petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06
DVA NIKOLAJA I SRBIJA

Car i emigrant zadužili srpsku prestonicu

Romanov danas ima ulicu i spomenik u centru srpske prestonice. – Krasnov, čiji je potpis na našim najreprezentativnijim zdanjima, tek pre dve godine dobio ulicu
Autor: Dejan Aleksićsreda, 18.07.2018. u 20:00
(Фото Беоинфо)

Kada žitelji prestonice sednu u trolejbuse 19, 21, 22 i 29 na Crvenom krstu na putu do centra grada valjalo bi na umu da imaju da ova vozila ne prolaze bilo kojom deonicom već delovima grada u kojima se prilično dobro mogu očitati veze Srbije i Rusije. Na toj trasi srpsko-ruske istorije nižu se Ulica cara Nikolaja Drugog, zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta, spomenik caru Nikolaju u parku Aleksandrov, stambeno-poslovna zgrada na adresi Terazije 14.

Na prvi pogled deluje da ove odrednice nemaju mnogo zajedničkog, ali kada se zagrebe ispod slojeva današnjice, brzo se može uočiti da ulica, spomenik i dva zdanja svedoče o vrlo bliskim odnosima Srbije i Rusije, naročito o odnosima koji su vladali u prvoj polovini 20. stoleća. Svedoče i o dva Nikolaja koji su bitni za našu istoriju, politiku, kulturu i arhitekturu – caru Nikolaju Drugom Romanovu i čuvenom arhitekti Nikolaju Krasnovu.

Prvi, monarh Nikolaj, ostao je upamćen po tome što je u toku Prvog svetskog rata našoj vojsci slao pomoć i municiju, a pre svega zbog toga što je zapretio da će Rusija da istupi iz rata ukoliko saveznici ne pomognu srpskoj vojsci u izbeglištvu, kao i zbog njegovih reči: „Svi moji napori biće upereni na očuvanje dostojanstva Srbije i ni u kom slučaju Rusija neće biti ravnodušna prema sudbini Srbije.”

Zato možda i ne treba da čudi što je juče svečanim prijemom u Starom dvoru i velikom litijom gradskim ulicama, od ruske Crkve Svete Trojice na Tašmajdanu do obeležja od bronze u parku Aleksandrov, obeležena stogodišnjica smrti cara Nikolaja Drugog.

Ali ne tako davno, u srpskoj prestonici bilo je znatno drugačije. Poslednji ruski car doskora u Beogradu nije imao ni ulicu ni spomenik. Tek početkom dvehiljaditih dotadašnja Ulica 14. decembra, koja spaja današnje Mileševsku i Maksima Gorkog, preimenovana je u Ulicu cara Nikolaja Drugog. Dobrom delu Beograđana nije bilo jasno zašto je ulicu u centru dobio jedan ruski vladar. Na njegov značaj za našu istoriju Beograđani su se podsetili tek kada je u jesen 2014. otkriven spomenik u tadašnjem Devojačkom, a danas parku Aleksandrov.

Ništa bolja situacija nije bila ni sa Krasnovom koji je ulicu i spomen-tablu na Vračaru dobio pre nepune dve godine. To, čini se, i mnogo više Krasnov je u srpskoj prestonici odavno zaslužio – najviše zbog toga što je u mozaik beogradske panorame ugradio neke od najreprezentativnijih i najlepših kockica.

Ruski dvorski arhitekta iz perioda Romanovih posle Oktobarske revolucije sa brojnim sunarodnicima napustio je otadžbinu. U našu zemlju i prestonicu došao je na poziv Saveza ruskih inženjera i tehničara. Za kratko vreme iza sebe je ostavio velelepna državna zdanja bez kojih danas Beograd ne može da se zamisli.

Tako, kada zaseda vlada, ona to čini u zgradi nekadašnjeg Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, zgradi koju je projektovao Krasnov. I kada se preko puta današnje vlade objavljuje koje zemlje su povukle priznanje Kosova i Metohije, i to se obznanjuje u zdanju koje potpisuje ovaj arhitekta – u nekadašnjoj palati Ministarstva šuma i ruda, sadašnjem sedištu Ministarstva spoljnih poslova. Krasnovljev trag je i na zdanju sadašnjeg Ministarstva finansija, jer je upravo on bio zadužen za projekat dogradnje ovog državnog objekta.

Nešto više odatle, uz Kneza Miloša decenijama se šepuri i zgrada u kojoj je Grčki kulturni centar, još jedna ostavština Krasnova. A kada se iz Kneza Miloša skrene u Bulevar kralja Aleksandra, a odatle u Karnegijevu, tu se nailazi i na Arhiv Srbije, još jednu arhitektonsku lepoticu ovog autora. Njegove zaostavštine trebalo bi da budu svesni i ljubitelji pozorišta zato što je Krasnov ostavio trag i na zdanju u kome se danas nalazi Jugoslovensko dramsko, ali i na pomenutoj stambeno-poslovnoj zgradi na Terazijama 14.

Krasnovljev Beograd nisu samo ova zdanja, već i enterijer Doma Narodne skupštine i Kraljevskog dvora na Dedinju. Njegova maštovitost i kreativnost vidi se i na crkvi Ružici, a njegovo delo je bogato urađena osnova nekadašnjeg velelepnog Mosta kralja Aleksandra, koja danas drži znatno manje reprezentativni Brankov most.

I tu nije kraj. Malo je poznato da su se dva arhitektonska genija, Nikolaj Krasnov i Momir Korunović, sreli na jednom prestoničkom zdanju. To je zgrada Sokolskog doma „Matica”, danas poznatija kao Stari DIF. Ovo velelepno zdanje projektovao je Korunović, ali je glavni portal na zgradi u Deligradskoj autorski potpisao upravo Krasnov.

Posle svega ovog nabrojanog, jasnije je zašto jedna ulica Krasnovu koja je tek nedavno dodeljena nije dovoljna počast kakvu Beograd treba da oda ovom stvaraocu. Prethodnih godina pominjan je i spomenik, ali ta najava, nažalost, nije sprovedena u delo.

Beograd ima obavezu prema ruskom caru

Posle jučerašnje litije zamenik gradonačelnika Goran Vesić ukazao je da Beograd ima posebnu obavezu da na dostojan način obeleži dan smrti cara Nikolaja Drugog.

– Car Nikolaj bio je veliki i iskreni prijatelj Srbije. Rusija je u Prvi svetski rat ušla zbog Srbije. Ruski car pomogao je da naša vojska bude evakuisana sa obala Albanije, da se oporavi i kasnije oslobodi Srbiju – istakao je Vesić podsetivši da je Beograd između dva rata, posle Pariza, primio najviše ruskih emigranata.

– Prema popisu iz 1931, svaki šesti stanovnik Beograda bio je Rus, a oni su dali veliki doprinos razvoju Beograda, od kulture, umetnosti do nauke i drugih oblasti života. Većina najvećih građevina sagrađenih između dva rata bila je delo ruskih arhitekata, pre svega Nikolaja Krasnova – kazao je Vesić.


Komentari0
dde2d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja