utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:43
10 PITANjA O ULOZI NOVCA U POLITIČKOJ ISTORIJI

Zlato između četnika i partizana

Sredinom aprila 1941. Kraljevina Jugoslavija je u Njujorku i Londonu držala ukupno 52,8 tona zlata, i sve je to posle rata vraćeno Titovoj Jugoslaviji, ali priče da je kralj opljačkao narod nisu prestale. Šta se zaista dešavalo ratnih godina sa ogromnim količinama dragocenog metala?
Autor: Dragoljub Stevanovićpetak, 13.07.2018. u 13:15
Немци су у манастиру Острог опљачкали 188,5 килограма злата и драгоцености Двора Карађорђевића

Tona ovde, tona tamo, sa zlatom se razbacivalo u mnogim političkim događajima, prevratima, revolucijama. Dragoceni metal imao je dragocenu ulogu za mnoge političke pokrete, organizacije na turbulentnom Balkanu u 20. veku, a u tajne političke moći i novca ušao je naš publicista Miloš Timotijević, čija je knjiga „ Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita” („Službeni glasnik”) upravo izašla iz štampe. Za naš list je predstavio neke od analiza i zaključaka do kojih je došao baveći se ne samo politikom već i ulogom zlata koju ima i na svakog pojedinca.

1. Veoma je rašireno ubeđenje da je puč 27. marta 1941. organizovan uz aktivnu podršku britanske obaveštajne službe i zlata koje je uloženo u ovaj politički projekat, kao i u slična dešavanja u Srbiji početkom 21. veka. Da li su zlatne poluge zaista imale presudnu ulogu?

Britanci su zaista imali razgranatu obaveštajnu mrežu i plaćali su svoje pristalice. Ipak, odlučujući uticaj na uspeli prevrat imalo je snažno antigermansko i antifašističko raspoloženje srpskog naroda. Bez toga svi napori stranih obaveštajnih službi ne bi postigli svoj cilj. Zapravo, sasvim sigurno da nije bilo tog „zlata” koje bi moglo da pokrene tako masovnu reakciju javnosti. Čak su i ljotićevci tvrdili da je 95 odsto naroda prevrat doživelo sa pozitivnim emocijama, uz opasku da su važnu ulogu imale i pare trošene za zabavu lumpenproletera po beogradskim kafanama i bircuzima, kao i novčane tarife za aktivno učešće u demonstracijama. Možda je najtačnija ocena da je postojalo široko rasprostranjeno raspoloženje za prevrat, ali da je uloženi novac snažno potpomogao takve procese.

2. Koliko je na isti način bio potpomognut pokret Draže Mihailovića?

Pokret generala Mihailovića bio je najslabije opremljena i najsiromašnija vojska na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Četnici su morali da se oslanjaju na dobrovoljne priloge iz zemlje i pomoć iz inostranstva koja je dopremana bacanjem iz aviona ili kuririma iz Turske. Mnogo novca je zaplenjeno ili pokradeno. Danas su poznati podaci koliko je Draža dobio zlata, otprilike oko 400 kilograma, odnosno 55.000 zlatnika, kao i još dva puta toliko papirnog novca svih valuta. To je mala suma ako se poredi sa partizanima koji su samo u Užicu 1941. zaplenili oko 80 miliona dinara (trećina novca bila je u srebrnim dinarima). Tada se na crnom tržištu za 1.500 do 2.000 dinara prodavao jedan zlatnik.

3. Da li su Sovjeti bili izdašniji od Engleza?

I pre nego što je počeo rat, partizanski pokret je dobijao novac od Sovjetskog Saveza. To im je obezbedilo finansijsku nezavisnost i lakše kupovanje oružja, municije, lekova... Sovjeti su između dva svetska rata pomagali sve komunističke partije u Evropi i svetu. Zna se da su balkanske komunističke partije 1922. dobile milion zlatnih rubalja, odnosno 200.000 zlatnika od pet rubalja, ili preko 774 kilograma čistog zlata. KPJ je 1924. iz Moskve dobila 750.000 zlatnih rubalja. Isplate su ponekad smanjivane, pa i obustavljane, čime se disciplinovalo rukovodstvo KPJ i stvarala podložnost SSSR-u.

4. Uoči rata verovatno je značaj zlata postajao sve veći?

Zna se da je Tito pred rat blagajnu KPJ u Beogradu (devize, zlato i dragocenosti) poverio na čuvanje Kristini Kristi Đorđević, koja je stanovala u Ulici Strahinjića bana. Kristina je bila dvorska dama, bogata, obrazovana i simpatizer komunista. Staljin je 19. maja 1944. jugoslovenskim komunistima odobrio zajam na 10 miliona dolara, od čega je samo dva miliona isplaćeno u papiru, dok je ostatak sume bio čisto zlato.

5. Kakav je bio odnos Nemaca za vreme okupacije prema našem zlatu?

Nemci su opljačkali ogromno blago iz Srbije, i nije samo u pitanju zlato. Iz Bora su uzeli najmanje 445 kilograma zlata i još 1.649 kilograma zlata koje se dobijalo preradom rude bakra („blister bakra”), ukupno 2.094 kilograma zlata. Nemci su Jugoslaviji dugovali velike količine „blister bakra” i pre početka rata, da bi tokom okupacije na mnogo načina opljačkali Srbiju, tako da postoje pretpostavke da su možda uzeli čak 5.889 kilograma zlata. Više od jedne tone zlata opljačkao je i lično Franc Nojhauzen, nemački generalni opunomoćenik za privredu u okupiranoj Srbiji.

6. Kako se Kraljevina Jugoslavija ponašala uoči Drugog svetskog rata, da li je i koliko mislila na finansije?

Kraljevina Jugoslavija je neposredno pred početak Drugog svetskog rata najveći deo zlatnih rezervi premestila najpre u Veliku Britaniju, a potom u SAD – ukupno 84,5 tona zlata. Od te količine u SAD je pre pre okupacije prodato 20 tona kako bi se dobili dolari neophodni za funkcionisanje države u međunarodnim finansijskim tokovima, jer su Amerikanci zabranili promet zlatom. Sredinom aprila 1941. Kraljevina Jugoslavija je u Njujorku i Londonu držala ukupno 52,8 tona zlata, odnosno 83,1 odsto svih zlatnih rezervi, i sve je to posle rata vraćeno Titovoj Jugoslaviji.

7. A zlato u zemlji, šta je sa njim bilo?

Zlato u zemlji nalazilo se u Sarajevu, i to 1,1 tona, i to su uzele ustaše, a u Užicu bilo je 9,6 tona – i to se u najvećem delu završilo kod Italijana, prilikom transporta za Crnu Goru. Nemci su u manastiru Ostrog opljačkali 188,5 kilograma zlata i dragocenosti Dvora Karađorđevića. Manastir je sačuvao oko 282,5 kilograma zlata, od kojih su četnici uzeli oko 41 kilogram 1944. godine. Ostatak je sačuvan.

8. Šta je odnela izbeglička vlada, da li se o tome nešto preciznije zna, odakle priče da je kralj pobegao i odneo zlato?

Jugoslovenska vlada evakuisala je avionima iz Nikšića 674 kilograma zlata. Engleskoj banci odmah je predato 435 kilograma i razmenjeno za funte, a preostalih 239 kilograma zlata najverovatnije je ostalo u posedu vojnih vlasti Kraljevine Jugoslavije u emigraciji. Bilo je puno rasprava i svađa upravo u vezi s ovim zlatom. Tokom evakuacije zlata na prostoru Crne Gore, sticajem raznih okolnosti, ukradeno je oko 88,5 kilograma zlata. Pored toga Josip Broz je lično zadržao zlato koje je sačuvano u Ostrogu, oko 240 kilograma.

9. Da li je Tito bio vođa koji je obožavao zlato, šta kažu činjenice i istraživanja?

Tito je imao izraženu sklonost ka malograđanskoj skorojevićkoj raskoši, tako da njegov otvoreni hedonistički način života posle oslobođenja Jugoslavije nije mogao da bude iznenađenje. Međutim, postojali su i neki drugi razlozi insistiranja na spoljašnjem sjaju i bogatstvu, jer Tito nikako nije mogao da se osloni na nekakav ugled koji bi proizilazio i njegovog ideološkog autoriteta u komunističkom pokretu, kakav su na primer imali Lenjin i i Staljin. Zato je morao svoju harizmu da konstruiše putem pokazivanja obične moći. Raskošan način života i prikazivanje zlata bio je jedan od važnih komunikacionih kanala za političku reprezentaciju i uticaj na „mase” naroda.

10. Generalno kakvo je mesto zlata u našoj narodnoj tradiciji i verovanju, a kakvo među političarima?

Za političare zlato je najčešće obična materija koja proširuje uticaj i obezbeđuje bogatstvo. S druge strane zlato u srpskoj narodnoj mitologiji ima veliku moć i vrednost, ulogu oduhovljene materija čije pronalaženje rešava sve ljudske probleme i govori o ljudskoj žudnji za svetlošću izgubljenog raja.

Deo opljačkanog blaga vraćen

Dugotrajnim pregovorima oko povraćaja zlata koje su opljačkali Italijani, Nemci i ustaše, Jugoslavija je od 1953. do 1958. dobila 10,52 tone zlata. U tom povraćaju nije prihvaćeno da se vraća „ustaško zlato” iz vremene trajanja NDH. To je bio veliki problem, jer su ustaše pored zaplene u Sarajevu (1,1 tona zlata) istovremeno preuzeli i zlato Jugoslovenske narodne banke u Zagrebu (ukupno tri tone u šipkama, kovanom zlatu i dragocenostima depozita privatnih lica), kao i ogromne količine zlatnih dragocenosti od Jevreja, Srba i drugih građana.

Bez novca nema rata

Bez novca, posebno zlata, nije se moglo ratovati, niti su revolucije samo odraz nezadovoljstva i suprotnosti u društvu. Za prevrat je pored narodnog raspoloženja i pogodnih međunarodnih okolnosti i oružja uvek neophodan i novac – podseća Miloš Timotijević.


Komentari2
f1e00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Брано
Познато ми је из штампе да је након рата било препирке око Југословенског злата,похрањеног у Америци,а Американци га нису хтјели dati новој Југославији,али како се завршило,то ми није познато.
Jovan Milanovic
Kako Titovoj Jugoslaviji moze biti vraceno nesto sto nije bilo njeno .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja