petak, 20.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:08

Biraju šalter umesto interneta

Novih preduzetnika više 6,32 procenta od početka godine a većina njih nema elektronski potpis i nije sklona plaćanju karticama preko interneta
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 12.07.2018. u 23:35
(Фото Д. Жарковић)

Od početka godine u Srbiji osnovana su 9.902 nova preduzeća, što je rast od 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, međutim, svega tri procenta preduzetnika je svoje firme registrovalo elektronskim putem iako im Agencija za privredne registre (APR) pruža tu mogućnost.

Podaci ukazuju na to da se građani i dalje najčešće odlučuju da prošetaju do APR-a, čekaju na šalteru ali i da papire za registraciju pošalju poštom, iako im je registracija preko interneta jeftinija 30 odsto.

Oko 78 odsto preduzetnika svoje registracione prijave za osnivanje podnelo je lično, dolaskom na šalter u beogradsku kancelariju i 13 organizacionih jedinica APR-a ili preko jedne od 135 opštinskih kancelarija s kojima APR ima saradnju. Poštom je prijave poslalo 19 odsto budućih preduzetnika, dok je svega tri procenta preduzetnika podnelo elektronsku registracionu prijavu.

U Agenciji za privredne registre kažu da je potrebno vreme da ova usluga zaživi budući da se primenjuje tek šest meseci.

– Većina njih nema elektronski potpis i nije sklona plaćanju karticama preko interneta. To je pokazala naša anketa koju smo sproveli među preduzetnicima. Zanimljivo je da je bilo i onih koji su rekli da su informisani o postojanju elektronskog servisa, ali im ne predstavlja problem da dođu na šalter jer je procedura jednostavna i PIB dobijaju za jedan dan – kažu u APR-u.

Od 1. januara građani Srbije, koji imaju elektronski potpis, mogu da osnivaju preduzetničke firme preko interneta, na isti način i plate registraciju za trećinu jeftinije nego na šalteru, a i rešenje o osnivanju preduzeća dobijaju mejlom.

Elektronska registracija podrazumeva potpuni rad iz fotelje i jeftinija je od registracije u papirnom obliku – naknada za uslugu elektronske registracije košta 1.000 dinara, dok registracija u papirnom obliku košta 1.500 dinara.

Dosadašnji način registracije u papirnom obliku podrazumeva dva dolaska u APR – za predavanje zahteva i preuzimanje rešenja o registraciji, dok uvođenjem ovog sistema, dolazak u Agenciju više nije neophodan.

Elektronska registracija obuhvata elektronsku prijavu potpisanu kvalifikovanim elektronskim sertifikatom preduzetnika ili ovlašćenog podnosioca prijave. Prijava se popunjava u aplikaciji dostupnoj preko portala APR-a, gde je omogućeno i elektronsko plaćanje platnim karticama visa i master.

Novih preduzetnika od početka godine više je 6,32 procenta u odnosu na isti period prošle i najviše ih je iz oblasti računarskog programiranja, dok je prethodnih pretežna delatnost bila ugostiteljstvo. Od januara do kraja juna ove godine iz Registra je obrisano 11.259 preduzetnika što je 7,88 procenata više nego u istom periodu protekle godine.

Privredna društva moći će da se registruju elektronski tek od 1. oktobra 2018. godine. Da bi ta usluga mogla da se koristi izmenama Zakona o privrednim društvima, koje su usvojene pre mesec dana, propisano je da sve firme moraju da registruju adresu za prijem elektronske pošte. Registracija mejl adrese i do sada je bila moguća ali će ubuduće to biti zakonska obaveza koju će privredni subjekti morati da registruju u APR-u bez plaćanja naknade.

U početku sve pravne forme neće moći odmah da se registruju elektronski već će to, prvo, biti omogućeno osnivačima jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću. Kada zaživi ovaj pilot projekat sa e-prijavom za jednočlana d. o. o., vrlo brzo će registracija „iz fotelje” biti omogućena i za ostale, komplikovanije, pravne forme za čiju je registraciju potreban veći broj dokumenata.

Kao i kod e-registracije preduzetnika, za elektronsku registraciju jednočlanog d. o. o. potrebno je da podnosilac ispuni tri preduslova. Za podnošenje e-prijave potrebno je da ima elektronski potpis i čitač smart kartica, ili USB token, da je u mogućnosti da plati naknadu elektronskim putem, korišćenjem visa ili masterkard platne kartice, kao i da ima kreiran nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika kojem se pristupa na sajtu APR-a, preko linka e-Usluge.


Komentari1
3177c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Joca
Godinama unazad obrazovanje je preskakalo informaticke predmete,nastavni kadar takodje nije bio spreman za to. Strucnjaci nove generacije koji izradjuju informaticke aplikacije, nemaju razumevanja za gradjane koji do juce nisu znali ni sta je racunar,vec programe rade vrlo komplikovano sa puno nedostatatka i nejasnoca. Drzava se nije opredelila koji ce operativni sistem i ofice biti primaran, nego i ona sama pravi konfuziju kod gradjana. Zasto je onda cudno, da se tesko prihvata ovakav vid poslovanja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja