sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 08.07.2018. u 21:21 Jelena Stevanović

Pravi novinar ništa ne veruje vlastima

Simor Herš, koji je otkrio zločin u vijetnamskom selu Mi Laj, ocenjuje u memoarima da je glavni zadatak sedme sile da osporava zvaničnu verziju događaja
Доналд Трамп на једном од предизборних митинга(Фото Бета/АП)

Izveštači su lenji, urednici plašljivi i zato nedostaje dobrih priča u medijima, primećuje u nedavno objavljenim memoarima jedan od najpoznatijih američkih novinara, misleći na priče poput one koja je njega proslavila – otkrića masakra nad vijetnamskim civilima.

Zahvaljujući Simoru Heršu (81), Amerikanci su 1969. saznali da je godinu dana ranije njihova vojska u zaseoku Mi Laj pobila više stotina nenaoružanih stanovnika uključujući žene i decu. To istraživanje je odjeknulo širom sveta, autoru obezbedilo „Pulicera” i posao u „Njujork tajmsu”, dok je američku javnost počelo da okreće protiv Vijetnamskog rata.

U svojoj novoj knjizi „Reporter”, Herš se priseća koliko je morao da bude uporan da bi prikupio podatke o događajima iz Mi Laja i kako su ga, pre nego što je tekst konačno objavljen, odbila čak trojica urednika. 

Iako su se navodi ispostavili kao tačni, magazini kojima se Herš obraćao nisu smeli da objave njegova saznanja, pribojavajući se da ona isuviše odudaraju od slike rata koju je prikazivala vlada. Herš se i tokom kasnije karijere držao pravila da uloga novinarstva upravo i jeste da preispituje i ako treba – osporava zvaničnu (vladinu) verziju događaja, što u svojim memoarima preporučuje i ostalim kolegama.

U odlomcima koje prenose mediji, piše da se nikad nije uklopio u glavna strujanja američkih redakcija baš zbog toga što je stalno sumnjao u sve što je tvrdila svaka vašingtonska administracija. Njegov zaključak je da je najveća boljka sedme sile – samocenzura. Priznaje i sopstvene propuste, kao onda kad je, i pored uverljivih izvora, odustao od toga da javi da je Ričard Nikson pretukao suprugu neposredno posle napuštanja Bele kuće. Nije se, međutim, dvoumio da treba da objavi da je CIA nezakonito špijunirala antiratne aktiviste, američke državljane, što je 1974. potvrdilo njegovo mesto u vrhu američkih istraživačkih novinara. U njegove najpoznatije članke spada i onaj iz ere rata protiv terorizma, kad je obelodanio istinu o zlostavljanju zatvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib. I pored toga što je važio za najboljeg istraživačkog novinara, Herš je pre nekoliko godina ponovo doživeo da bude odbijen. „Njujorker”, za koji je počeo da piše 1993, nije želeo da štampa njegov članak o ubistvu Osame bin Ladena 2011. u Pakistanu jer je pobijao gotovo sve što je saopštavala Obamina administracija. Prema zvaničnoj verziji, Pakistan nije znao da se vođa Al Kaide krije na njegovoj teritoriji, a američka vlada nije ni obaveštavala Islamabad o Bin Ladenovoj likvidaciji. Herš je, međutim, pisao da je pakistanska vlada godinama držala Bin Ladena u zarobljeništvu i da je o tome posle nekog vremena obavestila i Amerikance, kojima je konačno i pomogla u egzekuciji neprijatelja broj jedan. Obama navodno nije održao reč da će vest obelodaniti sa zakašnjenjem jer nije mogao da dočeka da, kako tvrdi Herš, zaradi političke poene u godini pre izbora.

Američki novinar veruje da je oduvek bio autsajder u profesiji i pored toga što je radio za najuticajnije medije i dobijao najznačajnija priznanja. Da se ni danas ne bi složio sa većinom kolega, potvrdio je u intervjuu za „Njujork tajms”, iznoseći sumnju da je 13 Rusa, protiv kojih je podignuta optužnica za mešanje u duel između Donalda Trampa i Hilari Klinton, moglo da preokrene tok američkih izbora. Na pitanje svog nekadašnjeg lista zašto se ne bavi Trampovom vladavinom, odgovorio je: „Neću ništa da pišem o periodu od poslednje dve godine. Ta priča je (u medijima) zakovana – Tramp je loš, demokrate su dobre. Naravno, stvari su malo složenije. Mnogo složenije. Sumnjam da bi mi ’Njujork tajms’ ili ’Vašington post’ objavili tekst.”

Kako konstatuje u knjizi, neki od najtežih problema savremenog novinarstva jesu 24-časovni informativni ciklus i „Tviter”, za koji smatra da je „natopljen lažnim vestima, preterivanjima i nepotpunim informacijama”. Zaključuje da bi sedma sila morala da se vrati svojim osnovama: „Biti prvi ni izbliza nije toliko važno koliko biti tačan” i „Čak i ako vam majka kaže da vas voli, proverite.”

Vest o Jugoslavija sakrila Mi Laj

Herš piše da je njegova ekskluziva, objavljena u novembru 1969, sve vreme bila ispred nosa i drugim novinarima, ali da niko nije shvatao gde treba da gleda. Misli na činjenicu da je „Njujork tajms” u septembru iste godine na izvestan način prvi javio šta se dogodilo u Mi Laju prenevši kratku vest AP od svega nekoliko redova da je jedan američki oficir optužen zbog ubistva „više od jednog civila” u Vijetnamu. Perjanica američkog žurnalizma je takoreći sahranila ekskluzivu na 14. strani, ispod dugačkog teksta specijalnog izveštača iz Beograda o poseti sovjetskog ministra spoljnih poslova Titu. Jedna od najvećih priča iz Vijetnamskog rata završila je gurnuta ispod izveštaja o prvoj poseti visokog predstavnika Moskve Jugoslaviji posle sovjetske okupacije Čehoslavačke, koja je godinu dana ranije pokvarila odnose između Jugoslavije i SSSR

Komеntari3
4e242
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanovic
Novinari rade za medije koje poseduje par bogatih koji diktiraju šta će i kako da se piše. Pojedinac tu nema nikakve šanse. Ili će izgubiti posao ili će pisati po narudžbini. To se zove kapitalizam (koji pretvara ljude u robove).
Дарко Чварковић
Можда је стварно било тако 1969.године ? Знак питања и можда , морао сам да употребим, јер је данас све потпуно супротно. Челзи Менинг, рођена као Бредли, провела(o) је пуних седам година у затвору зато што је доставио(ла) Јулиану Асанжу доказе о злочинима америчких војника у Авганистану и Ираку! Због тога што је Викиликс обелоданио та зверства америчких xepoja, који у овом веку не смеју бити представљени никако другачије , Асанж од 2012. године живи као талац у амбасади Еквадора у Лондону ! Већина америчких колега дивила се Асанжу, када се прославио, пре десетак година, а данас га, да би били " политички коректни " , зову издајником. Можда је то нека нова слобода говора, штампе, демократије уопште, или је лета 1969. све било фарса па и шетња неких људи месечевом површином...
Ljiljana
Mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom od My Lai masakra, ili od Watergate afere, kada je novinarska struka u svetu casno obavljala svoj posao. Promenili su se adeti od tada, nazalost u tolikoj meri da je novinarstvo dobilo novu ulogu, ne vise kao glas istine nego najcesce kao platforma za manipulisanje javnim mnenjem i oblikovanje onakve realnosti kakvom zele da je predstave faktori moci. Medijski rat je vec odavno postao ubojitiji od bilo cega drugog, i prisutan je na svim poljima života. Istina ostaje samo u glavama onih koji su direktni ucesnici dogadjaja, a mi svi koji smo o njima izvestavani dobijamo onu pricu ili sliku koja je u sluzbi necijih "visih" interesa. To se posebno ogleda kad pratimo izvestavanja sa svetske pozornice, na kojoj smo i sami bili zrtve propagandne masine. To vise nije Kurosavin "Rasomon" gde svako vidi dogadjaj "svojim ocima" , to je sada bojno polje gde se dezinformacije plasiraju u tolikom broju da je coveku tesko da razluci istinu od lazi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja