ponedeljak, 20.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28
RAZGOVOR NEDELjE: IGOR MIROVIĆ, predsednik Pokrajinske vlade APV

Nismo hteli da nam dan Vojvodine padne na sudu

Nećemo lako izaći iz kosovske priče. – Pripremamo s Vladom brzu saobraćajnicu Novi Sad – Zrenjanin
Autor: Snežana Kovačevićsubota, 14.07.2018. u 22:00
(Фо­то Кабинет председника покрајинске владе АПВ)

Sofa i fotelje s plišom plavozelene boje, komode tamnog hrasta s rezbarijom i TV uključen na program N1, bez tona. To je mali salon za goste na prvom spratu nekadašnje Banovine u Novom Sadu. Pre je tu bila, objašnjava nam Igor Mirović, obična kancelarija u koju su pred prijem smeštani gosti. Kada je primetio da oni radije stoje u holu dok čekaju, dao je da se preuredi. Nije, tvrdi, koštalo previše, ali mnogo govori o odnosu prema ljudima, poslu, novcu. Ovde od 2004. godine, dodaje, nije bilo krečeno.

Mirović je za predsednika pokrajinske vlade izabran 2016. a danas, na polovini mandata, kaže za „Politiku” da je zadovoljan radom svog tima i da u većini resora vidi angažovanje, napredak i opipljive rezultate, mada neke stvari, smatra, mogu da se poprave. Jedna promena u vladi je već bila, u resoru kulture, kada je kompozitora Miroslava Štatkića zamenila violinistkinja Dragana Milošević, a do toga je došlo „da bi se ostvario bolji kontakt s ustanovama kulture”.

– Nekim stvarima i nisam zadovoljan. Možda sam i previše ambiciozan. Možda svi ne mogu da prate taj tempo ambicija, a imamo i uslove i mehanizme da tako visoke rezultate postignemo: političku stabilnost, dvotrećinsku većinu u skupštini, znatno veći budžet, jer sa zatečene 62 milijarde mi smo već na 73. Između ta dva elementa kreću se moja razmišljanja o učinku i o eventualnim promenama. Konkretnih razgovora o toj temi nismo vodili, a dve godine nakon početka mandata zaslužuje da se analizira rad svakog pojedinca. To ću svakako i učiniti do kraja godine.

Početak mandata obeležili ste tradicionalnim grbom i zastavom, a sada vidimo još jednu odluku iz tog korpusa pitanja nacionalnog identiteta Srba u Vojvodini. Utvrđeni su datumi od pokrajinskog značaja. Koliko su za vas te dve odluke važne?

Za mene su veoma važne. Verujem da su bitne za svakog dobronamernog i mislećeg čoveka u Vojvodini. Zanimljivo je nakratko vratiti se u prošlost i videti jednu prazninu koja je od 1945. bitisala, a tiče se, kako to Veljko Petrović u svojoj pesmi kaže, „Vojvodine stare”. On s gorčinom, ali i setom, govori o toj Vojvodini koju smo mi ovde zaboravili. A bez te veze s ljudima koji su je stvarali, čini mi se, da ne možemo da trasiramo sadašnje društvene odnose i sagledamo kakva nam je budućnost. To nije glupa floskula, već poimanje života. Moramo da znamo ko smo, kako su radili ljudi pre nas i da ono što priznajemo drugima u Vojvodini, i Srbi za sebe mogu da ostvare. Podsećam da, po zakonu, nacionalne manjine imaju pravo na svoje praznike. Za mene je bilo teško objašnjavati kako to manjina ima svoj praznik, a mi ne možemo ni dan koji obeležavamo. Kad kažem mi, mislim na Srbe u Vojvodini. Naglašavam da smo odlukom izjednačili one dane iz istorije koje želimo da obeležavamo s onim danima koje su do sada obeležavali, i ubuduće će, pripadnici najbrojnijih manjina. Ta iskrena ravnopravnost je u najdubljem temelju života u Vojvodini, ali i u najdubljem temelju rada pokrajinske vlade.

Plan je bio da se utvrdi dan APV i to 25. novembar. Zašto se od toga odustalo? U odluci se ne pominje „Dan APV”.

O tome je vođena javna rasprava, uključili smo i stručnu javnost i građane, a pre svega pravna struka je ukazala da pitanje „dana” može biti tumačeno, u ustavnopravnom smislu, kao nešto na šta Vojvodina nema pravo. I dalje mislim da je najprikladnije da dan Vojvodine bude dan prisajedinjenja 25. novembar 1918. ili dan održavanja Majske skupštine. Ne, niko nije tražio iz bilo kojih drugih razloga da se od toga odustane, osim iz formalnih razloga, da ne bismo na Ustavnom sudu doživeli neku vrstu neprijatnosti i da ne bismo ličili na prethodnu pokrajinsku vladu, koja je avanturistički ulazila u odluke koje su kasnije padale na tom sudu. Ova vlada to sebi ne želi da dozvoli.

Kada Ištvan Pastor, partner u vlasti, kaže da ne može da slavi 25. novembar, već da samo može da ga obeležava, kako to razumete?

Mislim da je to njegova iskrena izjava. Razumem odnos mađarske nacionalne manjine i njegov lični odnos prema tom datumu. Gradili smo poverenje koje mora da sve te tanane nijanse u poimanjima i doživljajima raznih tema – ne samo istorijskih nego i tekućih, oko određenih otvorenih pitanja – stavi na stranu u odnosu na glavni element zajedništva, a to je poštovanje. Dakle, tu izjavu sam razumeo kao izjavu gde oni poštuju one koji to slave, kao što mi poštujemo činjenicu da pojedini to ne slave, ali žele da obeleže.

Zanimljiva je emocija Pastora, sto godina nakon raspada Ugarske. Ako je to tako, kako ćemo tek onda „izaći” iz kosovske priče? Videli smo unutrašnji dijalog o KiM, pregovore...

Pa nećemo lako izaći. Andrić u delu „Put Andrije Đerzeleza” opisuje Srbe koji konače na obali Drine i govore o Kosovu, pevaju pesme o Kosovskoj bici. Bio je svestan dubine, često racionalno neobjašnjivog odnosa čoveka prema svojim korenima, mitovima, nekom povratku u osnovu svog bića. To je stvar koja je razumljiva, prirodna. Nećemo možda ni za jedan vek moći, kao što ni Pastor za jedan vek ne može, a da ne kaže svoj sud o nekim događajima u istoriji. Tako je i u našem slučaju, kada je reč o tim bolnim nacionalnim temama.

Da se vratimo na svakodnevicu u Vojvodini. Govorite da mnogo ulažete u zdravstvo, sabrali ste više od tri milijarde dinara...

Više od tri milijarde i 700 miliona dinara, za dve godine.

Tvrdite li da je to znatno doprinelo uslugama u zdravstvu?

Još ne. Problemi su brojni, ali u odnosu na zatečeno stanje stvari se menjaju. A zatečeno stanje je bilo takvo da smo imali gotovo nemoguću dijagnostiku magnetnim rezonancama, CT aparatima, jednom angio-salom za kardiovaskularne intervencije...

Poredili ste s Beogradom, da tamo ima 12 angio-sala. Bićete jednog dana, da se našalimo, dobar autonomaš?

Poredio sam jer je za Vojvodinu, koja je imala najelitniji kardiovaskularni institut u bivšoj Jugoslaviji, to bila nemoguća i nemarna zdravstvena scena. Mi smo to promenili nabavkom najsavremenije opreme. Ove godine ćemo dobiti i angio-salu za neurološke bolesti za KCV, koja će znatno poboljšati kvalitet intervencija nakon moždanog udara. Brzo se sve zaboravlja, ali da podsetim da su najteži onkološki pacijenti putovali u Kladovo da bi dobili zračnu terapiju. Ne mogu to da razumem. To je strašno i to me je bolelo. Zamišljao sam kako je biti u tom autobusu koji putuje šest sati do Kladova... Ali ako održimo ovaj kontinuitet ulaganja, i ako ga održe oni koji će doći posle mene, onda ćemo moći da kažemo, nakon tri, četiri ili pet godina, da smo se izvukli iz tog ponora.

Bar toliko koliko je dosad dato zdravstvu koštaće, recimo, nova zgrada RTV-a. Da li ima novca za sve ambiciozne investicije?

Da.

Zašto se onda Vojvodina zadužila milijardu dinara za zdravstvo?

Ljudi to moraju da razumeju. U prvoj godini mandata znatno smo smanjili dug koji je nasleđen, a nastao je pre svega za pokriće gubitka Razvojne banke Vojvodine. Uspeli smo da dug od 9,5 milijardi dinara smanjimo na nešto više od šest i da znatno povećamo prihode, sa 62 na 73 milijarde. Stvorili smo prostor za ulaganja i da možemo i da se zadužimo. Imamo manji stepen zaduženja nego što smo ga zatekli. Sada je oko sedam milijardi dinara. Novac će ići i za Letenku, velelepni centar za decu i omladinu, za obrazovanje i razvoj sporta...

Prošle godine potrošeno je oko 60 milijardi dinara iz budžeta Vojvodine. Međutim, budžet je mnogo veći od toga.

Budžet je veći zato što imamo investicije koje se prelamaju iz godine u godinu. A to su RTV, ili Narodno pozorište u Subotici, gde smo rezervisali novac i biće završeno, nadamo se, krajem 2019. ili početkom 2020. Prošle godine smo imali propust jer je gradskoj direkciji u Subotici pala javna nabavka i šest meseci smo izgubili. Delimično se novac ne potroši zbog nedovoljne efikasnosti sistema.

Zašto nema zakona o finansiranju APV? Da li u bilo kom pogledu imate problem s funkcionisanjem sistema, jer nema tog zakona?

Imamo problem u strategijskom razmišljanju, a u tekućim poslovima nemamo. Imamo sjajnu saradnju s Vladom Srbije oko investicija. Država bolje stoji u javnim finansijama i naravno da je i Vojvodina došla na dnevni red. Uostalom, predsednik republike je pre desetak dana rekao – dajte projekte. Vojvodina ih trenutno isporučuje najviše. Kada je reč o sistemima za navodnjavanje, o saobraćajnicama s najvećim stepenom gotovosti dokumentacije u Srbiji, a to je sada Fruškogorski koridor. Pripremamo s Vladom brzu saobraćajnicu Novi Sad – Zrenjanin, i očekujem u toku jula da se raspiše javna nabavka za pripremu projektne dokumentacije.

Ako taj zakon uopšte stigne, može li to biti situacija da opet čujemo neke teze o Vojvodini? Bojan Kostreš kaže da se polako zaokružuje „vojvođanski identitet”, jer Vojvodina ima grb, zastavu, sada i datume, i dodaje, fali samo himna.

Iz našeg viđenja i s osnova našeg političkog programa, stvari su apsolutno suprotne. Mi našu državu doživljavamo kao našu, iskreno smo posvećeni i razvoju cele države, potpuno solidarni. Prirodno je da želimo da kraj u kome živimo i one procedure, funkcije, nadležnosti koje po Ustavu i zakonu ima pokrajinska vlada i Vojvodina, budu maksimalno unete u realno tkivo. Opozicione stranke imaju svoje parcijalne poglede. Liga je počela da luta. Više ne zna šta će i često daju kontradiktorne izjave, teško je to i komentarisati.

Žešće vam kritike stižu od radikala. Na primer, da zarad gole vlasti trošite neracionalno, da pravite od RTV-a svoje utvrđenje?

Nisam primetio da imaju neke argumentovane elemente u kritikama. Razumeo bih kritike onda kada bismo mi zapostavili zdravstvo, školstvo, socijalnu politiku, takođe univerzitet – a mi gradimo naučno-tehnološki park, počinjemo novu zgradu Instituta „Biosens”, planiramo za sledeću godinu novu zgradu SKC-a... Kada toga svega ne bi bilo, onda bih razumeo, ovako je reč o političkoj frustraciji.

Insistirate na saradnji u projektima i takvih je bilo i u Novom Sadu. A ima li istine u glasinama o rivalstvu naprednjaka u pokrajinskoj i gradskoj vlasti? U kakvim ste odnosima sa gradonačelnikom?

Najbolju definiciju tog odnosa izrekao je sam gradonačelnik na otvaranju nove zgrade Hitne pomoći. On je rekao, parafraziraću ga, da zahvaljuje na prijateljskom, zajedničkom angažovanju pokrajinske vlade na realizaciji tog velikog projekta. Mislim da je to bolje nego što ću ja definisati. Brojevi možda govore i više od toga. Uložili smo milijardu dinara u Novi Sad.

Drumom preko „Žeželja” oko 20. jula

Plan je da se novi Žeželjev most pusti za drumski saobraćaj u drugoj polovini jula. Radimo zajednički na tome da to bude oko 20. jula. Prvobitni plan je bio početak jula, ali u vođenju investicije uvek imate razne tehničke probleme. Odmah nakon puštanja drumskog saobraćaja na novi most započeće se tromesečni radovi na uklanjanju starog drumsko-železničkog mosta.


Komentari1
2ad27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Nemojte da se brinete za Pastora, njegove izjave su ionako odmerene, a i covek je Madjar uostalom tako da ga razumem, vec vi brinite o onima sto vrebaju iza ledja a satro "nasi su" - LSV. Te izjave o "vojvodjanskom identitetu" i zestoke kritike na datume su stigle upravo od Drugosrbijanaca iz LSV, ne od Pastora, i to stranke koja ima siromasno politicko uporiste u gradjanstvu APV a izjave su joj bombasticne i daje im se previse medijskog prostora. Njima je komunisticki APV datum vazniji od srpskog iz 1918., to dovoljno govori. I jos su saveznici Zukorlica! APV je komunisticka, titoisticka, nedemokratska i antisrpska tvorevina, koja je dugorocno zamisljena tada da zavrsi kao Kosmet sada. I tu dolazimo do pitanja novinarke o "izlasku iz kosovske price" i "emocijama posle 100 godina". Sta to novinarka zna? Sta to gosn Mirovic zna? Jer mi i pitanje i odgovor deluju kao da je za Kosmet od strane vlasti resenje vec doneseno da se Republjik Kosove de jure prizna i da to bude kraj!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja