subota, 15.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 14.07.2018. u 21:55 Maja Herman Sekulić

Betonska simfonija ili utopija

Monumentalna izložba jugoslovenske arhitekture izaziva oduševljenje blaziranog Njujorka, interesovanje mladih studenata arhitekture i umetnosti koji hrle u MOMU da je otkriju, ali u nama budi osećanje nostalgije
Бе­ри­слав Шер­бе­тић и Во­јин Ба­кић: Спо­ме­ник устан­ку на­ро­да Кор­ду­на и Ба­ни­је, 1979–1981, Пе­тро­ва го­ра (Фо­то Va­len­tin Jeck/на­ру­чи­лац МО­МА)
Угље­ша Бо­гу­но­вић и Сло­бо­дан Ја­њић: Авал­ски то­рањ (Фо­то М. Х. Се­ку­лић )

Specijalno za „Politiku”
Njujork – U čuvenom Muzeju moderne umetnosti u Njujorku održava se od danas do 13. januara iduće godine impozantna izložba jugoslovenske arhitekture pod intrigantnim naslovom „Prema konkretnoj (betonskoj) utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948–1980”. Naslov je duhovito dvosmislen jer „concrete” na engleskom znači i beton i konkretan, a ostvariti ni konkretnu, ni betonsku utopiju nije mala stvar!

U opisu izložbe kaže se da je ovaj impresivni arhitektonski opus izazvao „međunarodnu pažnju za 45 godina postojanja Jugoslavije”(!), mada je ta zemlja nešto duže postojala, ali tačno je da je ova arhitektura proizvod posleratne, socijalističke Jugoslavije, one između prekida sa Staljinom do smrti Tita, te zemlje koje više nema. A arhtektura je, kao što se vidi na ovoj izložbi, bila presudna u ostvarenju vizije nove države.

Izložbu „Arhitektura u Jugoslaviji 1948–1980” (koja se, moram da primetim, valjda zbog političke korektnosti, ni u jednom trenutku ne naziva „jugoslovenskom” arhitekturom mada je kao takva bila poznata u svetu) organizovao je Martino Stirli, glavni kustos Filipa Džonsona za arhitekuturu i dizajn, Vladimir Kulić, docent na Atlanik univezitetu u Floridi, i Ana Kac, asistent u odeljenju za Arhitekuru i dizajn Muzeja Moderne umetnosti.

Izložba se isto tako reklamira kao „prva” mada to ona, istini za volju, baš sasvim nije jer joj je prethodila, mnogo manja po obimu, ali relevantna, jer je prva i jer je ušla u arhive Kolumbijskog univerziteta, „Izložba jugoslovenske arhitekture 1974–1984” čiji kustos je bio arhitekta Miloš Sekulić, a koja je održana u tadašnjem Jugoslovenskom kulturnom centru u januaru 1985.

Na ovoj monumentalnoj izložbi u MOMI, koja je zauzela velike prostorije na trećem spratu, prikazano  je 400 radova koji pokazuju širok dijapazon talenta i multikulturalne uticaje bogate balkanske tradicije ali i novih ideja o izgradnji poletnog, energičnog društva koje je bilo bazirano na visokim idealima antifašizma, bratstva i jedinstva i samoupravljanja. Ove ideje su se u arhitekturi i spomenicima, kao i u svakodnevnom životu, često ostvarivale na briljantan način, dosezale svetski vrh, ali su se potom, nažalost, pokazale kao utopija iz naslova same izložbe.

Posebna pažnja, čak i posebne prostorije, posvećene su najvećim imenima jugoslovenske arhitekture kao sto su Bogdan Bogdanović, Vjenceslav Rihter, Juraj Najdhart, Svetlana Radević, Edvard Ravnikar i Milica Šterić, a odmah pri ulasku dočekuju nas bliski nam i prijateljski objekti – Toranj na Avali Uglješe Bogunovića i Laleta Janjića i Muzej savremene umetnosti na Ušću Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Izložba je propraćena izvrsnim video instalacijama Mire Turajlić, poručenim za ovu priliku fotografijama Valentina Jecka, i originalnim umetničkim radovima Jasmine Cibic i Davida Malojkovića.

Postavka je podeljena na četiri dela. Prvi je upotreba betonskih konstrukcija od 1950-ih kao integralnom delu „Modernizacije”, koja govori o procesu urbanizacije i izgradnji, pre svega Novog Beograda, kao najambicioznijeg urbanog projekta u Evropi posle rata a u rangu sa Brazilijom u Brazilu i Čandigarom u Indiji. Zatim slede „Globalne mreže”, otvaranje ka svetu u vreme postkolonijalnog pokreta nesvrstanih (Rihter je taj koji je svojim paviljonom „Jugoslavija” na svetskoj izložbi u Briselu 1959. napravio prodor jugoslovenske arhitekture u svet), kao i obnova Skoplja posle katastrofalnog zemljotresa 1963. uz učešće međunarodne zajednice na čelu sa čuvenim japanskim arhitektom Kenzom Tange. Tu je i projekt arhitekte Zorana Bojovića u Lagosu o kome je teoretisao Rem Kulhas.  Treći je tzv. „Svakodnevni život” gde nas čekaju poznati predmeti kao što su Iskrini telefoni, ili Rex stolica, koji se i danas viđaju u nekim enterijerima, ili k-67 crveni kiosk Saše Mehtiga koji je za tu priliku donesen u Njujork, što samo u nama može da izazove nostalgiju. Četvrti deo su „Identiteti” koji jasno govore o tome kako je socijalistička modernizacija bila ipak rafinirana kroz lokalne boje i identitete i kako je Juraj Najdhart, bivši saradnik Le Korbizijea, tako razvio specifični bosanski modernizam zasnovan na otomanskoj tradiciji, ili kako je Bogdan Bogdanović, najvažniji predstavnik memorijalne arhitekture, uspevao da da lokalni identitet svojim apstraktnim konceptima u Jasenovcu, Vukovaru, Mostaru.

 Ovaj, verovatno najznačajniji svetski događaj ovog veka za našu kulturu na teritoriji bivše Jugoslavije, ova izložba njene arhitekture izaziva s pravom divljenje sveta, oduševljenje blaziranog Njujorka, interes mladih studenata arhitekture i umetnosti koji sada hrle u MOMU da je otkriju. Ali u nama, u meni koja sam rođena i odrasla sa tom arhitekturom koja je bila samosvojna a svetska, sa duhom tih monumentalnih spomenika koji su sada zamenjeni kičerajskim delcima, ona izaziva neizbežno i snažno osećanje nostalgije za uzletom i kapacitetom tog talenta, ali i depresiju što je to svetsko priznanje stiglo post mortem za viziju zemlje koje više nema.

Komentari1
60b7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorica
Impresivno.Bravo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja