sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:36

Četvrta šansa za RTB „Bor”

Interesovanje za sada pokazalo 11 ulagača, kineske, ruske, kanadske kompanije, jedna turska firma, kao i kazahstansko-evropski konzorcijum
Autor: Anica Teleskovićutorak, 10.07.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Rudarsko-topioničarski basen „Bor” pokušaće, četvrti put u poslednjih 18 godina, da nađe kupca.

Prethodna tri pokušaja su propala, a novi, sudbinski tender za RTB „Bor” samo što nije raspisan. Kako je juče izjavio ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, kompaniji je neophodna dokapitalizacija i nove investicije u rudarstvo. Iako ovog puta nije govorio o detaljima, on je još u martu, učestvujući na „Kopaonik biznis forumu”, najavio da će se od potencijalnog ulagača tražiti obavezna investiciona ulaganja od 300 miliona dolara.

Tender će, kako je istakao, biti raspisan krajem ove ili početkom sledeće nedelje, a za ovu kompaniju već se, prema rečima ministra energetike i rudarstva, interesuje 11 ulagača sa kojima su potpisani ugovori o poverljivosti.

Gostujući na Televiziji Prva Antić je istakao kako su se najviše interesovale kineske, ruske i kanadske kompanije, jedna turska firma, kao i kazahstansko-evropski konzorcijum.

– Dosta ozbiljnih kompanija iz te branše koje imaju ime poznato širom sveta gledalo je RTB „Bor” i analiziralo i nadam se da ćemo dobiti njihove ponude. RTB je strateška kompanija za Srbiju, ima veliki uticaj na našu ukupnu ekonomiju i kapitalan uticaj na istočnu Srbiju. Zato posmatramo strateško partnerstvo kao razvojni projekat koji treba da obezbedi da dugoročno stabilno funkcioniše i povećava proizvodnju, kako bi imao veliki uticaj na BDP – naveo je Antić.

Za sada je poznato da je interesovanje za RTB „Bor” pokazala Ruska bakarna kompanija, s kojom je povezan biznismen Milan Popović. Među zainteresovanim firmama je i kineska „Pauer čajna”, ali i „Zijin majning grupa”. Predstavnici ove kompanije sastali su se u martu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i tom prilikom istakli da „imaju ozbiljne razvojne planove za borski kombinat, ali i za ceo region”. Tada je iz kabineta predsednika saopšteno da je „Zijin” spreman da u RTB „Bor” uloži više stotina miliona dolara. Teren za taj sastanak pripremio je bivši predsednik Tomislav Nikolić, kad je krajem januara, kao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, bio u poseti Kini. Tom prilikom razgovarao je sa rukovodstvom te kompanije, koje je izrazilo veliko interesovanje za privatizaciju RTB „Bor”. Nije poznato da li je predsednik Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete železari u Smederevu mislio na ovu kompaniju kada je rekao da je jedna kineska firma zainteresovana za RTB „Bor”.

I Mehmed Čengiz, vlasnik turske kompanije „Čengiz holding”, najavio je nedavno da će se ova firma nadmetati na tenderu za RTB „Bor”. Kanadski „Mundoro” takođe je javno iskazao zainteresovanost za borskog giganta, a ministar privrede Goran Knežević je posle posete Kazahstanu istakao da i kompanije iz ove zemlje hoće RTB „Bor”.

Iako iz današnje perspektive možda zvuči impresivno da je za kombinat zainteresovano 11 investitora, treba podsetiti da je i na prethodnim tenderima za „Bor” vladalo veliko interesovanje. Gotovo neverovatno deluje podatak da su se 2006. godine, prilikom prvog pokušaja privatizacije, za kupovinu RTB „Bor” interesovale čak 23 firme.

Ipak, tada je bilo više neozbiljnih nego ozbiljnih ponuđača, pa čak ni rumunski „Kuprom”, koji je dao najveću ponudu, od 400 miliona dolara, nije uspeo da ispuni ugovorne obaveze i uplati obećane pare.

Pre svetske finansijske krize bio je još jedan pokušaj prodaje kompanije – 31. avgusta 2007. godine. Na tom tenderu pobedio je austrijski „Atek”, koji je ponudio 466 miliona. Međutim, ni sa ovim ponuđačem RTB „Bor” nije imao sreće. I „Atek”, baš kao i rumunski „Kuprom”, nije imao para.

Posle dva propala tendera država je odlučila da dokapitalizacijom u privatizaciju RTB „Bor” uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da država u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a partner bi imao obavezu da investira. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. godine objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67 odsto kapitala, ali zainteresovanih nije bilo.

Izvoz veći za četvrtinu

Rudarsko-topioničarski basen „Bor” prodao je u prvih šest meseci 2018. godine na stranom tržištu 15.000 tona bakra, što mu je, zajedno sa prodajom ostalih proizvoda, obezbedilo za 23 odsto veći izvoz nego u istom periodu prošle godine, prenosi Tanjug.

Devizni priliv od prodaje robe u inostranstvu za šest meseci iznosi 107,1 milion dolara, a dodatnih 30,9 miliona dolara zarađeno je od isporuke bakra domaćim prerađivačima.

Englezi su za borsko srebro, kupljeno od januara do juna, platili milion i 372.000 dolara, a dodatnih 835.000 dolara izdvojili su za paladijum i platinu.

Poljaci su od januara do kraja juna nabavku selena i plavog kamena iz Bora platili ukupno milion i po dolara, a u istom periodu je put Rumunije, Grčke i Bugarske otišla i sumporna kiselina u vrednosti od 216.000 dolara.


Komentari2
e4299
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miladin Aleksic
Аман, аман људи, ако имате и мало свести и савести не продавајте туђинцу ЗЛАТНУ КОКУ. Купци нису будале што купују златан извор богатства јер папирни новац неће за дуго бити на цени као сада и до сада. Погледајте шта раде Русија и Кина. Сигурно нешто знају и на време се припремају да не буде изненађења као код нас што се често дешава. Не будимо на репу догађаја већ спремно дочекајмо новчано изненађење а не да после кукамо ето, како нисмо били припремљени за такав обрт. Гледајмо унапред а не у реп догааја. Нисам незналица већ упорно пратим светске догађаје кроз америчку, руску, индијску, кинеску и целе Европе штампу укључујући и финанцијска кретања. Пензионер сам, живим у Америци, па ми није тешко прелиставати штампу а имам и подоста времена за такаву анализу. Рачунар је идеално средство брзог обавештења ко зна да га користи. Ја га максимално користим. Опет кажем, властодржци узмите се у памет о продаји већ комплетног система борског руднника. Хвала на пажњи.
srdjan ristic
Postovani Miladine, ako pratite stampu kao sto rekoste onda Vam je nadam se poznata cinjenica da Kanadska firma uskoro krece da eksploatise drugo najvece nalaziste zlata na svetu nedaleko od Bora. Znaci, gotova prica dragi gospodine...
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja