sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:23

Poslednji izraz humanističkog revolta

Serija predstava i dramskih čitanja slojevitog dela francuskog nobelovca Albera Kamija u pariskom Teatru de la Vil, čija je upravo završena sezona bila posvećena temi migracija
Autor: Nina Živančevićsreda, 11.07.2018. u 22:00
Сцена из представе „Опсадно стање” (Фото Жан Луј Фернандез)

U pariskom Teatru de la Vil održana je, u upravo završenoj sezoni, serija predstava i dramskih čitanja slojevitog dela francuskog nobelovca Albera Kamija koji je ceo svoj život proveo ispitujući različite aspekte (ne)pravde učinjene kako Alžircima, tako i njihovim kolonizatorima Francuzima. Njihova donekle sveprisutna evropska kultura je apsurdno trajala u ovom delu severne Afrike decenijama, čak i nakon što je zemlja vraćena indogenom stanovništvu, a njeno trajanje ostavilo je gorak ukus kako u ustima lokalnih masa koje su kroz veliku borbu povratile izgubljene teritorije, tako i u dušama onih koji su nametali njihovu civilizaciju.

Ne postoji francuski pisac dostojan imena angažovanog humaniste probuđene svesti koji se sa ovim apsurdom „nekulturnog nametanja kulture” nije uhvatio ukoštac od druge polovine dvadesetog veka pa do danas. Kamijevi romani poput „Kuge”, „Stranca”, njegova autobiografija „Prvi čovek”, njegovi pozorišni komadi – adaptacije Mita o Sizifu i Opsadnog stanja bore se sa problemom nemoći i straha probuđenog čoveka. Ovaj poslednji izraz humanističkog revolta (posle nedavnih terorističkih akcija koje za mnoge predstavljaju određenu repliku srednjovekovnih religioznih ratova, a za sve apsurdni nastavak preispitivanja gde se ceo svet danas nalazi i u kom pravcu se on i dalje bezumno kreće) postavio je sebi za zadatak da uobliči u jednoipočasovnu predstavu Emanuel Demersi-Mota.

Ovaj poznati reditelj i dramaturg, direktor pariskog Teatra de la Vil, prepustio se adaptaciji Kamija, odnosno preveo je njegov roman „Kuga” na scenski jezik tako da njegova predstava „Opsadno stanje” više liči na sadržaj pomenutog romana nego na Kamijevu dramu – „Opsadno stanje”, pri kojoj bi ideja vodilja Kamijevog dela mogla donekle da se uobliči autorovom rečenicom: „Svet bi se sigurno raspao da u njemu nema čoveka, njegovih strasti i snova, a tu je i nekolicina nas koji pokušavamo da objedinimo ovu pesimističku viziju sveta sa duboko optimističkom vizijom koja ističe veru u čoveka, njegovu ljubav prema rečima, prema razmišljanju, njegovu potrebu da se buni, da kanališe agresivnost”.

Demersi-Mota je ovaj zaista težak zadatak interpretacije Kamija poverio svojoj staroj i uvežbanoj ekipi glumaca: Elodi Buse, Serdju Madjaniju, Igu Kesteru, Sandri For i Valeri Daš, da pomenemo samo najvizibilnije na njegovoj smelo promišljenoj sceni koju je prvi zamislio Žan-Luj Baro, one daleke 1948, u avangardnom teatru Marinji. Vizionarske ideje u predstavi postavila su oba reditelja, Baro i Demersi-Mota u pejzaž pribrodskog mesta, luke u koju iznenada stiže kuga; ona je otelovljena u liku čoveka koji povređuje sve pred sobom koji odbijaju da mu se klanjaju i da ga služe. On je veliki diktator, Hitler, neminovno zlo koji uništava sve koji mu se ispreče na putu a ne vide sebe kao pomoćnike u funkciji izvršitelja njegove vlasti. Kuga je predstavljena kao velika alegorija čiji je predmet anihilacija svega ljudskog i blagorodnog – tu Demersi Mota preuzima model pošasti iz starog španskog teatra koji je bio popularan u njegovom takozvanom Zlatnom dobu. Kugu ovde predstavlja muški glumac praćen ženskom spodobom u liku sekretarice koja je ništa manje nego Smrt lično, a njihove odnose možemo interpretirati novim vokabularom, savremenim naracijama u kojima vladaju personificirani strah, teroristički napadi i stalne kataklizmičke promene klime.

Kada ovo dvoje dođu na vlast, Kuga i Smrt, uvodi se politička diktatura, sa čistkama i pretnjama, potpomognuta kafkijanskom administracijom koja progoni građane i uvodi dnevni teror. Od samog početka veštom režijom reditelj nas uvodi u svet nemilosrdne borbe najosnovnijih ljudskih vrednosti sa njihovim protivvrednostima kao što su volja i borba za moć i nešto kasnije, ove dovode do terora vlasti koji melje narod i cepa ga po šavovima. Tu je i scensko ubeđenje koje se rađa kao implikacija rediteljskog komentara koji opominje da u sličnoj situaciji narod uvek ostaje u okeanu beznađa, lišen ideala bilo koje vrste. Zvuči kao izuzetno grubo pesimističko rešenje, međutim Kami, koji nije pesimista, upravo nas opominje protiv rađanja ovakve vrste osećanja tokom tradicionalnog govora koji je održao prilikom dobijanja Nobelove nagrade za književnost. On je izričito naglasio da „svaka generacija duboko veruje da je upravo njoj bilo predodređeno da popravi svet! Moja je, pak, bila svesna da joj to neće poći za rukom. Međutim, možda joj je bila dodeljena uloga u suštini još veća od pomenute – uloga da spreči svet da se razšnira u svom ludilu”.

U želji da svakim tehničkim i stilskim načinom i detaljem prikaže taj svet u svim svojim ulogama, reditelj se približio velikom konceptu „Totalnog pozorišta”, upotrebljavajući u predstavi jezik izuzetno realističko-političke težine koji se nadrealno graniči sa fantastikom. I na tom jeziku on postavlja večito pitanje animirano svakom bogomdanom predstavom: u datoj situaciji u kojoj se nalazimo, a koja je daleko od neke ružičaste, koja je uloga umetnosti? Može li ona bar objasniti, ako ne i poboljšati datu stvarnost? Reditelj tvrdi da umetnost uspeva najčešće, ako ne jedino, da nas okupi da zajedno u hladnoći srca podelimo sumnje, da zajedničko učešće ohrabruje, zajedničko stavljanje sumnji, neizvesnosti i predrasuda pod isti krov – smiruje i ohrabruje. Kao da takva akcija budi i gura našu misao unapred bolje nego religiozna molitva ili poveravanje psihijatrijskom kauču, taj posebni pristup ritualima koji nazivaju pozorišnom umetnošću.

*autorka je učesnica Kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja koji se ovih dana održava u Beogradu


Komentari0
dffa0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja