četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:08
INTERVJU: RAUL FORNE-BETANKUR, filozof

Znanje treba da dotakne čovekovo srce

Stanovište je filozofije Latinske Amerike da se znanje ne usvaja samo racionalnim delom uma, već i entuzijazmom, buđenjem nade
Autor: Marina Vulićevićsubota, 14.07.2018. u 22:00
(Фото Ј. Спасојевић)

Raul Forne-Betankur (1946) kubanski je filozof poznat po studijama iz oblasti kulture, posebno po zalaganjima za interkulturalni dijalog u okviru latinoameričke filozofije. Ovih dana bio je gost Društva hispanista Srbije u Beogradu, kao i Specijalnog izdanja Međunarodne letnje škole Latinoameričkih studija. Raul Forne-Betankur otišao je sa Kube posle revolucije, filozofiju je studirao u Španiji, na Univerzitetu u Salamanki.

Od 1972. godine živi u Nemačkoj gde je bio rukovodilac latinoameričkog odseka na katoličkom institutu grada Ahena. Predavao je na univerzitetima u Ahenu i Bremenu, kao i u Meksiku i Brazilu. Kao mislilac pripada usmerenju filozofije oslobođenja, religije oslobođenja, kao i interkulturnoj filozofiji Latinske Amerike.

Na Forne-Betankura uticali su Marks, Sartr, Hose Marti, Emanuel Levinas.

Budući da vaša filozofija počiva na pojmu interkulturalnosti, da li je time više povezana sa stvarnošću, sa životom?

Interkulturalna filozofija zasniva se na ideji filozofije koja je nastala zarad sveta. Nije filozofija nešto što postoji samo za mislioce, izvan života, već je prevashodno zapitana za svetove i uslove u kojima ljudi žive.

Da li se takav način mišljenja odnosi i na pitanje odnosa, ličnosti koja je uvek u odnosu sa drugim, u relaciji sa jezikom i tradicijom iz koje potiče?

To je dobro zapažanje. Čovek bez obzira na to odakle potiče, čim se rodi postaje naslednik. Nasleđuje jezik i kulturu, kao i roditelje – metaforički rečeno, a to nasledstvo odnosi se i na sećanje, pamćenje, humane vrednosti koje dolaskom na svet prisvaja. Deo te zaostavštine, pored jezika i kulture, jeste i veza sa drugim ljudima. Moje je mišljenje da Zapad, naročito centralna Evropa, preteruje sa tom individualnom autonomijom. Sastojimo se od veza sa drugima i naša autonomija uvek je podeljena sa njima. U tom smislu interkulturalna filozofija predlaže termin koautonomije, kointerkulturalnosti, kao pripadnost ličnosti određenoj zajednici.

To je jedan segment višestruke evropske krize – separatizam. Mi imamo problem Kosova i Metohije, Katalonija je pokušala da ostvari samostalnost u odnosu na Španiju...

Kada je reč o problemu Kosova, mislim da ga jaki politički interesi čine nešto drugačijim. U slučaju Katalonije u Španiji i Korzike u Francuskoj, pred mašinerijom globalizacije koja rastura nacije, stvara se anonimna struktura moći. Narod je primoran da reaguje na to, ne da bi se zatvorio u sebe, već da bi održao svoj identitet. Ja to ne bih nazvao separatizmom, jer da bi došlo do separatizma potrebno je da postoji stvarno jedinstvo, da postoji unija. Pre bih to nazvao potrebom za stvarnom komunikacijom. Srbija danas zauzima poziciju koja omogućava bolje uslove za dijalog.

Oni koji, pak, koji podstiču odvajanje, u kojoj su oni poziciji?

U slučaju Katalonije, reč je o odvajanju od državne strukture vertikalne moći. Zbog toga nije slučajno da se separatistički pokreti osnivaju u zemljama poput Španije i Francuske, koje su vrlo centralistički nastrojene.

Da li vidite sličnost između tih savremenih okolnosti sa onim danima kada je kubanski nacionalni heroj Hose Marti govorio o osamostaljenju Kube od španskog uticaja?

Da, reč je o oslobađanju od imperijalne moći kao neophodnog uslova da bi se aktivno učestvovalo u društvu. Potreba za odvajanjem jeste i način učestvovanja u drugim konfederacijama različitosti. Ne znam da li je umesno navesti primer Jugoslavije kao modela federacije različitih naroda.

Ona je bila uspešna samo do određenog trenutka...

Ali postojao je pokušaj ostvarenja te federacije.

U vezi sa tim, neizbežna je tema sukoba, da bi se jedan deo države odvojio, sukobi su nezaobilazni?

Hose Marti je govorio: „Ne želimo rat”. Do rata dolazi kada se odbija dijalog. U slučaju Katalonije, pokreti koji su se do sada dešavali, bili su vrlo mirni. Drugi model je Gandijev model oslobođenja Indije pacifičkim putem. Problem nastaje kada oni koji zagovaraju hegemoniju ne poštuju mirne proteste. Vi ste to osetili tokom NATO bombardovanja.

Da li bi vaš put, vaše mišljenje, bili isti da ste ostali na Kubi?

Da sam ostao na Kubi, možda bih više bio nacionalista. Ovako sam postao kosmopolita.

Na šta mislite kada kažete da filozofiju Latinske Amerike treba odvojiti od prevelikog evropskog uticaja?

Zbog kolonijalizma i nadmoći evropske politike, kao i zbog latinoameričkih univerziteta koje su osnovali Evropljani, evropska kultura nametnula se kao nadmoćna. Kultura Latinske Amerike zauzela je defanzivnu poziciju imitacije. Čak i kroz filozofiju nametana je misao „biti kao Evropljani”. Deevropeizacija se odnosi na nezavisni razvoj i delovanje u odnosu na takav evropski uticaj.

Filozofija Latinske Amerike, da li je to jedinstvo različitosti?

Definitivno je taj pluralitet prisutan u filozofiji Latinske Amerike. Tu su filozofija oslobođenja, interkulturalna filozofija, ali one imaju zajednički element, koji se javlja upravo sada kada se stvara autonomna filozofska misao. Taj samostalni razvoj znači povratak svetu emocija. Stanovište je filozofije Latinske Amerike da se znanje ne usvaja samo racionalnim delom uma, već i entuzijazmom, buđenjem nade. Metaforički rečeno – znanje treba da dotakne i čovekovo srce.

Smatrate li da je to potrebno i Evropi?

Upravo je i u tome značaj onoga što u Srbiji radi Društvo hispanista, zbog toga što uspostavlja dijalog sa misliocima Latinske Amerike. Nije tu reč samo o dimenziji kritičkog mišljenja, već i o emocionalnoj dimenziji susreta dvaju kultura, o buđenju entuzijazma posebno kod mladih ljudi. Mislim da se kriza dešava u srcu Evropljanina, ta praznina izaziva krizu religije, krizu čovekove duše. Ta latinoamerička teologija oslobođenja dešava se unutar čoveka, ali nije poistovećena sa njegovim „ja”, već je mnogo šira i predstavlja početak otvaranja ka svemu što zapravo nije to „ja”. Pre bi se moglo definisati kao čvor najrazličitijih veza i odnosa sa svetom.

U kojoj meri osećate potrebu za aktivizmom u društvu?

I dalje je na snazi ta Marksova misao da filozof treba da transformiše svet. Upravo je interkulturalna filozofija nastala radi sveta i za svet i, shodno tome, mi se spajamo sa različitim društvenim pokretima. Najpre sa socijalnim radnicima koji su u kontaktu sa najugroženijim slojevima: sa ženama koje trpe nasilje, narkomanima, migrantima.

Koja vrsta oslobođenja je potrebna svetu?

Mentalno oslobođenje, sloboda duha u odnosu na idole u koje su pretvoreni različiti proizvodi. Stvaranje unutarnjeg prostora u sebi i sloboda od zamki medija i javnosti. Rezimirao bih to terminom klasične filozofije – svetu je potrebno metafizičko oslobođenje.


Komentari1
0f422
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
''Namam reci...'' znaci nemam jasnu misao. Svaka jasna misao se lako moze izraziti. Upotreba metafora ukazuje na isti ''problem''. Sve religije su dogmatski sistemi znacenja. Svaki dijalog izmedju religija je bez smisla posto nijedna nece otstupiti od svojih dogmi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja