četvrtak, 23.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:45
Mundijalski eho

A da iskoristimo ono što nemamo?

Kad bi nam reprezentacija bila sastavljena od igrača iz domaćih klubova možda bi ih manje bilo u inostranim, a mogla bi da bude uigranija, pa samim tim i s većim izgledima na međunarodnoj sceni
Autor: Ivan Cvetkovićsreda, 18.07.2018. u 22:02
(Фото Бета/АП)

Za vreme Svetskog prvenstva predsednik hrvatskog saveza Šuker je prigovorio hrvatskim novinarima, kako su prenele zagrebačke „Sportske novosti”, zašto predsednika njihove države Kolindu Grabar-Kitarović nisu pitali kada će da bude sagrađen nacionalni fudbalski stadion, a sreli su se s njom u Rusiji. Između redova: gde bi im bio kraj da to imaju!

Ali, baš tek završen najvažniji fudbalski turnir na svetu je pokazao da ne postoji pouzdan recept kako da se dođe do željenog uspeha. Na primer, Rumunija od 2011. ima nacionalni stadion, ali se nije plasirala ni za Brazil 2014, ni za Rusiju 2018. Hrvatska nema nacionalni stadion, a postala je svetski vicešampion!

Naša reprezentacija je bila u Rusiji, međutim, nije daleko odmakla. Za to može da se ponudi opravdanje (nedosuđen penal protiv Švajcarske, Brazil kao protivnik u grupi), ali ono ne mora i da se prihvati.

Uglavnom, i kad se kaže i kad se prećuti, podrazumeva se da su nam uslovi za fudbal takvi da u tome zaostajemo za mnogima. I to mnogo. I da to ne može ni brzo, ni lako da se popravi.

A hteli bismo da uzletimo visoko. Kao Hrvatska, na primer.

Umesto zavisti ili mirenja sa sudbinom trebalo bi nešto da preduzmemo. Jasno je da ne možemo putem kojim su oni ispred nas već prošli, niti onako kako su oni prošli.

Prvo, ne može ni od koga da se prepiše. Čak i oni za koje se smatra da znaju kako se to radi ne ubiru uvek lovorike. Na ovo Svetsko prvenstvo nisu se plasirale, recimo, Italija i Holandija, Nemačka prvi put nije izišla iz grupe, Argentina i Portugalija su otpale u osmini finala, Brazil nije mogao dalje od četvrtfinala... Od koga, onda, da se uzme prepis? Ko da bude uzor?

U fudbalu mnogo zavisi od slučaja. Da Brazilci u četvrtfinalu nisu primili autogol, ili Hrvati u finalu, ko zna kako bi se završile te utakmice. Ili da Švajcarcima protiv Brazila nije priznat gol posle očiglednog faula i da ih sudija nije častio kad nije dosudio penal za nas protiv njih, ko zna dokle bi Srbija stigla.

A svi favoriti su se spremali za ovaj šampionat. Nemci su došli u Rusiju kao svetski prvaci, Argentinci predvođeni Mesijem, a Portugalci Kristijanom Ronaldom, to jest s igračima koji slove ne samo za najbolje danas, nego i u istoriji fudbala, Brazil je večiti favorit. Belgijanci su navođeni kao primer kako treba da se počne od nule. Svetski prvaci postadoše Francuzi, čiji je selektor priznao da ima reprezentacija koje se na višem nivou od njegove...

Drugo, od podražavanja je mala vajda. Ko sledi nekoga uvek će biti iza njega. Onaj ispred je taj put već prešao, rešava probleme koji su za podražavaoca u dalekoj budućnosti. A i pitanje je da li prepisivač može da pronikne u suštinu. Razlika kao između „bubalice” i onog koji je smislio formulu ili definiciju.

Mi, čak i s najboljom namerom, neke naše nedostatke u odnosu na to kakvi bismo hteli da budemo – ne možemo da otklonimo. Ne može liga da nam bude jaka preko noći, ne možemo ni igrališta da dovedemo u red, a kamoli da sagradimo moderne stadione, nemamo pare da zadržimo igrače, pitanje je i kakvi su nam treneri, kakvi su ljudi koji dolaze na utakmice (zbog fudbala ili nečeg drugog)...

Ako nastavimo kao što smo radili do sada verovatno će i učinak da bude kao i do sada. Jedino da se nadamo u čudo kao kad su Grci postali prvaci Evrope ili Lester šampion Engleske. Ali, da li će sledeće čudo da se dogodi za našeg života i baš našoj reprezentaciji?

Slučajnosti u fudbalu imaju mnogo veće posledice, nego u drugim sportovima, jer je on jedini u kome uopšte ne mora da se postigne pogodak ili osvoji poen, to jest utakmica može da se završi i onako kako je počela (0:0).

Međutim, slučaj može da presudi na jednoj utakmici, možda baš na onoj presudnoj za tu sezonu. Ali, to je, ipak, samo jednom.

Ako se dobro radi možda i neće nikada da se stigne na tron (na primer, brazilska reprezentacija 1982. i 1986), ali će uvek biti na visokom nivou.

Da bi naša reprezentacija što manje zavisila od slučaja, sreće, spleta okolnosti i tome slično trebalo bi da se osloni na ono što ima i – nema.

Nemoguće je, na primer, da se dan ili dva pre utakmice stvori tim koji će na megdan protiv Brazila da iziđe psihološki ravnopravan njemu. Za to pripreme počinju još u dečje doba i nastavljaju se iz dana u dan tokom cele karijere.

Ako se gubi s 3:0 treba da se da sve od sebe da bude makar 3:1! Ako se vodi s 3:0 da se pobedi s 4:0! Ako su sudija ili peh oštetili naš tim da to bude podstrek više, a ne da demorališe.

Istorija našeg fudbala je puna primera za ono što nas je ubilo u pojam. Od gola koji su nam Urugvajci dali na Svetskom prvenstvu 1930. kada je policijac ili redar vratio loptu u igralište.

Nekad su treneri pionira, kad se na treningu igralo da poraženi trči posle utakmice po desetak krugova oko igrališta, 2:0 za jednu ekipu menjali u 3:2 za protivničku. To je škola za navikavanje na očitu sportsku nepravdu i obučavanje da se „preživi” u najtežim uslovima („jurenje rezultata”).

Naši igrači mnogo često podležu provokacijama. Treneri bi od malih nogu trebalo da ih uče da je to priznanje od protivnika da su bolji od njega. Da je on bolji od njih ne bi mu bili potrebni „prljavi potezi” da im, na primer, oduzme loptu.

Drugo, naš savez bi mogao da se opredeli da za reprezentaciju igraju samo igrači iz domaćih klubova! Nekad je nastavak karijere u inostranstvu značio i zbogom timu koji je predstavljao našu državu. Posle rata je prvi izuzetak načinjen 1967, kada su u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Zapadne Nemačke igrali Skoblar i Jusufi, a prvi naš „stranac” na svetskom prvenstvu (ne računajući trojicu „francuza” 1930: Bek, Sekulić i Stefanović) bio je Ilija Petković (tada član francuskog kluba Troa) 1974.

U sadašnjim okolnostima reprezentacija sastavljena od igrača iz naše lige imala bi prednost što bi mogla da se uigrava, jer bi svi bili ovde. Ako se izbaci onaj treći deo prvenstva, ionako sam po sebi suvišan, bilo bi termina za to.

Sada su našim selektorima vezane ruke, jer mogu da rade s reprezentativcima samo kada im to međunarodni kalendar dopušta, a inostrane klubove ne zanimaju potrebe naše reprezentacije.

Ovo Svetsko prvenstvo je potvrdilo, kao nijedno ranije, da su i najveći majstori fudbala u reprezentaciji senke od onoga što su u klubu. Ali, u klubovima se trenira puno radno vreme, a, eto, za najveće takmičenje na svetu, sve u svemu, mesec dana i to se okupe igrači isceđeni od tek završene sezone.

Dakle, reprezentacija koja bi imala svežije igrače, koja bi ih duže uigravala imala bi i bolje izglede da učini nešto više, nego do tada.

Bez obzira na imena koja bi bila izostavljena iz spiska reprezentativaca. A možda bi to neke i prelomilo da ostanu ovde.

I 11. selektor posle SP izgubio posao

Selektor fudbalske reprezentacije Paname Ernan Dario Gomez podneo je ostavku posle Svetskog prvenstva u Rusiji. Kolumbijac je izborio debitanski nastup Paname na Mundijalu, ali nije uspeo da osvoji niti jedan bod u G grupi i duelima sa Belgijom (0:3), Engleskom (1:6) i Tunisom (1:2).„Vreme je za emotivan odlazak iz Paname. Održao sam obećanje, Panama je igrala na Mundijalu i siguran sam da će nastaviti da piše istoriju”, rekao je Gomez za sajt nacionalnog Saveza.

Gomez je vodio i Kolumbiju na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998, a sada se očekuje da po drugi put u karijeri preuzme selekciju Ekvadora.

On je čak 11. selektor koji je otišao sa klupe nakon turnira u Rusiji, posle Ektora Kupera (Egipat), Adama Navalke (Poljska), Antonija Gareke (Peru), Oskara Ramireza (Kostarika), Berta van Marvajka (Australija), Fernanda Jera (Španija), Akire Nišina (Japana), Nabila Malula (Tunis), Horhea Sampaolija (Argentina) i Heimira Halmgrinsona (Island).


Komentari6
cb17e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ненад Димитријевић
Талентована деца , остају и даље талентована. Без правог тренинга,рада и приступа, какав је у музици, балету и сл.нема напретка. Први прави почетци се постављају са првим тренингом, као постављање 5 прстију у свирању скале, на клавиру. Ако не поставиш руку за свирање како треба врло брзо долази до непремостивих препрека. Тако је и у фудбалу. Земља: Џајића, Пижона, Вукотића, Мијатовића, Пиксија, и њима сличним, да нема такве играче средине терена, нема чему да се нада. Клариш
Filip
Malo je onih koji zele "umrijeti" sa Srbiju na utakmicama, pocev od ljudi u FSS. A o igracima i upeglanom treneru, ne treba puno pricati, sve je vec Deja Vu. Sramota, stidite se.
Petar III
Ocigledno u FSS vladaju pare a ne sport. Ukljuceni su razni menadzeri koji forsiraju svoje igrace kako bi ih prodali za sto vishe para bez obzira na sportske rezultate. To je drasticno pocelo Arkanovom kupovinom Obilica a sada je dostiglo katastrofu. Naravno, igraci su i vaspitavani u tom duhu i pravcu, pa hoce da igraju za Srbiju samo i jedino ako ce se bolje dalje prodati, a tu svim snagama agituju menadzeri (ogromna je zarada, a sport i drzava nisu bitni). Kako ukinuti uticaj menadzera i raznih ~navijackih grupa~ ne znam ali dok se to ne uradi fudbal u Srbiji je u rasulu.
Miki Andrejevic
Jedini i pravi nacin da se postupi kao sto je Belgija ucinila: Napraviti i Objaviti Dugorocni plan i program razvoja reprezentacije, sa jasnim ciljevima i datumima cak i po cenu propustanja nekih takmicenja, pa kada se ucestvuje da redovno igramo u zavrsnim fazama. Do sada smo bili dobri u pravljenju euforija ciji baloni su se ekspresno rasprsivali.
Ivo Mušić
Ja tu vidim spregu Šukera sa građevinskom mafijom. Stadion košta 300 milijuna € ili više. Gdje su pare tolike maloj državi? Kao i sportske dvorane koje propadaju

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja