nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Za pet meseci od dijaspore dve milijarde evra

Priliv doznaka u Srbiju godinama je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto. Taj novac najviše služi kao neformalna socijalna pomoć
Autor: O. Milanovićpetak, 20.07.2018. u 11:49
Дознаке из иностранства порасле за 14,5 посто (Фото Д. Јевремовић)

Dijaspora je poslala u Srbiju tokom pet meseci 2018. godine jednu milijardu i 336 miliona evra, što je 14,5 posto više u odnosu na isti period prethodne godine, prema preliminarnim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije.

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake kreće se oko 280 evra, a preko računa on je znatno veći.

Upućeni tvrde da naši ljudi iz inostranstva pošalju i donesu u zemlju i znatno više od sume koju registruje NBS. U centralnoj banci napominju da sumu doznaka čini registrovani deo, koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, i neregistrovani, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva. Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka iznosio je oko 618 miliona evra. Sabrano, bezmalo dve milijarde evra u ovoj godini je pristiglo na ruke građanima Srbije.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima, oko 80 odsto.

U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.

Mnogim građanima u Srbiji životno znači priliv deviza od rođaka rasejanih po svetu.

Rezultati istraživanja beogradskog Ekonomskog fakulteta pokazuju da taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć. Naime, u Srbiji bi se mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu”. Taj novac domaćinstava koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa. Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradu ili na selu, bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom. Od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca…

Devizni penzioneri su velika podrška deci i unucima, ali i ozbiljna stavka u deviznom prilivu zemlje. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”.

Predviđa se da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Nezvaničan je podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, a u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku, što rečito govori o učešću i brizi dijaspore za svoje u domovini.


Komentari16
0d31d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje
a koliko tek stigne u kesu!
Боба
Тужан индикатор немара према људима који су отишли а и онима који остају. Србија никада није имала добар однос према људима у расејању а све као последицу параноје комунистичког режима политичком емиграцијом, што се по инерцији наставило и после пада комунизма. Већина емиграције била је и остала економска а данас указује на трагичну економију неоколонијалне пљачке Србије која је уништава и привредно и демографски. Да је памети једино би људи у расејању требало да добијају погодности за улагање у нашу привреду и повратак а не страни инвеститори који траже само полуробовску најјефтинију радну снагу и користе све погодности у име ракламе политичара који их довлаче. Ако се данашњи тренд настави Србија ће се испразнити и остаће само политиканти и пензионери, да ради неће имати ко, страни кредити из којих се дефицитарно финансира буџет ће доспети за наплату и на крају пресушити а онда ће бити касно за кајање кратковидих.
Ivan grozni
Ovo je dugorocno katastrofa. Kada je Broz zapoceo ovaj model rasta on je jos i imao neko opravdanje. Drzava je realno bila prenaseljena, u inostranstvo su odlazili uglavnom slabo kvalifikovani radnici i uglavnom samo muskarci, dok je najveci deo njihovih porodica ostajao ovde. Broj mladih se nije tako drasticno smanjivao kao danas, sto je omogucavalo i dalje rast domace privrede i planiranje unapred. Doznake su bukvalno i bile socijalna pomoc i priliv potrebnih deviza. Danas je drugacije. Odlaze svi, i muskarci i zene i citave porodice. Odlaze visoko kvalifikovani i obicni radnici. Udeo mladih u populaciji je drasticno smanjen. Vecina nasih u inostranstvu vremenom uzme drzavljanstvo i naseg se odrice. Kada, oprosti boze, ne bude vise bilo njihovih starijih baka i deda koji ovde zive, nece ni imati kome da salju devize, a njihova deca vise i nisu nasi drzavljani niti imaju interes da ovamo dolaze. Ovo moze jos da potraje jedno 10tak godina, onda nastaje raspad.
Леон Давидович
Ето то је прави пут нестанка народа. Умето тога требала је домаћа привреда где би људи радили и зарадили. Али неодговорни су похитали само да униште и опљачкају баш све. И ето резултата , пут за нестанак домаћег народа.
Anka
Jadna dijaspora... Vecina radi najslabije placene poslove, zivi u najgorim naseljima, spara i salje ... U drzavi kriminal i korupcija, luksuz i ljenost... Pa dokle ljudi moji, cemu ovo vodi?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja