sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:58

Živo kulturno nasleđe Srbije

Autor: Aleksandra Kurtešsreda, 18.07.2018. u 14:39
Славски колач (Фото Д. Жарковић)

Žitnim klasovima, ružama, krstom i svim onim što simbolizuje izobilje, zdravlje i napredak domaćinstva – ukrašen je slavski kolač. Šare su uz molitvu svetitelju, zaštitniku porodice, od testa kao tankim vezenim nitima pravili ženski prsti. Slavski kolač seče se u crkvi ili uz blagoslov sveštenika u porodici kada se okupe njeni članovi, rodbina i prijatelji. Pali se slavska sveća i čita „Oče naš”.

Srbi prepoznaju slavu kao važan porodični praznik i iskazivanje nacionalnog identiteta. Koliko je veliki značaj krsne slave potvrđuje i činjenica da je upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Trideset sedam elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva predstavljeni su sinoć na izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije” u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Na postavci čiji je autor Danijela Filipović, kustos i rukovodilac Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju, prikazani su eksponati koji ilustruju šta smo sve uvrstili i upisali u registar Nacionalnog živog nasleđa. To se osim na fotografijama i video-materijalima može videti i u staklenim vitrinama u kojima su smeštene gajde, nakit, gusle, drvene čuture, činije, vezeni jastuci, svećnjaci i niz drugih predmeta koji plene svojom lepotom.

Posetioci su u prilici i da uz svaki eksponat na panoima pročitaju ličnu kartu tog predmeta, ali i priču koja otkriva kako se od zuba vremena otrglo i sačuvalo ono što čini naše nacionalno kulturno blago. Tu je i priča o kolu, rasprostranjenoj narodnoj igri u Srbiji. Najstarije verzije kola, „Moravac” i „Kukunješ”, kako piše, zabeležene su na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka. Kasnije je kolo postalo rasprostranjeno i u drugim delovima naše zemlje, u regionu i dijaspori, a zbog svoje autentičnosti prošle godine stiglo je i na Uneskovu listu.

Značajan segment nematerijalnog kulturnog nasleđa su znanja i veštine koje se tiču pripremanja i konzumiranja hrane. Tradicionalna jela, čije je pripremanje upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, jesu ona koja su deo svakodnevne ishrane – kajmak, cipovka, tradicionalni vojvođanski hleb... Tu je i hrana koja se sprema povodom obeležavanja Đurđevdana, poput belmuža, jela od kukuruznog brašna i sira, ali i kuvanje žmara – ritualnog i svakodnevnog jela od ovčijeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna – u prošlosti neizostavnog običaja kojim su sprovođeni posmrtni obredi.

Novopazarske mantije pripremaju se od testa sa nadevom od mlevenog mesa, mogu da se jedu svakog dana, ali i za svečane prilike. A šljivovica se peče u selima Srbije, u čemu učestvuju različite generacije, članovi porodice, komšije i prijatelji pa taj proces ima i važnu društvenu funkciju. Zanatska znanja takođe su na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na značaj ovog nasleđa koje se naziva i živim nasleđem i prenosi se s kolena na koleno podsetili su na otvaranju izložbe Tijana Čolak Antić Popović, v. d. direktora Etnografskog muzeja, i Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta. Postavka se može obići do kraja avgusta. 


Komentari1
7d650
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар,ЗАГРЕБ.
Коло из19.стољећа?Наше манито коло описао је још Алберто Фортис у свом путопису ,,Viago di Dalmazia"када описује,,Morlace shizmatico",а да не говорим о фрескама из манастира гдје се игра коло још у раном ср.вијеку. А питам се?Тко ће пописати и заштити нашу културну баштину?Нитко? Зашто?Па зато што изложба нема наслов:Заштићено културно благо Срба,него Србије. Једино што нам не могу забранити је право на културно јединство, а матицу баш брига.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja