subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.07.2018. u 22:12
Beogradske priče

Zadužbinarstvo – vraćanje pravim vrednostima

Srpski zadužbinari bili su ljudi različitih profesija, većinom trgovci, svesni koliko je važno da se ulaže u školovanje mladih, obrazovne institucije, nauku i kulturu
(Фото Петар Мирковић)

„Želim da ostavim Beogradu nešto što će ostati generacijama iza nas”, reče mi pre neki dan u Skupštini grada Beograda jedan od bogatijih Srba. Priznajem da sam bio prijatno iznenađen. Ne zato što je čovek odlučio da učini dobro delo, jer on to često čini, već zato što skoro osamdeset godina u Srbiji nema zadužbinarstva. Odmah sam mu dao nekoliko predloga za izgradnju javnih zgrada i uređenje javnih površina koje uvek imam na radnom stolu. Prihvatio je da uredi jedan veliki park u centru grada i izgradi umetničku galeriju. Radujem se ovom poduhvatu jer verujem da će njegov primer slediti i drugi bogati Srbi, a to bi bio dokaz da se naše društvo duhovno oporavlja.

Zadužbina je srpska reč koja se prvobitno izgovarala zadušje, što je značilo za dušu. Zadužbinarstvo je imalo veliki značaj za naše društvo, a posebno za kulturu 19. veka pa sve do Drugog svetskog rata.

Prvi srpski zadužbinar 19. veka bio je sin vožda Karađorđa knez Aleksandar Karađorđević koji je zaveštao veliki novac u dobrotvorne svrhe. Zadužbine su osnivali kapetan Miša Anastasijević, Ilija Kolarac, Vlajko Kalenić, Nikola Spasić, Luka Ćelović Trebinjac, Nikola Čupić, Mihajlo Pupin, Milan Kujundžić Aberdar, Sima Andrejević Igumanov, Aleksa Krsmanović, Bogdan Dunđerski, Vladimir Matvejević i mnogi drugi.

Među zadužbinarima gotovo da nije bilo obrazovanih ljudi, a neki od njih bili su polupismeni. Svi oni, ponikli iz naroda, koji su ličnim radom uspeli da stvore ogromno bogatstvo, ostavili su sve što su stekli ili deo kako bi se razvijala srpska privreda, gradile škole i bolnice, pomagali siromašni đaci i studenti ili kako bi se razvijala kultura.

Danas većina građana kada čuje reč zadužbina pomisli na zgradu Kolarčevog narodnog univerziteta, Kapetan Mišino zdanje ili na Igumanovu palatu. To jesu najveće zadužbine, ali bilo je u prošlosti mnogo manjih koje su bile namenjene razvoju kulture ili obrazovanja. Zadužbina Nikole Čupića, koji je bio unuk Stojana Čupića – Zmaja od Noćaja, bila je namenjena izdavanju knjiga. Književni fond uglednog trgovca iz Valjeva Radovana Lazića, koji je biran za poslanika i predsednika Valjevske opštine, iz 1883. godine, osnovan je sa „ciljem pomaganja izdavanja popularnih spisa za narod”. Književnim fondom je upravljao direktor Valjevske gimnazije.

Zadužbina Ilije Kolarca imala je dva fonda, književni fond Ilije M. Kolarca, o kome se danas malo zna, i fond za podizanje Kolarčevog narodnog univerziteta. Danas malo ko u Srbiji zna da je Zadužbina trgovca Nikole Spasića bila bogatija od Nobelove fondacije!? Spasićeva supruga Anastasija Naka Spasić, plemenita žena i sama dobrotvor, rekla je suprugu na početku Prvog svetskog rata da kako nema ni sina, ni brata u vojsci, dobro bi bilo da pomogne tolikim unesrećenim vojnicima. Već sutradan, Nikola Spasić piše pismo ministru prosvete i crkvenih poslova, u kome pored ostalog kaže: „Na ovom što još uvek živim i što moje imanje opet gledam zahvalan sam prvo Bogu pa iza Boga odmah srpskoj vojsci. Zato hoću srpskoj vojsci da se zahvalim, na našem spasenju i na našoj slavi koju nam je donela, na taj način što odmah predajem svoje imanje u Beogradu na uglu ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića 37, kao svoj prilog Srpskom narodnom invalidskom fondu Sveti Đorđe”.

Mesečni prihod Zadužbine Luke Ćelovića Trebinjca, koji je predavan upravi Beogradskog univerziteta, iznosio je 260.000 dinara 1931. godine. Plata redovnog profesora, ministra ili generala bila je tada oko 5.000 dinara mesečno.

Marija i Mijailo Milivojević osnovali su 1871. godine Fond za pomaganje ostarelih i osiromašenih srpskih pisaca. Mnogi siromašni srpski pisci, posredstvom SANU, dobijali su pomoć ovog fonda. Među njima bili su Petar Kočić, Vladislav Petković Dis, Milica Janković, Vojislav Ilić i drugi.

Milan Kujundžić Aberdar, pesnik, filozof, profesor, ministar prosvete, predsednik Narodne skupštine, diplomata i akademik, po kome ime nosi Aberdareva ulica u našem gradu, osnovao je zadužbinu 1891. godine. Ova zadužbina počela je rad tek 1931. godine, a uz njenu pomoć do Drugog svetskog rata izdato je 117 knjiga.

Srpski zadužbinari bili su ljudi različitih profesija, ali većina su bili trgovci ili kako bismo danas rekli poslovni ljudi. Mnogi od njih, iako veoma skromnog obrazovanja, bili su svesni koliko je važno da se ulaže u školovanje mladih ljudi, obrazovne institucije, nauku i kulturu. Neke od njih pratile su kontroverzne priče o tome kako su se obogatili. Ipak, bili su svesni da imaju obavezu da deo svog zarađenog bogatstva vrate društvu kako bi se ono razvijalo. Zato je najviše dobrotvora svoje bogatstvo zaveštavalo Beogradskom univerzitetu i Srpskoj akademiji nauka. Ti ljudi bili su patriote koji su voleli svoju zemlju i želeli da se ona razvija i napreduje.

Mišljenje savremenika o tome kako su se obogatili nisu promenili, ali su svojim zadužbinama zaslužili trajno, vekovno pamćenje društva. Obaveza svakog čoveka je da pomaže drugima u skladu sa svojim mogućnostima. Neko osnuje zadužbinu, a neko čini druga dobra dela. Tek kada se to dogodi možemo da kažemo da se srpsko društvo oporavlja i humanizuje. Zato se radujem pojavi zadužbinarstva, jer to je znak da se naše društvo vraća pravim vrednostima.

Komentari3
f9439
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Koliko i koje zadužbine su majčici Srbiji ostavili: M. Mišković, M. Dinkić, D. Đilas, M. Đorđević, S. Šaper, A. Vlahović, M. Kostić, Z. Drakulić, V. Hamović, M. Beko, V. Lazarević, D. Petrović itd. itd. Ovo bi bila interesantna tema, a pošto postoji obilje materijala, verujem da bi mogao da se napravi čitav serijal - kako su se obogatili, za koje stranke je, ako je, (bilo) vezano njihovo poslovanje, kako su zaradili prve veće pare. Paralelno izneti podatke o zaduživanju Srbije za vreme i nakon S. Miloševića i B. Tadića do današnjih dana, u odnosu na vrednost dolara i u odnosu na zaduživanja u 6 puta većoj SFR Jugoslaviji za vreme J. B. Tita, da se ne ogrešimo o ovog poslednjeg. Da vidimo kada je nastao najveći broj superbogataša i kako su za to vreme živeli ostali građani. Egzaktni podaci bi trebali da mnogo toga kažu, zar ne?
Божидар Продановић
Лако је бити доброчинитељ кад заради новац са радничке грбаче.
Nik
Bozidare Prodanovicu to sto su Vas ucili da su se bogati nakrali i koristili siromasne kako bi se obogatili je neistina. Da li ste se pitali da mozda uspesan covek zna vise od prosecnog coveka. Da je radio po 18 sati dnevno, citao stotine knjige, nije izlazio i cirkao sa drustvom, imao svoj cilj na kome je radio danonocno. Ako mislite da bilo sta pada sa neba, bez truda i rada, lose ste programirani. Manje citajte novine i vise knjige, mozda uspete i Vi pa ostavite nesto svom gradu sem ovakvih beskorisnih i negativnih poruka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja