četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.07.2018. u 20:34 R. M.
PRONALASCI

Njeno veličanstvo – računaljka

Istraživači su veoma rano počeli da smišljaju sprave za računanje
Кинески абакус (Фото Википедија)

Praktično od svog nastanka čovek je imao potrebu da računa. Matematičke operacije, međutim, često su pravile probleme običnim ljudima, pa su istraživači veoma rano počeli da smišljaju sprave koje bi pomogle pri računanju.

Stari Rimljani su među prvima konstruisali preteče abakusa koje po izgledu baš i nisu podsećale na poznate računaljke. Rimske sprave za računanje sastojale su se od drvene daske ili stola na kojima je bio pesak, a preko njega su postavljani žetoni. Ovi žetoni su se pomerali po glatkoj peščanoj površini i pomoću njih se sabiralo i oduzimalo.

Pre više hiljada godina korišćeni su posebni „kalkulatori”, obični štapići, najčešće od drveta, pomoću kojih su trgovci sabirali i oduzimali. Da bi olakšali i ubrzali matematičke operacije istraživači su tokom decenija i vekova pravili računaljke različitog oblika. Dobro poznat i u moderno doba je abakus u obliku pravougaonika sa prečkama, u početku rađenim od drveta, a kasnije i od metalne žice, po kojima su klizile kuglice. Svaka prečka je služila da se obeleži jedno decimalno mesto. Ova računaljka mogla je da se koristi i za množenje i za deljenje, a tadašnji vešti matematičari pomoću nje su izvlačili i kvadratni i kubni koren.

Ovaj abakus korišćen je praktično vekovima u celom svetu. U današnje vreme ovakva računaljka, sada obično napravljena od plastike ili drveta i žice, nije strana mališanima, a kao pomoćno sredstvo u sabiranju i oduzimanju upotrebljava se i dalje na Dalekom istoku.

Napretkom tehnologije, abakus sa kuglicama počele su da zamenjuju, doduše u početku stidljivo, razne mašine koje su korišćene sa više ili manje uspeha. Prva mašina za računanje bio je „računar” Bleza Paskala, koji je Paskal konstruisao da bi pomogao svom ocu časovničaru u sabiranju dnevnog pazara. Ova sprava radila je uz pomoć brojčanika koji je predstavljao jedinice. Ovaj brojčanik je okretan i kada bi prešao broj devet, mehanički je pokretao drugi brojčanik kojim su obeležavane desetice. Paskal je ovu mašinu konstruisao 1642. godine, kada je imao samo 19 godina, a njegova mašina je doživela priličan uspeh. Poslednjih decenija 17. veka proizvedeno je sedamdesetak Paskalovih „računara”, a neki od njih su završili na dvoru francuskog kralja.

Uređaj za računanje sa operacijama za množenje i deljenje konstruisao je Lajbnic i ova sprava je usavršena 1706. godine. „Postupni računar”, kako se ovaj uređaj zvao, radio je po mehaničkom principu, uz pomoć zubaca i točka „podizača” koji se i danas upotrebljava u nekim računskim mašinama.

Prvi elektronski računar pomoću koga je moglo da se obavi više matematičkih operacija za veoma kratko vreme bio je ENIAC, koji su napravili Ekert i Mošli 1946. godine. Ovaj elektronski „mozak” imao je u sebi više od 18.000 radio-cevi, trošio je enormno mnogo električne energije i zagrevao prostoriju u kojoj je bio smešten.

U drugoj polovini prošlog veka pravi bum u tehnološkom razvoju doprineo je konstruisanju i proizvodnji novih generacija kompjutera koji su, između ostalog, umnogome omogućili računanje jednostavnim pritiskom na dugme. Poslednjih decenija 20. veka veoma popularni su bili digitroni koji olakšavaju izračunavanje matematičkih operacija i pomoću kojih se do podatka, do kojeg bi nekadašnji činovnici možda stigli posle višednevnog računanja, dolazi za nekoliko desetina sekundi.

Komentari0
c10eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja