petak, 20.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:08

Ulaganja u IT 62 evra po stanovniku

U Evropi taj prosek dostiže 800 evra, dok je u susednoj Hrvatskoj veći od 200 evra. – Cilj da Srbija do 2025. dostigne 150 evra po stanovniku
Autor: Anica Teleskovićčetvrtak, 12.07.2018. u 23:59
Српске компаније инвестирају око 0,7 одсто својих прихода у високе технологије (Фото А. Васиљевић)

Srpski programeri ušli su u svetski vrh kada je reč o kreiranju aplikacija za mobilne telefone, uprkos tome što ukupna ulaganja u informacione tehnologije po stanovniku u Srbiji iznose svega 62 evra. U Evropi taj prosek dostiže i 800 evra, dok su u susednoj Hrvatskoj investicije u IT po stanovniku veće od 200 evra. Od 2004. godine, kada su nove članice primane u Evropsku uniju, a među njima je bila i Slovenija, ta ulaganja su dostizala 150 evra.

Na ovu činjenicu upozorava Milan Šolaja, direktor „Vojvođanskog IKT klastera”, i dodaje da bi jedan od strateških ciljeva ove vlade, koja je informacione tehnologije stavila visoko na svojoj agendi, trebalo da bude podizanje ukupnih ulaganja na 150 evra po stanovniku.

– Za mene nije iznenađenje to što su srpski programeri u Izveštaju indeks globalnih inovacija ušli među prvih 15 kada je reč o kreiranju aplikacija za mobilne telefone. Domaće IT tržište je plitko, i kompanije koje posluju u ovoj oblasti usmerene su na globalno tržište. Tu je uglavnom reč o kompanijama, jer pojedinci i frilenseri nemaju taj potencijal. Očekujemo da ove godine izvoz IT usluga bude veći od milijardu evra, što je značajno. Pogotovo zbog toga što je reč o sektoru koji je samonikao i razvio se bez podrške države. Ali, važno je da se rastom i razvojem izvoza paralelno razvijaju i potencijali domaćeg tržišta – kaže Šolaja.

On dodaje da je „Vojvođanski IKT klaster” u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima države kako bi se kreirao set mera podrške IT sektoru, koji se u Srbiji razvijao samostalno i ostvaruje odlične rezultate u svetu.

– Jedan od naših predloga je da kompanije koje u svojoj proizvodnji koriste IT proizvode i usluge dobiju subvencije države – predlaže Šolaja.

U jednoj od svojih analiza o poslovanju ovog sektora Šolaja navodi da takozvani „spontani” razvoj ima svoje prednosti, i da je kvalitet usluga jedan od rezultata. Međutim, takav rast ima i svoje mane, a jedna od njih je i da je razvoj spor. Neosporno je da Srbiji treba intenzivniji rast IT sektora, dodaje se.

„Srbija ima šansu da do 2025. godine dostigne projektovane vrednosti od 150 evra po stanovniku”, navodi se u toj analizi, ali IT mora biti na vrhu liste prioriteta vlade.

Prema podacima „Vojvođanskog IKT klastera”, u domaćoj IT industriji posluje 2.048 firmi koje zapošljavaju više od 21.500 radnika. To čini 1,4 odsto ukupne radne snage u Srbiji, ali zaposlenost u ovoj oblasti raste i po 10 odsto godišnje. Pre svega zahvaljujući tome što su kompanije u ovoj oblasti izvozno orijentisane.

Srpske kompanije investiraju oko 0,7 odsto svojih prihoda u IT, dok na globalnom nivou taj prosek dostiže 3,5 odsto.

Inače, izvoz u ovoj oblasti prošle godine iznosio je 899 miliona evra, a kompletan izvoz voća i povrća bio je 780 miliona evra. To je oko 100 miliona manji učinak od IT kompanija.

Podsećanja radi, u najnovijem Izveštaju o globalnom indeksu inovacija, Srbija se našla među top 15 svetskih ekonomija kada je o kreiranju aplikacija za mobilne telefone reč a rangirano je ukupno 126 zemalja.

Ovaj indeks jednom godišnje objavljuje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, američki univerzitet Kornel i poslovna škola „Insead“.


Komentari7
2335f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mavashi
Troškovi i dažbine ka državi skaču i normalno da se smanjuju investicije u poboljšavanje poslovanja. Zar to i nije cilj ovih naših poslušnika?
Sloba
U Srbiji dize tolika frka oko necega sto se u evropi i svetu smatra slobodna aktivnost, to je ocigledno odraz intelektualnog stanja u srbiji! Moj posao, nema puno dodirnih tacaka sa racunskim programima, inace, racunarske programe koje ja koristim sam uredno kupio na App Store; FCPX, Photoshop, Maja... i uglavnom sve naucio kao i 95% ostalih holandjana, sam i preko you tube tutoriala. Vecina mojih holandskih drugova ima zavrsenu srednju skolu a svi imaju svoje samostalne firme za pravljenje websight-a, 3D animacija, tehnickih crteza i reklama, aplikacija... jedan sa kojim redovno petkom popijem pivo je upravo prodao svoju;Hogeschooltaal studie applicatie (aplicacije za ucenje i korigovanje jezika u visokom obrazovanju i jezickim ispitima)Noordhoff-u dok drugi pravi izmedju ostalih i aplikacije za Shimano i TUI , a treci opet ima svoju firmu u Skoplju(!) i redovno ide tamo! Deci treba dati mogucnosti da sama uce, isto kao i gitaru ili crtanje, kreativnst se nemoze nauciti u skoli!
Братимир
Одг. Слоби. Холандија је земља са највећом стопом дискриминације мањина при запошљавању, а и при студирању. То показују студије већ годинама. Чак је и холандски парламент расправљао о тој теми недвно и све је остало по старом. Холанђани морају да сами себи плаћају студије јер држава неће да више плаћа, па масовно студирају у Белгији и источној Европи (Пољској). Масовно се затварају студије друштвених наука јер „се то не исплати студирати". Стопа самоубистава међу тинејџерима у Холандији је највећа у Европи. Причица о креативним странцима који хрле у Холандију је тачна само у толико колико су мање плаћени од домаће радне снаге. Када схвате да за ту плату тешко себи могу да обезбеде стандард какав имају Холанђани - напуштају земљу. Неки људи схвате истину раније, неки касније. Велике фирме долазе у Холандију не зато што ту живе неки нарочито паметни људи већ зато што је Холандија донела законе којима се омогућава пословање без плаћања пореза. Прочитајте аферу око Шела и Гугла.
Preporučujem 1
Sloba
Bratimir! Koliko besmislica u toliko malo reci!? Slobodan izbor vi nazivate "ispiranjem mozga"!? Holandsko obrazovanje spada medju pet naj bolje organizovanog obrazovnog sistema na planeti, ( vodece drzave su skandinavske zemlje!) Ovde se na godisnjem nivou, u obrazovanje ulaze 3,5-4,0% BNDa za 2017 je to bilo 4,5 milijadi eura!!! Sistem obrazovanja je tako sredjen da se ovdasnji TU (tehnicki univeziteti) po svojim inovacijama i trzisnom politikom i finansijama bolje kotiraju nego vecine drzava treceg sveta! Holandski proizvod i izvozni produkt br-1 je; Znanje! Holandija izvozi svoje znanje i strucnost po celom svetu! Vi gospodine zivite u nekakvom mraku i predrasudama, niste upuceni ni u to da su sve drzave EU zapravo manje vise "Socijalisticke" ( upravo i razlog zasto se toliko tolerisu izbeglice i daje mogucnost svim gradjanima da se dokazu u svojim vrednostima! Niko ovde ne "dovlaci" radnu snagu(!?) nego kreativni ljudi beze iz tih zabiti i ovde nalaze mogucnosti koje tu nemaju!
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Србо
Значи, 6 дана физичког рада (ФР) годишње за улагања у ИТ индустрију (а иде се ка 15). 20 дана ФР за поседовање регистрованог аута. 5 дана ФР за поседовање куће. 10 дана ФР за поседовање фиксног телефонског броја. 14 дана ФР за поседовање струјомера. ... 25 дана ФР за плаћање књижице "бесплатног" државног лечења. ... 3 дана ФР за попове (водице, прилози цркви, без крштења, венчања, парастоса, освештања, ...) И још нисам све набројао! А при свему томе, ништа од наведеног нисте користили него их само "имате". Нисте још јели, пили, обукли и обули се, деци платили књиге, екскурзију, ...
Lazo
Bolje bi bilo da ne fizikalisete nego da naucite da programirate. Nadnica je 20 evra i navise za prosecnog iz Srbije, a oni bolji i tri puta vise. To mu onda dodje 3 sata programiranja za ulaganje u IT.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja