subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.07.2018. u 11:01 Ivan Cvetković

Trenerske vrteške i stabilne reprezentacije

Brazilci su pet puta bili svetski prvaci, a često su menjali selektora, dok su Nemci, četvorostruki šampioni, to činili retko
Полуфиналисти првог Светског првенства у Монтевидеу 1930: Михаиловић, Стефановић, Ђокић, Вујадиновић, Арсенијевић, Секулић, Ивковић, Јакшић (стоје), Тирнанић, Марјановић и Бек (Фото из збирке Соколке Јакшић)

U sali Radničke komore u Beogradu, 1. oktobra 1939, počela je u 9 časova sednica Jugoslovenskog nogometnog saveza (JNS), bez delegata hrvatskih klubova, a od podneva s predstavnicima slovenačkih. Završena je raspuštanjem JNS-a, proglašavanjem Vrhovnog nogometnog saveza Kraljevine Jugoslavije i tri nacionalna.

Srpski loptački savez (SLS) tom prilikom je izabrao i saveznog kapitena (danas bi se reklo selektora). Bio je to Hrvat iz Dalmacije, dugogodišnji član beogradske Jugoslavije, Veljko Čulić. Što reprezentacija Srbije nije odigrala nijednu jedinu utakmicu verovatno nije njegova krivica. Reprezentacija Jugoslavije je još postojala i SLS ju je shvatao kao svoju.

Hrvatski nogometni savez je, međutim, drugačije postupio. Svoju prvu utakmicu Hrvatska je imala 2. aprila 1940. u Zagrebu protiv Švajcarske (4:0). Do Aprilskog rata 1941. je odigrala revanš sa Švajcarcima i dve utakmice s Mađarima. Za vreme rata reprezentacija NDH (primljena u Fifu jula 1941) odigrala je 15 utakmica (s Nemačkom i zemljama kojima je Treći rajh, kao i njoj, bio zvezda vodilja).

Vruća klupa Jugoslavije

Posle rata je reprezentacija Hrvatske prvu međunarodnu utakmicu odigrala 1956. protiv Indonezije. Srbija opet ništa.

Sadašnja Hrvatska istoriju svoje reprezentacije vodi dok je još Jugoslavija postojala! Bilo je to 17. oktobra 1990. kada su u Zagrebu gostovali Amerikanci i izgubili s 2:1.

Od tada su Hrvati imali, računajući i sadašnjeg, 13 selektora. Upisan je i Tomislav Ivić, koji je na jednoj utakmici odmenio kažnjenog Miroslava Blaževića.

Najbolji učinak joj je treće mesto na Svetskom prvenstvu 1998, a učestvovala je još 2002, 2006. i 2014, bez zapaženijeg rezultata.

Na evropskim šampionatima je 1996. i 2008. bila četvrtfinalista, a 2016. u osmini finala. Jedino prvenstvo na koje se nije kvalifikovala bilo je 2000, kada je u grupi bila iza naše reprezentacije.

Od raspada Jugoslavije naš nacionalni tim (1992. vraćen s Evropskog prvenstva na kome je prvo mesto osvojila Danska, od koje je naša reprezentacija bila bolja u kvalifikacionoj grupi) na svetskim prvenstvima je igrao 1998, 2006, 2010. i ove godine. Na evropska prvenstva se probio samo 2000, kada je ispao u četvrtfinalu od Holandije (ona je bila kobna po nas i na Svetskom prvenstvu 1998, tada u osmini finala).

Za to vreme reprezentaciju SRJ, SCG i Srbije, kako se zvala naša zemlja, vodilo je 16 selektora (od toga dvojica stranaca), jedna komisija i dvojica kao vršioci dužnosti. Da li su naši rezultati slabiji od hrvatskih zato što se naša trenerska vrteška češće vrti?

Za to ne postoji recept. Najuspešnije reprezentacije na svetu su različito radile.

Brazilci, petostruki svetski prvaci, nekada su često menjali selektore, čak po nekoliko u istoj kalendarskoj godini (1957. trojica, 1965. petorica, 1968. petorica i jedna komisija). Posle Svetskog prvenstva 1990. čak 14, a bili su u tom razdoblju dva puta svetski prvaci i jednom vicešampioni.

A često su se vraćali isti ljudi. Visente Feola i Aimore Moreira su bili po šest puta selektori. Mario Zagalo četiri puta, a poslednji put (1994) vraćen je posle 20 godina. Od 1990. dosad priliku su ponovo dobijali Pareira, Skolari i Dunga.

Nemci, četvorostruki svetski prvaci, od kada imaju profesionalnog selektora, a to je od 1926, samo – desetoricu! Ali, eto, na ovom svetskom prvenstvu se nisu proslavili, mada se smatralo da oni uvek znaju šta rade.

Ona Jugoslavija (1920–1992), što selektore, što komisije, što vršioce dužnosti, birala je 42 puta! Bila je polufinalista na Prvom svetskom prvenstvu 1930, četvrta 1962. i četvrtfinalista 1954, 1958. i 1990, a na evropskim prvenstvima druga 1960. i 1968, i četvrta 1976.

Italijani, svetski prvaci četiri puta, od odlaska Vitorija Poca (selektor 1929–1948, s kojim su osvojili prve dve titule), a i pre toga, voleli su da reprezentaciju poveravaju komisijama. Ali to vreme je prošlo. Sada menjaju selektore posle gotovo svakog takmičenja. Ili selektor ode i kad postane svetski prvak, kao što je to uradio Lipi 2006. Vratio se posle dve godine, ali se nije proslavio.

Selektori „iz uvoza”

Englezi su dugo smatrani za profesore fudbala, jer su ga izmislili. Do 1946. nisu imali stalnog selektora, nego je poseban odbor određivao ko će da vodi utakmicu. Na prva četiri posleratna svetska prvenstva, ujedno i prva na kojima je Engleska učestvovala, tu dužnost je obavljao Volter Vinterbotom i nisu opravdali ugled. Jedini put su postali svetski prvaci kad su bili domaćini (1966), a vodio ih je Alf Remzi. On se povukao kad reprezentaciju nije odveo na Svetsko prvenstvo 1974. Kao svetski prvaci Englezi su 1968. izgubili u polufinalu Evropskog prvenstva u Italiji od Jugoslavije s 1:0 (gol, jedan od najlepših u istoriji fudbala, dao je Džajić).

Posle Remzija i Englezi prilično često menjaju selektore. Pošto im nikako nije išlo dovodili su i strance (Šveđanin Erikson i Italijan Kapelo). Ali ni to im nije pomoglo.

Kapelo je bio i selektor Rusije (Italiju nikada nije vodio) i to za pare kakve niko nikada nije dobio ni od jednog saveza. Neposredno pre njega Holanđani Hidink i Advokat (nije se proslavio sa Srbijom). I od 1992, od kada se samostalno takmiči, Rusija je najveći uspeh postigla na ovom svetskom prvenstvu. Sa svojim trenerom. A Stanislav Čerčesov je 14. selektor Rusije (Romancev je bio dva puta).

U savremeno doba čim ne ide menja se selektor. Dešava se da selektori odu i svojevoljno, kad postignu nesumnjiv uspeh. Padnu s velikim treskom i stručnjaci koji su se proslavili i to s reprezentacijama koje su svetski prvaci (Lipi, Skolari, Lev).

Siguran put ka uspehu ne postoji. Ali, ako se radi planski, lakše je da se ispravljaju greške i da se nadograđuje, nego da se počinje sve iz početka s novim selektorom.

Komentari3
90326
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Ratic
Eh da si znao . Secam se prica pokojnog oca koji je rodjen u Hrvatskoj pa presao u Srbiju ( na vreme ). Davno jos kao dete otac i pokojna tetka su uvek govorili o tom favorizovanju Hrvata . Hrvati su tada mogli imati do 30 hektara zemlje ( i Slovenci ) a Srbi najvise 10. Hrvati ( privatnici su mogli imati ) zaposleno radnika koliko hoces a Srbi max 5 . A onda kao jako mlad sednem u auto sa mamom i pravac Slovenija. Zapravo ja sam isao poslom u Graz a svratimo mama i ja kod tetka Marije, komsinice iz dvorista , bila udata sa Srbina ( cika Mirka) i posle penzije vrati se u Celje . Docekala nas kao najrodjenije. I ja i tetka Marija pravac Graz gde joj je zivela cerka godinama. Na granici kad u videli njen pasos ( SFRJ , ali sa S-Slovenija) samo smo prosli . Imao sam PA (Pancevo)table, a pored Lasta BUS provera u detalje. Za to vreme Hrvatske i SLO registracije prolaze na Sentilju kao da granice i nema . Kad je otac to govorio smejali su mu se . Nasa posla . Nikad se pameti dozvati .
Veso
Mi ni nezasluzujemo da imamo reprezentaciju
Moma
Ovde se vidi da Hrvati od samog pocetka zele samo svoju reprezentaciju. Da sam to znao bio bih protiv Jugoslavije jos u pelenama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja