sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:12
U KULTURNOM DODATKU 14. JULA

Izlet u bezdan

petak, 13.07.2018. u 14:43
Лив Улман и Ингмар Бергман, 1968. године

INGMAR BERGMAN: 100 GODINA OD ROĐENjA

Ako me pitaju šta je svrha mojih filmova, rekao bih da želim biti jedan od graditelja katedrale u velikoj ravnici, govorio je filmski majstor iz Upsale

Bergmanovo shvatanje umetnosti možda najbolje iskazuje jedan njegov tekst parabola: priča o ponovnoj izgradnji katedrale u Šartru u srednjem veku, nakon što je stara, pogođena gromom, do temelja izgorela. Na hiljade ljudi sa svih strana sveta došlo je da iznova, u velikoj ravnici, sagradi katedralu na njenom starom mestu. No, svi ti neimari – majstori, težaci, plemići, klovnovi, sveštenici – ostali su anonimni, i mi ni danas ne znamo ko je slavno zdanje podigao iz pepela. Ovu srednjovekovnu poziciju stvaraoca Bergman uzima za svoj umetnički ideal: „Ako me pitaju šta je svrha mojih filmova, rekao bih da želim biti jedan od graditelja katedrale u velikoj ravnici.” Time se buntovni sin luteranskog pastora vraća zanemarenoj biti stvaranja. Po njemu, umetnost je izgubila svoj kreativni, pokretački potencijal onog trenutka kada se, u ime obogotvorenog „ja”, odvojila od religioznosti, svog sakralnog izvora. „Presekla je svoju pupčanu vrpcu da bi sada nastavila da živi svojim sterilnim životom”, dok je „individualno postalo najveća forma i najveća propast umetničkog stvaralaštva”.

Srđan Vučinić

POVRATAK U BUDUĆNOST
Pomiješaj crnu i zlatnu

Montenegrini izazivaju zabunu i državnim simbolima. Zabune je, doduše bilo i u doba SFRJ. Na  grbu i zastavi SR Crne Gore je ostala srušena Njegoševa kapela. Posle nezavisnosti za zastavu su odabrali  zlatnog dvoglavog orla na crvenoj podlozi, što neupućene podseća na albansku zastavu

Dragan Stojanović

Državni praznici pokazuju šta je bitno nekoj zajednici. Francuzima je važno kada je izbila Francuska revolucija. Amerikancima kada su proglasili nezavisnost. Slovenci i Hrvati slave istog dana napuštanje Jugoslavije, ali su Hrvati u državne praznike dodali i dan kada su sa trećine svoje teritorije uklonili skoro sve stanovništvo (srpsko). Po tome blagdanu su verovatno jedini u svetu.

Zanimljiv je crnogorski slučaj. Sticajem okolnosti, dva su se važna događaja preklopila na jučerašnji datum, 13. jul. Prvi je završetak Berlinskog kongresa 1878, kada su Crna Gora, Srbija i Rumunija stekle formalnu nezavisnost. Drugi je Trinaestojulski ustanak 1941. godine. To je istinski veličanstven događaj, za čije podrobnije upoznavanje preporučujem radove akademika Zorana Lakića. Crnogorci ponekad preteruju da su u svemu „naj“, a u ovom ustanku su to po mnogo čemu i bili. Nigde nije oslobođena tolika teritorija, tri četvrtine sadašnje Crne Gore. Nigde nije toliki procenat naroda učestvovao u ustanku. U Jugoslaviji sve do 1945. godine, nigde nije zarobljeno više okupatorskih vojnika. I broj poginulih okupatora bio je veći nego bilo gde pre 1943. godine...

Predrag J. Marković

IZ NAŠE ARHIVE
S Felinijem u pozorištu

Ja vam čestitam na vašem poslednjem filmu „I plovi brod”. Iz Jugoslavije sam, a vi ste u tom filmu prikazali moje sugrađane godine 1914, kada ih luksuzni brod najpre prima na svoju palubu, a onda izručuje nemačkoj topovnjači... Vaši glumci sasvim pristojno govore srpskohrvatski. Ko ih je tome naučio?

Federiko Felini (Foto Vikimedija/Valter Albertin)

Rim – Te kišne večeri uputio sam se u zabačeno pozorište na rimskom Trasteveru ubeđen da, onako prokisao i prozebao, nikako neću dočekati početak predstave Akademija Akerman Đankarla Sepa. Rimske predstave počinju više od pola sata kasnije nego što su zakazane. Publika kao da se takmiči ko će doći kasnije.

Iz prikrajka sam oko osam časova posmatrao ulaz u pozorište u mračnoj ulici Zanaco. Činilo mi se da niko ne ulazi i plašio sam se da se predstava ili neće održati ili ću biti jedini gledalac, što mi se već jednom desilo u Rimu. Šetao sam se ne kao gledalac, već kao direktor nekog privatnog pozorišta koji drhti da li će mu sala biti puna.

Kada sam se osmelio da uđem i siđem stepenicama u foaje, na moje veliko čuđenje tamo je već bilo pola sveta. Potražio sam nekoga od dežurnih. Čekali su me. Žovijalni administrator pozorišta Komunita teatrale italijana Masimo Lukoni umirivao me je od prvog trenutka da će predstava brzo početi. „Dolazi i Felini”, dodao je. „Ko?”, nisam dobro čuo. „Naš najveći filmski reditelj.”

U tom trenutku je u foaje ušao zreli Rimljanin, stamen i otmen s karakterističnim malim šeširom rimske gospode. S njim je bila prava mala svita – dame u bundama, još jedan čovek sličnog društvenog sloja i godina, neki mlađi svet. Osećalo se komešanje tipično kada u masu ulazi neko ko je istinski slavan, kao Felini.

Jovan Ćirilov*
*objavljeno u Politici, 25. februar 1984.

12. IGRAČ
Priča o poslednjem robu

Sve češći i snažniji izlivi rasizma utiču i na stvaralaštvo američkih umetnika, naročito onih čiji su koreni sa druge strane okeana, u Africi. Najautentičniji i najvredniji odgovor stigao je iz tridesetih godina prošloga veka, jer se pre nekoliko meseci u američkim knjižarama pojavila knjiga Zore Nil Harston Barakun – priča poslednjeg roba, koja je čekala na objavljivanje punih devedeset godina!

Rob Oluale Kusola prekršten u Kudžoa Luisa

Krajem juna ove godine, u američkoj državi Južna Karolina došlo je do još jednog rasističkog incidenta, kada je tokom privatne proslave na bazenu izvesna Stefani Sebi Štrempl insistirala da crni dečak, koga su tu doveli njegovi beli drugari, mora odmah da ode odatle jer „mu tu nije mesto”. Ova tridesetosmogodišnja belkinja potom je htela da zove policiju, a kada su prisutni počeli da je snimaju (taj snimak je na Fejsbuku pregledan više od milion puta), ona je crnog dečaka i fizički napala. Protiv revnosne gospođe podignuta je optužnica za napad na maloletno lice i za opiranje hapšenju, a prema pisanju Njujork tajmsa, ovo je tek jedan u nizu najskorijih slučajeva u kojima su belci tražili od policije da interveniše zbog toga što je, na primer, jedan tamnoputi student zadremao u čitaonici ili što je jedan crnac sedeo u Starbaksu, a da ništa nije naručio, pa je još hteo i da ide u toalet!

Reč je o tek nekoliko najsvežijih kapi u okeanu primera rasizma i „junaštva” u kojima se davi većina savremenih društava. Pripremanje terena za uspostavljanje najnovijeg svetskog poretka uzrokovalo je još jedan veliki talas migranata čija je sudbina sve tešnje povezana sa sudbinama vlada najrazvijenijih država sveta, ali ove najnovije patnje nedužnih i nemoćnih ljudi nipošto ne umanjuju stradanje i trpljenje crnoputih stanovnika SAD, čiji su preci stigli u Novi svet kao robovi.

Vule Žurić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari2
834d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U mom kometaru stoji: "Vulete Zugica", a trba da stoji: "Vuleta Zurica". Izvinjavam se autoru i redakciji. D. Popovic
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U tekstu Vulete Zugica - "Priča o poslednjem robu", koji je aktuelan i u savremenim društavima i u pripremanje terena za uspostavljanje najnovijeg svetskog poretka, nedostaje deo u kome se K. Marks pita, na primer: kako mozemo da emacipujeo sebe od od proizvodnog procesa? I odmah odgovara: samo tako ako prinudimo druge da rade prljavi posao za nas. Mi smo, prema tome, prinudjeni da druge koristimo kao sreedstvo za nase ciljeve; moramo ih poniziti.Visi stepen slobode mozemo kupiti po cenu porobljavanja drugih ljudi, po cenu cepanja covecanstva na klase; vladajuca klasa uziva slobodu zahvaljujuci potcinjenoj klasi, robovima. [...].

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja