nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:42
DOGODOVŠTINE U BEOGRADSKOM ČVORU

U potrazi za železničkom stanicom

Autor: D. Aleksić i J. Simić-Tenšićsreda, 18.07.2018. u 22:00
„Београд центар” познатији као „Прокоп” (Фото Д. Алексић)

Ćao, Veki, šta ima, pozvao je u utorak uveče tridesetogodišnji Beograđanin svoju drugaricu.

„Ćao, Boki! E, da znaš kakav uzbudljiv dan sam imala!”, kroz polusmeh čulo se sa druge strane.

„Šta se desilo, jesi li ponovo pričala grčki kako ti kontrolori ne bi ispisali kaznu?”, šaljivo je uzvratio dečko znajući čime se sve služi njegova drugarica.

„Ma, ne! Krenem ti ja na voz za Novi Sad, išla da vidim bata-Vladu i nina-Ljilju. Voz mi kretao oko jedan, a ja pre pola jedan već bila na Glavnoj...”, u dahu je Veki prepričavala svoj dan.

„Na Glavnoj?!”, u sekundi je njenom drugu bilo jasno.

„Znam! Sad znam! Zatvorena je!”, brzo je uzvratila dvadesetpetogodišnja Beograđanka.

„Kad si to shvatila?”, upitao je Boki gušeći se od smeha.

„Pa ja stala u red, vidim nešto dugačak, svi nešto zapitkuju. Rekoh, ’ajde dobro, ionako imam vremena. Ali vidim ja sve ispred mene stranci i kako ko dobije informaciju od službenice na šalteru okreće se i izlazi ka Savskom trgu. Niko u ruci nije imao kartu. Ipak, kad sam stigla na red, ja samouvereno: ’Dobar dan, jednu kartu do Novog Sada!’”, nastavila je Veki.

„Ahahahaha, i šta ti je žena rekla?”, jedva je Boki od smeha mogao da govori.

„Šta misliš? Pa da stanica više ne radi. Da oni samo usmeravaju putnike koji još to ne znaju... Da je sada glavna ’Beograd centar’. Kada mi to reče, a ja: ’Kakav centar, zar ovo nije centar’. Onda je ona meni, vidno srećna što konačno može da priča srpski posle dvadeset stranaca koje je imala, potanko objašnjavala. Već sam videla kako ne stižem na voz.”

„Pa, kako nisi videla na sajtu ’Infrastrukture’?”, postavi joj pitanje drugar i odmah shvati da će uslediti pitanje „Koji sajt, nikad čula ni videla to nisam”.

„Dobro, nego jesi li stigla?”, bio je znatiželjan Boki.

„Ma žena na šalteru je bila super. Smirila me je, objasnila da imam dovoljno vremena da voz uhvatim na Novom Beogradu. Na kraju je sve ispalo dobro”, uzvratila je Veki.

„Inače, evo vraćam se iz Novog Sada, ali ne znam gde da izađem. Opet na Novom Beogradu ili u tom ’Beograd centru’. Svakako moram dva prevoza da menjam do Voždovca”, bila je u nedoumici Veki.

„Bolje onda idi direktno na ’Beograd centar’. Kad izađeš videćeš gomilu perona, prilično dobro sređenih. Samo nemoj da se prepadneš kad se popneš na stanični plato. Gore je sve pod zarđalom armaturom. Neka te to ne plaši. Ti samo nastavi uz stepenice uzbrdo i onda između zgrada do trolejbuske stanice... Bolje idi na njih nego na 36 koji retko polazi. Malo je mračno, ali snaći ćeš se”, bio je savet sa druge strane slušalice.

„Pa, Boki, ti si hit! Ja to ništa ne bih imala pojma”, kikotala se Veki.

„Ko ti je kriv, kad ne znaš koga treba da pitaš”, šeretski je uzvratio drug.

Posle pola sata...

„Bokiiiiii, sad kondukter savetuje nama koji smo ostali u vozu da siđemo na Novom Beogradu ili u ’Prokopu’. Šta je sad ’Prokop’?!”, ponovo se javila, sada već pomalo uznemirena Veki.

„Ej, opušteno! Samo idi na ’Prokop’, to ti je taj ’Beograd centar’”, smirivao je upućeni drug neupućenu drugaricu.

„Aha, hvala ti, Bole, srce si!”, brzo se ponovo osetilo olakšanje kod Veki.

Bokiju nešto ipak nije dalo mira...

„Jesi li se snašla?”, nazvao ju je ponovo posle desetak minuta.

„Ma, da! Sve je kako si rekao. Peroni, bre, izgledaju kao stanice u Moskvi. Ali zato kad sam izašla van, jezivo. Zarđala gvožđurija. Jedino te stepenice nisam videla, ali sam pitala jednog vozača. Evo, penjem se, tu sam kod nekih zgrada, malo je mračno, ali imam suzavac”, pohvalila se Veki „naoružanjem”.

„Ne brini. Videćeš uskoro market. Zaobiđi ga i ugledaćeš stajalište trole. Au, pa one su sada ukinute”, u trenu se setio Boki.

„Ma u redu je, ima onaj bus što ih menja, bitno je da sam stigla”, istakla je radosno drugarica.

Znam ja, valjda, gde je Beograd – centar

Dobar dan, ja sam redovni čitalac vaših novina i hteo bih da pitam nešto, javio se juče jedan Beograđanin koji u gradu nije bio dve godine.

„Izvolite, gospodine, naravno, pitajte – ako znamo odgovorićemo”, rekosmo.

„Da li ste vi ovih dana putovali vozom, odnosno dolazili u Beograd. To je drama, to je filmska priča, to je doživljaj, ali ne mnogo prijatan”, nizao je naš čitalac svoja osećanja.

„Šta se desilo, gospodine?”, upitasmo radoznalo.

„Pitate me šta se desilo? Vi mene pitate! Bolje ja da pitam vas gde je nestala Železnička stanica iz mog grada. Da nije bilo jedne žene u vozu, ja bih verovatno ostao da sedim u onim kupeima misleći da voz stoji iz nekog razloga i čeka da krene. Pridremao sam, otvorim oči, vidim narod izlazi, gledam nije to moja stanica i vratim se na sedište. Neka žena me pogleda i kaže da je ovo poslednja stanica, da voz ne ide dalje. Gledam je i mislim se zašto se nepoznata, ozbiljna, jako fina žena šali sa mnom, a prvi put u životu me vidi”, priča sugrađanin.

„I niste joj poverovali?”, pitamo.

„Poverovao? Još je i nagrdih u smislu ma baš ćeš ti meni da pričaš gde je stanica u Beogradu. Putovao sam ja i kad se ti nisi rodila. Okrenem glavu i gledam kroz prozor. Sedim, sedim... i ništa se ne dešava. Nema nigde nikoga. Ponovo ista žena promiče pored prozora i ponovo mi kaže da smo stigli u „Beograd centar”. Centar, kakav centar, ni centra ni stanice”, priča sedamdesetdvogodišnji putnik.

„Da to je nova stanica, Glavna železnička je zatvorena prvog jula”, objašnjavamo.

„Znam, to sam posle malo čitao, čuo. Kad sam se ljudski namučio, raspitao sam se. Ali, vas zovem da pitam, jer to niko ne ume da mi odgovori, čak ni nadležni, do kada će da bude zatvorena stara stanica. Šta kažu, koliko će da traje ta obnova i pravljenje nekog muzeja, kako sam razumeo?”, raspitivao se sagovornik.

„Gospodine, Glavna železnička stanica je trajno zatvorena. Ona je preseljena u Prokop i zove se „Beograd centar”. I to je nova stanica. Nema stare stanice”, pokušasmo da objasnimo.

„Ma ne pričajte nema. Prolazio sam preksinoć i tamo je. Sve stoji. Kako mislite to nema? Molim vas, ne budite neozbiljni. Ja nisam bio stalno u Beogradu dve godine, ali dolazio sam. Kako je moguće tek tako?”, uporno nije verovao sugrađanin.

„Moguće je, to je dugoročni projekat o promeni lica tog dela grada...”, pokušasmo da navedemo razloge.

„Tek vi ne znate šta pričate. Hoćete da mi kažete da jedan stranac kad dođe u taj Prokop ume da se dovede do centra grada. Kad sam tamo izašao, nisam znao ni gde sam došao. Od Beograda ni traga. A kad sam se okrenuo oko sebe – ni taksija. Pitam kuda da krenem, neki ljubazni čovek mi je objašnjavao. Ja u mojim godinama da vučem kofer uzbrdo i da se muvam među nekim zgradama, a nikakvog traga nema. Kakvi su to projekti?!”, nije odustajao gospodin.

„I da ja vama kažem, nema ništa od tog premeštanja. Videćete. Čitam negde da neki vozovi staju u Topčideru, tamo nije putnika bilo još od kraljice Drage, a sad će tu da nam stižu vozovi, i to auto-vozovi!”, komentarisao je dalje prilično revoltirani Beograđanin.

„To su novine u gradu. Biće to dobro samo da se sve uhoda, nema ni mesec dana”, rekosmo.

„Kako da ne. Idite na stanicu i sa nje bez nekoga da je došao po vas otidite kući kod Bajlonijeve pijace. Mene nije niko čekao, ni taksi. Da sam hteo da ostanem da spavam na stanici, ni to ne bih imao gde. I vi mi pričate o novinama. ’Ajde u zdravlje”, pozdravi se naš čitalac.


Komentari4
b3853
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesna
Jesmo lep narod, jesmo harizmaticni i imamo ukusnu hranu i dobar nocni provod - ali mislim da kad stranci dodju u Bg i krenu javnim prevozom nebitno na kojoj liniji - mislim da im svi lepi utisci o nama padaju u vodu. Dobro je da bar dosta nas govori eng i mozemo im pomoci kad nas pitaju za pomoc :)
Ruza
Možeš misliti, šta sve pročita... Šta je Srbija Voz uradio da olakša putnicima putovanje vozom, samo znaju da kritikuju...
Nebojsa
To ima samo u srbiji skucati pare u z.stanicu na neprikladnom mestu od tako Vaznog znacaja i zbog toga nemati adekvatan prilaz .Pa vecina nadih arhitekata se vata za glavu..
Raca Milosavljevic
... gde su Ckalja i Mija,gde su Guta Dobricanin i Zika Milenkovic da ustanu iz groba i da bez scenarija pocnu seriju od stare zeleznicke dok ne nadju novu ... a od stare autobuske da krene baba Vuka iz Vrazogrnaca ...strasno ... sramota ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja