ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 11.07.2018. u 08:00 Branka Vasiljević

Luka Ćelović dobija spomen-obeležje

Dogovoreno da Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić u Beogradu” pokrene inicijativu pred Skupštinom grada kako bi se podigao spomenik i to u parku koji je Ćelović napravio – preko puta Autobuske stanice
Знаменитост парка: крст из 1862. године (Фото Р. Крстинић)

Luka Ćelović Trebinjac, jedan od najbogatijih Srba s početka 20. veka, koji je gotovo svu svoju imovinu ostavio Univerzitetu i čovek zaslužan za evropski izgled Savamale, trebalo bi da dobije dostojno obeležje u prestonici. O tome je juče bilo razgovora u Starom dvoru gde je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, ugostio predstavnike Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić u Beogradu”.

Događaju je prisustvovala sekretarka za kulturu grada Beograda Ivona Jevtić, prenosi Beoinfo.  

– Ćelović je pre Prvog svetskog rata i između Prvog i Drugog svetskog rata puno radio na razvoju Beograda. Za njegovo ime vezuje se izgradnja Savamale, ali i činjenica da je taj deo grada postao poslovni centar predratnog Beograda. Svu svoju imovinu Ćelović je ostavio Beogradskom univerzitetu, koji je zahvaljujući njemu i drugim dobrotvorima postao jedan od najbogatijih evropskih univerziteta. 

Razgovarali smo o tome kako da sačuvamo sećanje na ovog čoveka koji nije imao potomstvo i koji je sve što je stekao ostavio svojoj zemlji – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika dodao je da je postignut dogovor da udruženje pokrene inicijativu pred Skupštinom grada kako bi se podiglo spomen-obeležje Luki Ćeloviću. Spomenik će biti u parku koji je Ćelović napravio, preko puta Autobuske stanice, koja će biti izmeštena.

Srpski prosvetni dobrotvor
Luka Ćelović Trebinjac, poreklom Hercegovac, bio je početkom dvadesetog veka jedan vodećih finansijera, jedna od najuticajnijih ličnosti među Srbima, predsednik Beogradske zadruge, veliki srpski prosvetni dobrotvor. Ćelović je sve svoje imanje testamentom ostavio Beogradskom univerzitetu, izuzimajući male legate rodbini, što je iznosilo više od 50 miliona dinara.

– Dogovoreno je i pokretanje inicijative da jedna nova ulica u Savamali ponese Ćelovićevo ime. Prihvatili smo ovu ideju jer verujem da na ovaj način šaljemo poruku mladim generacijama o tome kakvi bi ljudi trebalo da budu. Bez obzira na to koliko imaju, valjalo bi da se potrude da deo svog vremena, rada ili onoga što steknu ostave svom gradu ili otadžbini. Nadam se da će posle ove inicijative Luka Ćelović, njegov život i delo, postati uzor mnogim ljudima i budućim generacijama – napomenuo je Vesić i dodao da mu je drago što će na ovaj način biti ispravljena nepravda za koju smo svi kao društvo krivi, jer spomenik Luki Ćeloviću u Beogradu još ne postoji.

– Ideja je da se sačuva sećanje na Trebinjce koji su ostavili dubok trag u životu srpskog roda. Jedan od najistaknutijih među njima je Luka Ćelović, čovek koji nije bio visokog obrazovanja, ali koji je na vreme shvatio da će nauka i obrazovanje obezbediti dugoročni prosperitet društva – rekao je Žarko Ratković, predsednik Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić u Beogradu”. 

Ime po ovom Hercegovcu 2012. godine dobio je park ispred Ekonomskog fakulteta. Možda ne baš s razlogom, ako se u obzir uzme činjenica da je upravo zahvaljujući Trebinjcu u Beogradu oformljen jedan od najstarijih parkova. Podignut je u prvim decenijama dvadesetog veka i nalazio se između današnjeg hotela „Bristol” i Železničke stanice. Ćelović je uspeo da, uz veliki trud, dobije dozvolu od Beogradske opštine da na svom imanju sagradi evropski park o kome je dugo godina i brinuo. Na tom mestu, jednom od najstarijih urbanih delova grada, Luka Ćelović Trebinjac gajio je ruže, ukrasno bilje i drveće.

Za vreme Drugog svetskog rata, tačnije 1942. godine, park „Bristol” podeljen je na dva dela i smanjen prosecanjem saobraćajnice koja sada vodi na tramvajski most.

Izgradnjom ovog mosta park je podeljen na dva dela. Jedan deo prostirao se od sadašnje saobraćajnice do Železničke stanice, a drugi od saobraćajnice do hotela „Bristol”.

Nikoljski park

Jedna od znamenitosti parka je krst podignut 1862. godine. Trgovac Ćira Hristić, bivši podrumdžija Obrenovića, i Antonije S. Radivojević kupili su u Pešti krst. Postavili su ga na Mali pijac, ispred nekadašnjeg hotela „Bosna”, kao spomenik pobede nad Turcima 1806. godine, odnosno u znak sećanja na Karađorđeve borce. Taj hotel se nekada nalazio u blizini sadašnje Beogradske zadruge. Prilikom podizanja Zadruge, Ćelović je želeo da sačuva uspomenu na Mali pijac pa je krst prenesen u park.

Kako nam je pre nekoliko godina objasnila dr Radojka Radoičić, spomenik je izrađen od crvenkastog kamena „amonitiko roso”, nastalog pre oko 180 miliona godina. Od ovog kamena načinjen je i krst u Pančevu i mnogi nadgrobni spomenici u Karlovcima. Ovaj park se nekada zvao Nikoljski, ali su ga sugrađani zbog blizne hotela prozvali park „Bristol”. Prostire se na 12.238 metara i o njemu brine „Zelenilo Beograd”.

Komеntari2
53176
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Николић
Задужбине и задужбинарство има дубоке и велике корјене у српској истори почевши од светородне лозе Немањића који су сви одреда били велику ктитори и задужбинари. Ту праксу наставили су многи богати Срби у обновљеној и васкрслој српској држави у 19 и 20 вијеку: капетан Мишино здање,палата Игуманов,легати краљице Марије Београдском универзитету и многи други да их све не набрајам. Шта поклањају и шта остављају ови данашњи богати Срби своме народу ? Ништа ! Опљачкаше и покрадоше овај напаћени српски народ и своје богаство износе вани. Тако га нису пљачкали ни страни завојевачи и окупатори Турци и Нијемци.
Zoran Matejić
Srbi, ostavljajte Srbiji ko koliko moze. A STO VISE DECE moze svako!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja