију на то што је био католик-језуита, Срба католичке вере је одувек било, као што их има и данас... мада их наша дојучерашња браћа из петних жила својатају.
Preporučujem 31
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja