petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06
Beogradske priče

Savamala se ponovo rađa

Kada ceo projekat bude završen, na tom prostoru građanima će biti dostupno više od 40.000 kvadratnih metara javnog prostora u vlasništvu grada koje će da izgradi investitor
Autor: Goran Vesićčetvrtak, 12.07.2018. u 23:03
(Фото П. Мирковић)

Početak rekonstrukcije Balkanske ulice, izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra i pretvaranje Ulice Kraljevića Marka u pešačku zonu ponovo su probudili protivnike „Beograda na vodi” koji nikada nisu bili agresivniji. Čak i oni vide da je projekat ušao u fazu kada građanima postaje vidljiva nova javna infrastruktura i rekonstrukcija Savamale, koja od oronulog i zapuštenog dela grada postaje najlepši deo Beograda i novi centar. A to znači da više ne mogu da obmanjuju građane u vezi sa „Beogradom na vodi”.

Kada ceo projekat bude završen, na prostoru Savamale, građanima Beograda biće dostupno više od 40.000 kvadratnih metara javnog prostora u vlasništvu grada koje će da izgradi investitor. Na početku projekta rekonstruisana je zgrada Beogradske zadruge koja je decenijama bila zapuštena i ruglo. Gradi se Bulevar Vudroa Vilsona, dužine oko dva kilometra, širine 40 metara, sa šest saobraćajnih traka, dva drvoreda i biciklističkim stazama, koji će spojiti sadašnji tramvajski most i Beogradski sajam, a koji će građani moći da koriste već u martu naredne godine.

Nešto ranije počinje rekonstrukcija Savskog trga, posle koje će se tramvajski i putnički saobraćaj odvijati po obodu trga, gde će 28. juna 2019. godine biti postavljen spomenik Stefanu Nemanji. Zgrada Železničke stanice, izgrađena 1884. godine, biće rekonstruisana i postaje Istorijski muzej Srbije, a na mestu gde se sada nalaze peroni gradiće se umetnička galerija. Ložionica postaje hab za kreativne industrije, Španska kuća biće Kuća arhitekture, a Savski kej biće uređen sve do Beogradskog sajma. Rekonstruiše se Hercegovačka ulica, a biće uređene Travnička, Kraljevića Marka i centralna ulica Savamale – Karađorđeva. Do kraja godine počinje da se gradi Centralni park, koji će se prostirati na dva hektara, sa dečjim igralištima i sportskim terenima. U okviru „Beograda na vodi” gradiće se dve osnovne i jedna srednja škola, obdaništa, policijska i vatrogasna stanica.

 

Ako tome dodamo da će sada oronuli hotel „Bristol” biti rekonstruisan, da će pošta u Savskoj ponovo dobiti predratnu fasadu, da će park kod Ekonomskog fakulteta biti uređen, da će sredinom sledeće godine početi uklanjanje tramvajskog mosta na Savi i izgradnja novog Savskog mosta i gradskog tunela koji će povezati Karađorđevu i Bulevar despota Stefana, da će prva linija metroa biti ispod Savske ulice, kao i da nas očekuje restauracija svih fasada u Karađorđevoj ulici, jasno je da Savamala postaje novi centar grada kako je to bilo krajem 19. i početkom 20. veka.

To znači da „Beograd na vodi” nisu samo zgrade koje građani već mogu da vide, prve dve kule koje se završavaju i useljavaju, treća i četvrta kula koje se grade, tržni centar koji je već dostigao „Gazelu” i Kula Beograd, novi simbol grada, u okviru koje će biti „Sent Ridžis” hotel, već i svi ovi javni prostori i objekti. Zahvaljujući ovom projektu Savamala se ponovo rađa, a građani ovog kraja, južno od Beogradske tvrđave i Kosančićevog venca, duž desne obale Save, konačno će živeti u uređenom delu grada.

Sve je počelo kada je knez Miloš Obrenović odlučio da na savsku obalu preseli pristanište i razvije trgovački (abadžijski) deo grada kako bi izgradio srpsku varoš. Izdao je naredbu da oni koji žele da se na savskoj obali bave trgovinom, tu moraju da žive. Abadžijsku čaršiju planirao je u današnjoj Ulici kraljice Natalije. Tadašnjim stanarima tog dela Savamale ponudio je da umesto kućeraka podignu pristojnije kuće i radnje i da za to besplatno poseku svako drvo iz šuma oko Beograda. Pošto to niko nije učinio, naredio je da se ovaj kraj raseli po Paliluli, što je i urađeno za jedan dan. Na praznom prostoru, o državnom trošku, podignuto je 46 dućana koji su besplatno ponuđeni trgovcima.

Knez Miloš, prvi beogradski urbanista, baš u Savamali, želeo je da izgradi novi srpski Beograd, sa svojim upravnim centrom i drugim značajnim objektima, u kom je Abadžijska čaršija trebalo da bude privredni centar.

Potom je odlučio da uz Topčiderski drum (koji danas nosi njegovo ime) podiže državne zgrade, zgradu Sovjeta, podignutu 1836. godine (danas je tu „Odeon”), pored nje Vaznesenjsku crkvu, Državni savet, vojne kasarne, Ministarstvo finansija sa Finansijskim parkom i Dvor Mihaila Obrenovića. Na uglu Balkanske i Admirala Geprata (Pivarski sokak) nikla je prva Velika pivara u kojoj su igrane prve pozorišne predstave, ali i održavana zasedanja skupštine, pa i čuvena Svetoandrejska skupština 1858. godine.

Ipak, Savamala nije postala centar, već mesto gde su trgovci dolazili da se obogate, a potom da se sele u druge krajeve grada. Tako sve do Luke Ćelovića koji je obogativši se odlučio da centar grada dovede u Savamalu. Ćelović, koji je inicirao ili finansirao velelepne objekte duž Karađorđeve, pretvorio je Savamalu u privredni centar. Otvorio je 1895. godine, u savamalskom hotelu „Bosna” koga više nema, beogradsku berzu. Posle Drugog svetskog rata ovaj kraj je izgubio na značaju, a duž reke, na više od stotinu hektara, bili su magacini, stovarišta, pruga, ložionica... Pokušavala je Srpska akademija nauka da ukaže na potencijal ovog prostora projektom „Varoš na vodi”, posebno kada je sedamdesetih godina prošlog veka počeo da se gradi „Prokop” i kada je doneta odluka da se iz centra iseli železnički saobraćaj. Nije bilo ni snage, ni političke volje da se to uradi sve dok pre nekoliko godina predsednik Vučić nije odlučio da založi svoj politički autoritet za uspeh ovog istorijskog projekta. Protivnici „Beograda na vodi” izgubili su ne samo bitku, već i sinekure koje su dobijali za rušenje projekta. Njihov kraj počeo je izbornim debaklom na gradskim izborima na kojima su rušenje „Beograda na vodi” nudili kao izborni program. Tada su još ponekog mogli i da prevare. Danas kada se Savamala uređuje i razvija, ne veruje im više niko.


Komentari12
6b9d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mile
Zauvek će te ostati upamćeni da ste više uništili Savamalu i Beograd nego nemci 1941 u bombardovanju.
tomkarlo
Koju Savamalu? Pacovsku, razrušenu, devastiranu rogobatinu, beskrajne koloseke kojima se godinama jedva, jedva kreću vozovi? I da je samo porušeno bilo bi dobro. A po čemu je ta bivša bara Venecija centar Beograda. Pokušavano je više puta i sve neuspešno jer nije dovodila Beograd do Save. Prokop je idealno mesto za centralnu železničku stanicu. Zamislili su je oni stručnjaci koji su izgradili Beograd i pretvorili ga od orijentalne kasabe u mladolik evropski grad što je Beograd sada. Povucite dijagonale od periferije Beograda i videćete da je Prokop daleko bliži takvom središtu dijagonala nego Stara železnička stanica. Znam da je navika teška a odvika još teža, ali za dvadesetak godina mi stari ćemo se pitati kako je bilo mogućče ići dole na Savu u Centralnu gradsku stanicu.
Preporučujem 4
Željka Beograd
Ide Mile lajkovačkom prugom ......... Zašto ide prugom, kad može da naiđe voz? Živeli.
Preporučujem 8
Miljana
Ako je i od Vesića, mnogo je. I zašto HAM kada je to prevazidjeno. E, Vesiću... Ništa dobro od tebe i onih sa tvoje strane za gradjane ne samo Beograda nego i cele Srbije. Uvek upropastite stvari, bolje bi bilo da dignete ruke od te - vaše lepote. Bolje bi bilo da ste krenuli da obnavljate kanalizacionu mrežu u gradu i da uvodite tamo gde je nema... Možda vaš mozak ne ume da shvati šta je prioritet ali se nadam da vam neću ni gledati ni slušati uskoro...
Sasa Trajkovic
Na ruševinama nečeg niče NEŠTO... po staroj doktrini staro mora da se sruši da bi se podiglo novo.
Радомир
Шта ћемо без оног ругла који се звао "Сава мала"? Шта ћемо без оне бриги о поремећеном руглу, и ко га је пореметио?
Rade Neimar
Lepo, lepo, ali otkuda mi ovaj gorak ukus na pomen Savamale? Da niste nešto izostavili, a?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja