nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
TRADICIJA

Što šarenije to je svečanije

Oblačenje koloritne i bogate nošnje svakodnevna je navika Slovaka koji u selu Selenča žive punih 260 godina, a iz njega ne odlaze ni mladi
Autor: Andrijana Cvetićaninsreda, 18.07.2018. u 08:00
(Фото Анђелко Васиљевић)
(Фото Анђелко Васиљевић)

Zuzana Zolarek (71) od majke je učila da šije, veze i plete. Gledala je kako to vešto radi njena, samouka mama, baš onako kako je pre nje to činila i Zuzanina baka. Knjige da se takva veština prenese su suvišne.

Danas je Zuzana jedna od malobrojnih žena u Selenči, selu u južnobačkom okrugu, u opštini Bač, koja ručno izrađuje tradicionalnu slovačku nošnju.

Uz široki osmeh kaže da njene vršnjakinje u ovom naselju, sa većinskim slovačkim stanovništvo, takođe znaju tajne ručnog rada, ali da to čine samo za decu, unuke, dok ona radi za druge.

– Nije samo potrebno da znaš kako, treba malo i talenta, da se uklope sve te nijanse i – puno vremena. Ali ja to volim. To je moj odmor, priznaje. Kada završi obaveze po kući i u bašti, priča dok prebira po „brdu” profircanih podsuknji, uredno povešanih na čivilucima, uživa da sedne u omiljenu fotelju, za mašinu i uposli prste.

Pred njom su metri platna, raznobojna klupka konca i mašta da osmisli šare na pufnastim suknjama, ručno pletenim zepama –papučicama, na benjama (bluzama), prslucima (štrikančok) i džemperićima (štrikanjec).

Sloj po sloj – suknja

Slovačka, najčešće nazivana „široka” ili fodroška suknja nije nimalo laka za izradu i to ilustruje skoro inženjersko Zuzanino objašnjavanje kako se model slaže, od nekoliko delova.

U vencu 2.500 delova
Poseban ukras mladine odore je venac koji se nosi na glavi. Konstrukcija je žičana i ponekad mu je poluprečnik veći od 30, 40 santimetara. Kažu da nije težak, ali da žica i čvrsto uvezan na donjem delu potiljka šarenim trakama pomalo žulja dok se nosi. U sam venac nekad se plelo prirodno cveće dok se danas stavljaju ukrasi od veštačkih materijala: saten trake, svileni cvetići, kristalčići … Motiv i boje uvek prate one na suknji i bluzi.

Prvi je „rubač”– uska podsuknja koja se nosi do tela. Potom se, takođe od pamučnog platna, šiju tri bele suknje. Samo za jednu potrebno je četiri metra za gornji deo i osam metara materijala za donji – „fodru”, karnerasti deo.

Sledeća dva sloja se šiju od još više materijala. Za četvrtu i poslednju cigovanu suknju koja se nekada šila od najfinijeg kašmira, somota odlazilo je više od 11, 12 metara samo u „fodrušku”.

Na sve njih potom se po porubu ušiva papir hamer da bi suknja stajala kako treba. I šuštala dok se hoda i igra. Tu je obavezni deo „rićalo” – mekani umetak čija je funkcija da podigne, poput krinoline, zadnji deo suknje.

– Nema ovde kuće u kojoj se ne čuva nošnja od naših starih i predaje sa generacije na generaciju. Ja sam nosila onu od mame, pa sam je prepravila za kćerku, onda za unuke ali sam njima šila i nove. Praunuci od dve i po godine tek se spremam da izradim. Čim dođe kod mene odmah traži suknju – priča vredna Zuzana.

Da nošnja nije samo uredno složena po ormarima i da se oblači tek prigodama već da je deo svakodnevice u Selenči, potvrđuje Viera Streharski, učiteljica u penziji i voditeljka Etnosekcije i ključarka Etnomuzeja. I Selenčanke koje se mogu videti u širokim suknjama kako žurno na biciklu iz centra sela hitaju u bašte, da kuvaju ručak…

Škola i Muzej kao čuvari

– Neguje se običaj da mlada u nedelju pre svadbe prošeta selom, ide u crkvu u posebnoj svadbenoj nošnji čiji je sastavni deo venac na glavi. Prate je drugarice, rođake. Toga se mladi ne odriču. Poslednjih godina za samo venčanje oblače modernu venčanicu, ali šetnja po selu nije zaboravljena.

Seoba pod Marijom Terezijom
U Selenču su Slovaci došli 1758. godine i 2. jul datum je kada je potpisan ugovor o osnivanju naselja i slavi se kao Dan sela. Ove godine prvog vikenda jula bilo je posebno svečano jer se obeležavalo 260 godina mesta. Ove krajeve naselili su Slovaci iz srednje i zapadne Slovačke. Tokom tadašnje migracije sunarodnici iz drugih delova tadašnjeg carstava pod upravom Marije Terezije nove adrese pronalazili su širom Vojvodine. Danas su najveći centri slovačke zajednice u Srbiji, u Bačkom Petrovcu, nedaleko od Selenče, Staroj Pazovi u Sremu i Kovačici u Banatu.

O čuvanju identiteta kroz materijalno nasleđe govori se ne samo u porodicama već i u školi. U OŠ „Jan Kolar”, kako kaže direktorka i predsednica Saveta mesne zajednice Katarina Vrabčenjak, folklor je jedna od omiljenih vannastavnih aktivnosti. Sva deca žele da igraju – i igraju. – Osvajaju nagrade, putuju na smotre i nikada nemamo problem sa nabavkom kostima, kaže sa osmehom, jer svi igrači, tačnije učenici nastupaju u svojim novim ili nasleđenim od starijih.

Zainteresovani za bogatstvo šarenog sveta slovačke koloritne nošnje mogu da zarone u potkrovlje seoskog Doma kulture gde se 17 godina nalazi postavka Etnomuzeja. Nastala kao rezultat rada tri i po decenije Etnosekcije i Aktiva žena sadrži eksponate stare više do jednog veka, darovane od srca iz domaćinstava Selenčana.

Kecelje, suknje, marame, lutke obučene poput mlade i mladoženje, zavese, devojačka sprema, ali i preslice, razboj, posuđe, alat, fotografije sa nasmejanim licima predaka dočaravaju kako se nekad živelo u mestu sa oko 3.000 stanovnika.

Gospođa Viera spremna je da strpljivo objasni da su nekad omiljeni motivi bili cveće i voće, da su pre jednog veka postojale razlike u povezivanju marama Slovakinja evangelistkinja i Slovakinja rimokatolkinja, da su među gostima Muzeja bili Meksikanci, Italijani, guverneri narodnih banaka.


Komentari0
bb904
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja